https://lat.sputnikportal.rs/20231114/srbija-jos-nije-slomljena-zato-prijatelji-krecu-u-akciju--1163751712.html
Srbija još nije slomljena: Zato „prijatelji“ kreću u akciju
Srbija još nije slomljena: Zato „prijatelji“ kreću u akciju
Sputnik Srbija
Pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji ponavljaju se u ciklusima. Sada se to pitanje ponovo aktuelizuje kroz non-pejper „Prijatelja Zapadnog Balkana“, kao i... 14.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-14T21:11+0100
2023-11-14T21:11+0100
2023-11-15T13:03+0100
srbija
srbija
srbija – politika
evropska unija (eu)
članstvo u eu
proširenje eu
zapadni balkan
non pejper
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/01/1145450484_0:139:3149:1910_1920x0_80_0_0_7c13aa9d186afbf6c39d90d3b4e8dd0e.jpg
S obzirom da je Srbija do sada odolela pritiscima da se pitanje Kosova i Metohije reši u skladu sa interesima briselske birokratije i Zapada, pitanje uvođenja sankcija Rusiji stavlja se u istu ravan sa kosovskometohijskim pitanjem, objašnjava spoljnopolitički komentator i nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.Zadatak Brisela – eliminisati balkansku enklavuOtuda i sve češći zahtevi da se spoljna politika država Zapadnog Balkana uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ove zahteve nalazimo u non-pejperu koji je uputila grupa sedam članica EU koja sebe naziva „Prijateljima Zapadnog Balkana“ – Hrvatska, Češka, Austrija, Slovenija, Grčka, Italija i Slovačka – ali i u izjavama evropskih zvaničnika poput Žozepa Borelja.Takođe, tema sastanka šefova diplomatije evropskih i balkanskih država bilo je upravo to – usklađivanje spoljne politike kandidata sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.Prema Milivojevićevim rečima, pošto je očigledno da briselska birokratija ne može da sa kosovskometohijskim pitanjem napravi odlučujući proboj, pitanje antiruskih sankcija ponovo je izvučeno iz rukava, a non-pejper ga ponovo stavlja u žižu javnosti.Naš sagovornik podseća da je usklađivanje spoljne politike država kandidata sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU zauzela centralno mesto u politici Brisela od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.Za Srbiju, pak, centralno pitanje je pitanje Kosova i Metohije, ali non-pejper ova dva pitanja izjednačava. Zadatak za „Prijatelje Zapadnog Balkana“ utoliko je lakši jer je usklađivanje spoljnih i bezbednosnih politika centralno geopolitičko pitanje ukoliko se Zapadni Balkan posmatra kao celina.Međutim, Srbija će ostati dosledna svom stavu promovisanom još pre dve godine i neće uvesti sankcije Rusiji, dodaje on.Štap i šargarepa za Zapadni BalkanUslov za usklađivanjem spoljnih politika vezuje se za „šargarepu“, smatra Milivojević – tako „Prijatelji Zapadnog Balkana“ pozivaju „da se osnaži i ubrza pristupni proces“, a na institucije EU apeluju „da predstave jasan program za postupnu i ubrzanu integraciju s konkretnim pravnim koracima do 2024. godine, koja će biti zasnovana na pravičnim i rigoroznim uslovima i principima“.Međutim, stvari su malo drugačije. Milivojević smatra da je tako snažno insistiranje na usklađivanju spoljnih politika država kandidata sa zvaničnom briselskom politikom, motivisano drugačijim razlozima.Najpre, u Ukrajini se stvari ne odvijaju onako kako su ciljeve zacrtali u Briselu i Vašingtonu, tako da Brisel opet aktivira pitanje uvođenja antiruskih sankcija.Drugo, Srbija nije jedini problem Briselu na Zapadnom Balkanu. U BiH polovina države je za uvođenje antiruskih sankcija, a polovina je protiv.Treći razlog je unutrašnje prirode – države okupljene u grupu „Prijatelji Zapadnog Balkana“ žele da se, oslanjajući se na ponovnu reaktuelizaciju problema proširenja EU pojačaju podršku pristupa Zapadnog Balkana, jer time štite neke svoje interese.Podsećamo, grupa sedam zemalja koju čine Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka Republika, Grčka, Italija i Slovačka pozvala je na unapređenje saradnje sa partnerima sa zapadnog Balkana u oblastima zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i na ubrzanje pristupnog procesa s tim zemljama, navedeno je u non-pejperu koje su ove zemlje podnele pred početak samita ministara spoljnih poslova EU sa ministrima spoljnih poslova država Zapadnog Balkana.U dokumentu se navodi da EU treba da doda novi podsticaj u pogledu jačanja saradnje u području zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i da treba pojačati dijalog sa zemljama Zapadnog Balkana.
https://lat.sputnikportal.rs/20231113/objavljen-non-pejper-prijatelja-zapadnog-balkana-7-clanica-eu-ocekuje-uskladjivanje-spoljne-politike--1163723565.html
srbija
zapadni balkan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, proširenje eu, zapadni balkan, non pejper
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, proširenje eu, zapadni balkan, non pejper
Srbija još nije slomljena: Zato „prijatelji“ kreću u akciju
21:11 14.11.2023 (Osveženo: 13:03 15.11.2023) Pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji ponavljaju se u ciklusima. Sada se to pitanje ponovo aktuelizuje kroz non-pejper „Prijatelja Zapadnog Balkana“, kao i kroz izjave evropskih zvaničnika. Jer, Srbija nije slomljena na Kosovu i Metohiji.
