https://lat.sputnikportal.rs/20231114/veliki-projekat-novosadskih-naucnika-proteini-za-ljudsku-ishranu-od-ostataka-uljane-repice-1163758864.html
Veliki projekat novosadskih naučnika: Proteini za ljudsku ishranu od ostataka uljane repice
Veliki projekat novosadskih naučnika: Proteini za ljudsku ishranu od ostataka uljane repice
Sputnik Srbija
Naučnici iz Novog Sada planiraju da proizvode proteine, vlakna, pa čak i materijale za čišćenje otpadnih voda - iz ostataka od uljane repice. 14.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-14T22:44+0100
2023-11-14T22:44+0100
2023-11-14T22:44+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0e/1163759343_0:1089:2048:2241_1920x0_80_0_0_804b3cf478925f2a67328038ff9a0c6c.jpg
Sasvim je prirodno da otpad doživljavamo kao društveni i ekološki problem. Međutim, sagledavajući pravce održivog razvoja, otpad, a posebno agroindustrijski otpad, ima sve veći potencijal da postane važan resurs.U Evropi već postoje uspešni primeri implementacije koncepta industrijske simbioze, gde sporedni proizvodi jedne industrije postaju ulazne sirovine i vredni resursi za drugu.Projekat „PROTOPOWER“, koji se uz podršku Fonda za nauku sprovodi u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u saradnji sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu, ima za cilj upravo jedno takvo rešenje. Radi se na tome da se od sporednih proizvoda (otpada) u procesu proizvodnje ulja uljane repice dobiju s jedne strane proteini namenjeni ljudskoj ishrani, a sa druge tzv. prirodni koagulanti koji bi služili za prečišćavanje otpadnih voda, piše „Klima101“.Zašto uljana repica?Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, 2022. godine u Srbiji prinosi uljane repice iznosili su nešto više od 87 hiljada tona sa 29.000 hektara poljoprivredne zemlje.Poređenja radi, u pitanju su brojke koje su, sasvim očekivano, daleko manje od npr. ratarskih kultura (kukuruz se uzgaja na oko milion hektara), ali i suncokreta, još jednog važnog izvora u industriji ulja, a koji se uzgaja na preko 250.000 hektara. Međutim, i pored oscilacija u godišnjoj proizvodnji, uljana repica pokazuje značajno višu stopu rasta, a posebno kada se trenutne brojke uporede sa onima od pre nekoliko godina.Šta je pogača?U naučnoj i stručnoj literaturi, ulje uljane repice se po sastavu i kvalitetu često upoređuje sa maslinovim uljem. Osim visokog udela mononezasićenih masnih kiselina, ovo ulje karakteriše i tri puta veći sadržaj polinezasićenih masnih kiselina i povoljniji odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u poređenju sa maslinovim, što mu obezbeđuje dodatnu vrednost sa aspekta potencijalnih zdravstvenih dobrobiti.Ulje uljane repice spada u red jestivih ulja sa najnižim sadržajem zasićenih masnih kiselina (6-7%). Poređenja radi, udeo ovih masnih kiselina u suncokretovom i sojinom ulju iznosi oko 11 odsto, odnosno 15 odsto.Preporuke Svetske zdravstvene organizacije da se unos zasićenih masti redukuje i ograniči na manje od 10 odsto ukupnog unosa energije, i dokazani zdravstveni efekti ishrane u kojoj dominiraju mononezasićene masne kiseline doprineli su velikom interesovanju za ulje uljane repice i rezultirali njegovim uvođenjem kao dominantnog konzumnog ulja u mnogim razvijenim zapadnoevropskim zemljama.Proizvodnja ovog ulja stvara značajne količine otpada koji se naziva pogača, a koja zapravo sadrži visok udeo proteina.