https://lat.sputnikportal.rs/20231112/sve-smo-vec-videli-srbi-vise-ne-smeju-da-se-iznenadjuju--ako-popustimo-bice-jos-gore--1163647362.html
Sve smo već videli: Srbi više ne smeju da se iznenađuju – ako popustimo biće još gore
Sve smo već videli: Srbi više ne smeju da se iznenađuju – ako popustimo biće još gore
Sputnik Srbija
Za događaje na Kosovu je suđeno i da je tu imalo osnova za „G“ od genocida Haški sud nas ne bi poštedeo, rekao je nekadašnji premijer Srbije Nikola Šainović na... 12.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-12T19:45+0100
2023-11-12T19:45+0100
2023-11-12T19:45+0100
srbija
od četvrtka do četvrtka
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111920/15/1119201574_0:374:5156:3274_1920x0_80_0_0_cc9e0bcafdf837d23eab718330f92294.jpg
Srbija nije optužena nijednom haškom presudom, srpskom narodu se nigde nije sudilo, kaže Šainović. Hrvatska i Bosna i Hercegovina su to pokušale i to nije prošlo pred tim istim sudom ali što se tiče principa da li bi tzv. Kosovo moglo da podnese tužbu iako nije priznat međunarodno-pravni subjekt, naš sagovornik kaže da je stvar gora – može. To ilustruje sledećim primerom:Ko može da bombarduje, može - sveOnaj koji može da nas bombarduje, dodaje ovaj nekadašnji visoki zvaničnik SRJ, on može da prekrši sporazume i da radi sve šta hoće dok može. U vreme svetske ravnoteže – šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bile su brojne vojne intervencije Ujedinjenih nacija u kojima su učestvovali i naši pripadnici da bi smirili sukob i nigde nije bio dovođen u pitanje suverenitet te zemlje. Trupe UN su tako došle i na Kosovo i Metohiju, uvažavajući suverenitet i poštujući Rezoluciju 1244. Međutim, predstavnici međunarodne zajednice, naveli su da je Srbija potrošila pravo na upravljanje Kosovom, što je nekad navodno rekao Marti Ahtisari.„Da li se nešto tako dešavalo u istoriji? Jeste, Mađarska je nakon Prvog svetskog rata izgubila pravo nad upravljanjem teritorijom Vojvodine ali Versajskim mirom koji je bio mirovni sporazum. Za nas je mirovni sporazum Rezolucija 1244 koja je prekinula rat – mi smo napravili određene ustupke ali smo zadržali suverenitet da se jednog dana to pitanje reši i politički. Problem je što oni već drugog dana prekrše dogovor što daje ideju i drugima da se ponašaju isto. To je uradio gruzijski predsednik ali je dobio dva Kosova na svojoj teritoriji,“ naglasio je naš sagovornik.Amerika prekršila i Helsinšku konvencijuIzlaz je, smatra Šainović, da moramo da se vratimo međunarodnom pravu. Podsetio je na Helsinšku konferenciju o miru i bezbednosti 1975. čiji zaključak je bio da su granice u Evropi konačne, a da su sve promene moguće samo konsenzusom. Kada je počeo raspad Jugoslavije, dodaje on, mi smo otvorili OEBS-ov statut i naveli da smo protiv promena i da samim tim konsenzusa nema. Evropljani su se, kaže on, uspaničili ali su onda došli Amerikanci koji su rekli da od tog dana važi konsenzus „minus jedan.“Mora se naći minimalno pravedno rešenjeNa pitanje, šta bi kao dugogodišnji političar povodom Kosova i Metohije savetovao sadašnjem rukovodstvu Srbije, on kaže da bi voleo da postoji jednostavno rešenje ali da ga nažalost nema. Imao je kaže, poznanike koji su jugoslovensku krizu posmatrali lokalno, samo kao sukob Albanaca i Srba na Kosovu ili Srba i Hrvata u Hrvatskoj i oni bi se rešili da ne postoje interesi „velikih sila“ koje stoje iza jedne od strana.„Nudili su nam „lako“ rešenje, ali tu ne ni bio kraj, jer recimo, da Aleksandar Vučić potpiše danas priznanje kosovske nezavisnosti, sutra bi počeli pritisci da izglasamo sve evropske rezolucije protiv Rusije, sankcije Rusiji, pristupanje NATO ili ukratko – morao bi da uradi sve što je i Milo Đukanović, a on je pokušao i crkvu da promeni. Mi to nećemo. Treba da budemo obazrivi, spremni na razgovor i u svakoj situaciji govoriti da se mora naći minimalno pravedno rešenje za opstanak srpskog naroda i Srbije. Paralelno, Srbija mora ekonomski da jača kako bi pomogla život Srba koliko god može. Ne vidim lako rešenje, ali je od toga gore ako dignemio ruke, jer oni nemaju nameru da stanu,“ naglasio je naš sagovornik.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
od četvrtka do četvrtka, srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka, srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja
Sve smo već videli: Srbi više ne smeju da se iznenađuju – ako popustimo biće još gore
Za događaje na Kosovu je suđeno i da je tu imalo osnova za „G“ od genocida Haški sud nas ne bi poštedeo, rekao je nekadašnji premijer Srbije Nikola Šainović na najavu prištinskih zvaničnika da pripremaju tužbu za genocid protiv Srbije. On kaže da ne postoji jednostavno rešenje za KiM ali da zbog toga treba da insistiramo bar na minimalno pravednom.