S obzirom da je Srbija do sada odolela pritiscima da se pitanje Kosova i Metohije reši u skladu sa interesima briselske birokratije i Zapada, pitanje uvođenja sankcija Rusiji stavlja se u istu ravan sa kosovskometohijskim pitanjem, objašnjava spoljnopolitički komentator i nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Zadatak Brisela – eliminisati balkansku enklavu
Otuda i sve češći zahtevi da se spoljna politika država Zapadnog Balkana uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ove zahteve nalazimo u non-pejperu koji je uputila grupa sedam članica EU koja sebe naziva „Prijateljima Zapadnog Balkana“ – Hrvatska, Češka, Austrija, Slovenija, Grčka, Italija i Slovačka – ali i u izjavama evropskih zvaničnika poput Žozepa Borelja.
Takođe, tema sastanka šefova diplomatije evropskih i balkanskih država bilo je upravo to – usklađivanje spoljne politike kandidata sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Prema Milivojevićevim rečima, pošto je očigledno da briselska birokratija ne može da sa kosovskometohijskim pitanjem napravi odlučujući proboj, pitanje antiruskih sankcija ponovo je izvučeno iz rukava, a non-pejper ga ponovo stavlja u žižu javnosti.
Naš sagovornik podseća da je usklađivanje spoljne politike država kandidata sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU zauzela centralno mesto u politici Brisela od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Za Srbiju, pak, centralno pitanje je pitanje Kosova i Metohije, ali non-pejper ova dva pitanja izjednačava. Zadatak za „Prijatelje Zapadnog Balkana“ utoliko je lakši jer je usklađivanje spoljnih i bezbednosnih politika centralno geopolitičko pitanje ukoliko se Zapadni Balkan posmatra kao celina.
„Pošto je nemoguće da se pitanje sankcija Rusiji nametne kavkaskim državama, ovde gde je Zapadni Balkan zaokružen sa NATO i zapadnim uticajima, tu je taj centralni pokušaj da se ova enklava eliminiše pred neki veći rasplet u Ukrajini i odnosima Zapada i Rusije u narednoj godini“, objašnjava Milivojević.
Međutim, Srbija će ostati dosledna svom stavu promovisanom još pre dve godine i neće uvesti sankcije Rusiji, dodaje on.
Štap i šargarepa za Zapadni Balkan
Uslov za usklađivanjem spoljnih politika vezuje se za „šargarepu“, smatra Milivojević – tako „Prijatelji Zapadnog Balkana“ pozivaju „da se osnaži i ubrza pristupni proces“, a na institucije EU apeluju „da predstave jasan program za postupnu i ubrzanu integraciju s konkretnim pravnim koracima do 2024. godine, koja će biti zasnovana na pravičnim i rigoroznim uslovima i principima“.
Međutim, stvari su malo drugačije. Milivojević smatra da je tako snažno insistiranje na usklađivanju spoljnih politika država kandidata sa zvaničnom briselskom politikom, motivisano drugačijim razlozima.
Najpre, u Ukrajini se stvari ne odvijaju onako kako su ciljeve zacrtali u Briselu i Vašingtonu, tako da Brisel opet aktivira pitanje uvođenja antiruskih sankcija.
„Očigledno je da se stvari u Ukrajini ne razvijaju u skladu sa zapadnim interesima. Zato je važno da se Zapadni Balkan eliminiše pre nego što dođe do raspleta koji je na vidiku, naročito posle otvaranja bliskoistočne krize“, ističe Milivojević.
Drugo, Srbija nije jedini problem Briselu na Zapadnom Balkanu. U BiH polovina države je za uvođenje antiruskih sankcija, a polovina je protiv.
Treći razlog je unutrašnje prirode – države okupljene u grupu „Prijatelji Zapadnog Balkana“ žele da se, oslanjajući se na ponovnu reaktuelizaciju problema proširenja EU pojačaju podršku pristupa Zapadnog Balkana, jer time štite neke svoje interese.
Podsećamo, grupa sedam zemalja koju čine Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka Republika, Grčka, Italija i Slovačka pozvala je na unapređenje saradnje sa partnerima sa zapadnog Balkana u oblastima zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i na ubrzanje pristupnog procesa s tim zemljama, navedeno je u non-pejperu koje su ove zemlje podnele pred početak samita ministara spoljnih poslova EU sa ministrima spoljnih poslova država Zapadnog Balkana.
U dokumentu se navodi da EU treba da doda novi podsticaj u pogledu jačanja saradnje u području zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i da treba pojačati dijalog sa zemljama Zapadnog Balkana.