Štaviše, proteini uljane repice se po sastavu aminokiselina i po mogućnosti apsorpcije u organizmu smatraju visokokvalitetnim, mogu se koristiti u ishrani ljudi i sve su popularniji među npr. fizički aktivnim ljudima i onima koji svoju ishranu baziraju na namirnicama biljnog porekla. Oni poseduju visok udeo lizina, aminokiseline koja umnogome nedostaje u proteinima iz žitarica.Namera je da se ponudi nešto što u Srbiji trenutno ne postoji: industrijski primenjiva rešenja za iskorišćenje pogače uljane repice.Kako otpad iskoristiti za prečišćavanje otpadnih vodaU projektu „PROTOPOWER“ koriste se i optimizovane konvencionalne i inovativne tehnike ekstrakcije proteina iz ostataka (pogače) uljane repice. Ove metode imaju visok potencijal za patentiranje, te o njima u ovoj fazi istraživanja ne može se otkrivati više detalja.Međutim, mogu da se daju neke okvirne crte. Tehnike koje se koriste u okviru projekta omogućavaju sukcesivno izdvajanje pojedinih frakcija proteina iz pogače, uz odgovoran pristup zaštiti životne sredine, jer se u celokupnom postupku koriste manje štetni ili sasvim neštetni (zeleni) rastvarači.Naravno, u postupku ekstrakcije proteina opet nastaje otpad, ali i on će biti iskorišćen – za dobijanje funkcionalnog sastojka bogatog prehrambenim vlaknima. Još jedan važan proizvod obrade pogače uljane repice je prirodni koagulant namenjen prečišćavanju otpadnih voda, što sve projekat približava konceptu „zero waste“ (nula otpada).Mada prirodni koagulant dobijen iz pogače uljane repice do sada nije korišćen u prečišćavanju otpadnih voda, preliminarni rezultati za sada ukazuju na njegovu izuzetnu aktivnost.Projekat „PROTOPOWER“ se još nalazi u početnim fazama istraživanja, ali je već na pragu prvih naučnih rezultata, koje će se u kasnijim fazama projekta testirati u pilot postrojenjima i tako biti pripremljeni za potencijalnu komercijalizaciju.Idealno, rezultati ovakvih poduhvata bi, nakon završetka projekta, bili implementirani na industrijskom nivou. Ipak, neophodno je da se poklopi puno faktora da bi se postigao ovaj cilj.Pre svega, neophodno je povećati svest potrošača i proizvođača hrane u Srbiji o svim resursima koji se mogu naći u materijalima koje se tipično vide samo kao otpad, o mogućnostima koje nudi koncept industrijske simbioze, i zainteresovati ih da pokušaju sa njegovom implementacijom.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Veliki projekat novosadskih naučnika: Proteini za ljudsku ishranu od ostataka uljane repice
Naučnici iz Novog Sada planiraju da proizvode proteine, vlakna, pa čak i materijale za čišćenje otpadnih voda - iz ostataka od uljane repice.
Sasvim je prirodno da otpad doživljavamo kao društveni i ekološki problem. Međutim, sagledavajući pravce održivog razvoja, otpad, a posebno agroindustrijski otpad, ima sve veći potencijal da postane važan resurs.
U Evropi već postoje uspešni primeri implementacije koncepta industrijske simbioze, gde sporedni proizvodi jedne industrije postaju ulazne sirovine i vredni resursi za drugu.
Projekat „PROTOPOWER“, koji se uz podršku Fonda za nauku sprovodi u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u saradnji sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu, ima za cilj upravo jedno takvo rešenje. Radi se na tome da se od sporednih proizvoda (otpada) u procesu proizvodnje ulja uljane repice dobiju s jedne strane
proteini namenjeni ljudskoj ishrani, a sa druge tzv. prirodni koagulanti koji bi služili za prečišćavanje otpadnih voda,
piše „Klima101“.
Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, 2022. godine u Srbiji prinosi uljane repice iznosili su nešto više od 87 hiljada tona sa 29.000 hektara poljoprivredne zemlje.
Poređenja radi, u pitanju su brojke koje su, sasvim očekivano, daleko manje od npr. ratarskih kultura (kukuruz se uzgaja na oko milion hektara), ali i suncokreta, još jednog važnog izvora u industriji ulja, a koji se uzgaja na preko 250.000 hektara. Međutim, i pored oscilacija u godišnjoj proizvodnji, uljana repica pokazuje značajno višu stopu rasta, a posebno kada se trenutne brojke uporede sa onima od pre nekoliko godina.
U naučnoj i stručnoj literaturi, ulje uljane repice se po sastavu i kvalitetu često upoređuje sa maslinovim uljem. Osim visokog udela mononezasićenih masnih kiselina, ovo ulje karakteriše i tri puta veći sadržaj polinezasićenih masnih kiselina i povoljniji odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u poređenju sa maslinovim, što mu obezbeđuje dodatnu vrednost sa aspekta potencijalnih zdravstvenih dobrobiti.