Srbija nije optužena nijednom haškom presudom, srpskom narodu se nigde nije sudilo, kaže Šainović. Hrvatska i Bosna i Hercegovina su to pokušale i to nije prošlo pred tim istim sudom ali što se tiče principa da li bi tzv. Kosovo moglo da podnese tužbu iako nije priznat međunarodno-pravni subjekt, naš sagovornik kaže da je stvar gora – može. To ilustruje sledećim primerom:
„Kada je počelo bombardovanje SRJ pokrenuli smo tužbu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je prekršeno međunarodno pravo, napravljen je zločin protiv mira bez odluke SB UN. Veoma brzo smo dobili odluku da smo suspendovani iz UN i da zbog toga nismo u kapacitetu da pokrenemo tužbu. Kada se rat završio, Hrvatska i BiH su se osilile i podnele tužbu protiv nas za to isto vreme na šta smo mi lako odgovorili da je naša zemlja bila suspendovana iz UN i da sud iz tog razloga nije nadležan. Međutim, sud je tada odgovorio da je nadležan! To smo sve već videli, a jedino nam je zabranjeno da se iznenađujemo,“ rekao je naš sagovornik.
Ko može da bombarduje, može - sve
Onaj koji može da nas bombarduje, dodaje ovaj nekadašnji visoki zvaničnik SRJ, on može da prekrši sporazume i da radi sve šta hoće dok može. U vreme svetske ravnoteže – šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bile su brojne vojne intervencije Ujedinjenih nacija u kojima su učestvovali i naši pripadnici da bi smirili sukob i nigde nije bio dovođen u pitanje suverenitet te zemlje. Trupe UN su tako došle i na Kosovo i Metohiju, uvažavajući suverenitet i poštujući Rezoluciju 1244. Međutim, predstavnici međunarodne zajednice, naveli su da je Srbija potrošila pravo na upravljanje Kosovom, što je nekad navodno rekao Marti Ahtisari.
„Da li se nešto tako dešavalo u istoriji? Jeste, Mađarska je nakon Prvog svetskog rata izgubila pravo nad upravljanjem teritorijom Vojvodine ali Versajskim mirom koji je bio mirovni sporazum. Za nas je mirovni sporazum Rezolucija 1244 koja je prekinula rat – mi smo napravili određene ustupke ali smo zadržali suverenitet da se jednog dana to pitanje reši i politički. Problem je što oni već drugog dana prekrše dogovor što daje ideju i drugima da se ponašaju isto. To je uradio gruzijski predsednik ali je dobio dva Kosova na svojoj teritoriji,“ naglasio je naš sagovornik.
Amerika prekršila i Helsinšku konvenciju
Izlaz je, smatra Šainović, da moramo da se vratimo međunarodnom pravu. Podsetio je na Helsinšku konferenciju o miru i bezbednosti 1975. čiji zaključak je bio da su granice u Evropi konačne, a da su sve promene moguće samo konsenzusom. Kada je počeo raspad Jugoslavije, dodaje on, mi smo otvorili OEBS-ov statut i naveli da smo protiv promena i da samim tim konsenzusa nema. Evropljani su se, kaže on, uspaničili ali su onda došli Amerikanci koji su rekli da od tog dana važi konsenzus „minus jedan.“
„Postavili smo pitanje „gde uopšte ima taj konsenzus“?!? Rekli su nam da ima – od danas. Tako su izglasali razbijanje Jugoslavije, priznali otcepljene republike konsenzusom „minus jedan“, a mi smo mogli da sednemo i da plačemo. Pitanje je samo – ako vidite da nemate snage, ako popustite, samo će biti još gore. To je stanje međunarodnih odnosa. Borba Srbije za svoj suverenitet, Rusije, Arapa, pa čak i Izraela ili će se rešiti pravedno ili će se rešavati sukobima, a oni nikome ništa dobro nisu doneli,“ rekao je Nikola Šainović.
Mora se naći minimalno pravedno rešenje
Na pitanje, šta bi kao dugogodišnji političar povodom Kosova i Metohije savetovao sadašnjem rukovodstvu Srbije, on kaže da bi voleo da postoji jednostavno rešenje ali da ga nažalost nema. Imao je kaže, poznanike koji su jugoslovensku krizu posmatrali lokalno, samo kao sukob Albanaca i Srba na Kosovu ili Srba i Hrvata u Hrvatskoj i oni bi se rešili da ne postoje interesi „velikih sila“ koje stoje iza jedne od strana.
„Nudili su nam „lako“ rešenje, ali tu ne ni bio kraj, jer recimo, da Aleksandar Vučić potpiše danas priznanje kosovske nezavisnosti, sutra bi počeli pritisci da izglasamo sve evropske rezolucije protiv Rusije, sankcije Rusiji, pristupanje NATO ili ukratko – morao bi da uradi sve što je i Milo Đukanović, a on je pokušao i crkvu da promeni. Mi to nećemo. Treba da budemo obazrivi, spremni na razgovor i u svakoj situaciji govoriti da se mora naći minimalno pravedno rešenje za opstanak srpskog naroda i Srbije. Paralelno, Srbija mora ekonomski da jača kako bi pomogla život Srba koliko god može. Ne vidim lako rešenje, ali je od toga gore ako dignemio ruke, jer oni nemaju nameru da stanu,“ naglasio je naš sagovornik.
