https://lat.sputnikportal.rs/20231114/kad-su-slonovi-krstarili-evropom-naucnici-otkrivaju-ulogu-megafaune-u-oblikovanju-starog-kontinenta-1163757364.html
Kad su slonovi krstarili Evropom: Naučnici otkrivaju ulogu megafaune u oblikovanju Starog kontinenta
Kad su slonovi krstarili Evropom: Naučnici otkrivaju ulogu megafaune u oblikovanju Starog kontinenta
Sputnik Srbija
Raznolik pejzaž drevne Evrope, oblikovan megafaunom, evocira mit o njenim drevnim, neprekidnim i gustim šumama. 14.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-14T23:00+0100
2023-11-14T23:00+0100
2023-11-14T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0e/1163757927_0:970:2048:2122_1920x0_80_0_0_1337b49d7f68c8a01628a46c2c89c35d.jpg
U davna vremena pretpostavljalo se da je cela Velika Britanija bila prekrivena gustim šumama, što je omogućavalo veverici da pređe ostrvo, a da nikada ne dotakne zemlju. Međutim, studija koju je vodila Elena Pirs s danskog Univerziteta Arhus dovodi u pitanje ovu ideju, otkrivajući raznovrsniji pejzaž, prenosi „Nju sajentist“.Istraživanje seže dalje u prošlost od prethodnih studija, ispitujući interglacijalni period pre 115.000 do 130.000 godina.Analizirajući skoro 100 uzoraka polena sa lokacija širom Evrope, Pirsova i njen tim su koristili kompjuterski model za predviđanje vegetacijskog pokrivača, uzimajući u obzir faktore kao što je proizvodnja polena. Identifikovane su prošle varijacije vegetacije, kako geografski tako i hronološki, a klimatski faktori ili požari su isključeni kao primarni uzroci.Pirsova naglašava ulogu megafaune, uključujući nosoroge i slonove s ravnim kljovama, u oblikovanju tog krajolika.Studija objavljena u časopisu „Sajens advansis“ rešava neslaganje između fosilnih dokaza o otvorenijem pejzažu i preovlađujućeg verovanja, zasnovanog na obilju polena drveća, o šumama uglavnom sa zatvorenim krošnjama.Pirsova sugeriše da bi se napori za očuvanje trebalo da fokusiraju na ponovno stvaranje procesa koji su oblikovali taj drevni pejzaž, a ne na replikovanje samog pejzaža. Na primer, zalaže se za prisustvo životinja kao što su divlje svinje koje uništavaju tlo, sprečavajući dominaciju određenih biljnih vrsta.„Oni su u suštini samo neuredni, a sav taj nered stvara sjajna staništa u kojima druge stvari mogu da napreduju“, zaključuje Pirsova.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Kad su slonovi krstarili Evropom: Naučnici otkrivaju ulogu megafaune u oblikovanju Starog kontinenta
Raznolik pejzaž drevne Evrope, oblikovan megafaunom, evocira mit o njenim drevnim, neprekidnim i gustim šumama.
U davna vremena pretpostavljalo se da je cela Velika Britanija bila prekrivena gustim šumama, što je omogućavalo veverici da pređe ostrvo, a da nikada ne dotakne zemlju. Međutim, studija koju je vodila Elena Pirs s danskog Univerziteta Arhus dovodi u pitanje ovu ideju, otkrivajući raznovrsniji pejzaž,
prenosi „Nju sajentist“.
„U proseku, na svakom lokalitetu koji smo posmatrali, više od polovine vegetacije je bila otvorena ili svetla šuma. Zamislite neku vrstu pejzaža savane“, objasnila je Pirsova.
Istraživanje seže dalje u prošlost od prethodnih studija, ispitujući interglacijalni period pre 115.000 do 130.000 godina.
Analizirajući skoro 100 uzoraka polena sa lokacija širom Evrope, Pirsova i njen tim su koristili kompjuterski model za predviđanje vegetacijskog pokrivača, uzimajući u obzir faktore kao što je proizvodnja polena. Identifikovane su prošle varijacije vegetacije, kako geografski tako i hronološki, a klimatski faktori ili požari su isključeni kao primarni uzroci.
Pirsova naglašava ulogu megafaune, uključujući nosoroge i slonove s ravnim kljovama, u oblikovanju tog krajolika.
„Mislim da je megafauna bila vodeći faktor“, kaže ona.
Studija
objavljena u časopisu „Sajens advansis“ rešava neslaganje između fosilnih dokaza o otvorenijem pejzažu i preovlađujućeg verovanja, zasnovanog na obilju polena drveća, o šumama uglavnom sa zatvorenim krošnjama.
Pirsova sugeriše da bi se napori za očuvanje trebalo da fokusiraju na ponovno stvaranje procesa koji su oblikovali taj drevni pejzaž, a ne na replikovanje samog pejzaža. Na primer, zalaže se za prisustvo životinja kao što su divlje svinje koje uništavaju tlo, sprečavajući dominaciju određenih biljnih vrsta.
„Oni su u suštini samo neuredni, a sav taj nered stvara sjajna staništa u kojima druge stvari mogu da napreduju“, zaključuje Pirsova.