Ulje uljane repice spada u red jestivih ulja sa najnižim sadržajem zasićenih masnih kiselina (6-7%). Poređenja radi, udeo ovih masnih kiselina u suncokretovom i sojinom ulju iznosi oko 11 odsto, odnosno 15 odsto.
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije da se unos zasićenih masti redukuje i ograniči na manje od 10 odsto ukupnog unosa energije, i dokazani zdravstveni efekti ishrane u kojoj dominiraju mononezasićene masne kiseline doprineli su velikom interesovanju za ulje uljane repice i rezultirali njegovim uvođenjem kao dominantnog konzumnog ulja u mnogim razvijenim zapadnoevropskim zemljama.
Proizvodnja ovog ulja stvara značajne količine otpada koji se naziva pogača, a koja zapravo sadrži visok udeo proteina.
Štaviše, proteini uljane repice se po sastavu aminokiselina i po mogućnosti apsorpcije u organizmu smatraju visokokvalitetnim, mogu se koristiti u ishrani ljudi i sve su popularniji među npr. fizički aktivnim ljudima i onima koji svoju ishranu baziraju na namirnicama biljnog porekla. Oni poseduju visok udeo lizina, aminokiseline koja umnogome nedostaje u proteinima iz žitarica.
Namera je da se ponudi nešto što u Srbiji trenutno ne postoji: industrijski primenjiva rešenja za iskorišćenje pogače uljane repice.
Kako otpad iskoristiti za prečišćavanje otpadnih voda
U projektu „PROTOPOWER“ koriste se i optimizovane konvencionalne i inovativne tehnike ekstrakcije proteina iz ostataka (pogače) uljane repice. Ove metode imaju visok potencijal za patentiranje, te o njima u ovoj fazi istraživanja ne može se otkrivati više detalja.
Međutim, mogu da se daju neke okvirne crte. Tehnike koje se koriste u okviru projekta omogućavaju sukcesivno izdvajanje pojedinih frakcija proteina iz pogače, uz odgovoran pristup zaštiti životne sredine, jer se u celokupnom postupku koriste manje štetni ili sasvim neštetni (zeleni) rastvarači.
Naravno, u postupku ekstrakcije proteina opet nastaje otpad, ali i on će biti iskorišćen – za dobijanje funkcionalnog sastojka bogatog prehrambenim vlaknima. Još jedan važan proizvod obrade pogače uljane repice je prirodni koagulant namenjen prečišćavanju otpadnih voda, što sve projekat približava konceptu „zero waste“ (nula otpada).
Koagulanti su jedan od ključnih, standardnih elemenata u tretmanu otpadnih voda: oni omogućuju da se sitne čestice, često nevidljive golim okom, grupišu u veće i zatim uklone iz otpadne vode. U industriji se najčešće koriste koagulanti na bazi aluminijuma i gvožđa, ali poslednjih decenija se sve više ispituje mogućnost organskih koagulanata, koji kao netoksični i biorazgradivi imaju brojne prednosti u odnosu na hemijske.
Mada prirodni koagulant dobijen iz pogače uljane repice do sada nije korišćen u prečišćavanju otpadnih voda, preliminarni rezultati za sada ukazuju na njegovu izuzetnu aktivnost.
Projekat „PROTOPOWER“ se još nalazi u početnim fazama istraživanja, ali je već na pragu prvih naučnih rezultata, koje će se u kasnijim fazama projekta testirati u pilot postrojenjima i tako biti pripremljeni za potencijalnu komercijalizaciju.
Idealno, rezultati ovakvih poduhvata bi, nakon završetka projekta, bili implementirani na industrijskom nivou. Ipak, neophodno je da se poklopi puno faktora da bi se postigao ovaj cilj.
Pre svega, neophodno je povećati svest potrošača i proizvođača hrane u Srbiji o svim resursima koji se mogu naći u materijalima koje se tipično vide samo kao otpad, o mogućnostima koje nudi koncept industrijske simbioze, i zainteresovati ih da pokušaju sa njegovom implementacijom.
