https://lat.sputnikportal.rs/20231111/zasto-britanski-plemici-upozoravaju-na-raspad-zapadnog-kapitalizma-video-1163621891.html
Zašto britanski plemići upozoravaju na raspad zapadnog kapitalizma /video/
Zašto britanski plemići upozoravaju na raspad zapadnog kapitalizma /video/
Sputnik Srbija
Baronesa Helena Morisi, članica Doma lordova, i njen kolega po plemićkoj tituli ser Pol Maršal, oboje bankari i milioneri, upozoravaju u zajedničkom komentaru u... 11.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-11T22:35+0100
2023-11-11T22:35+0100
2023-11-11T22:35+0100
svet
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet
analize i mišljenja
kapitalizam
zapad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/1b/1125204092_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_dec73d8a4f607a8ac7560413a6bf0538.jpg
Ali, naravno, nije problem samo u ekonomiji. „Suočeni smo s krizom političkog i ekonomskog legitimiteta“, opominju, kao da znaju kako je živeti kao „mlada osoba koja nikad neće moći da priušti kuću, fabrički radnik iščupan iz korena ili roditelj zabrinut za budućnost svoje dece – oni dovode u sumnju kredibilitet našeg sistema slobodnog preduzetništva“.Socijalizam kao rešenjeUz velikodušno priznanje da „niko od nas nije slep u odnosu na činjenicu da naša industrija“ – finansijska – „snosi nešto odgovornosti“, ovo dvoje bogatih engleskih plemića ukazuju da je ključni momenat u 21. veku predstavljala svetska ekonomska kriza 2008. kao izraz „prekomerne ljudske pohlepe“ čija je posledica „široko rasprostranjeno nepoverenje u institucije“ – jer su „gubici postali društveni, dok su potonji dobici (od štampanja novca) privatizovani“ – a iz toga je usledio i „gubitak iluzija o kapitalizmu“. Tako da „širom Zapada većina“ – a u Velikoj Britaniji i apsolutna većina – „mladih između 18 i 34 godine prednost daje socijalizmu“.Pa se, da kvantifikuju današnju situaciju, nude podaci da je u SAD od 2009. prosečna cena kuće udvostručena, dok je prosečna plata istovremeno uvećana za samo 49 odsto, dakle, procentualno, četiri puta manje; da je u Australiji Generacija Z prva koja će zarađivati manje od svojih roditelja, dok je u Velikoj Britaniji još i gore jer je i prethodnoj generaciji, milenijalcima, lošije nego pokolenjima pre njihovog.Kultura poništavanjaIpak, nije reč isključivo o novcu i njegovom manjku. Kako se ukazuje, „različitost, jednakost i inkluzija često znače upravo suprotno, tako da je samo jedno ’ispravno’ mišljenje dozvoljeno. Namera da se stvori različitost mišljenja nije stvorila prostor za stvarnu debatu, već, umesto toga, kulturu kenselovanja“, poništavanja onih koji misle na nedopušten način. Gašenje računa u banci bregzitovca Najdžela Faraža zbog njegovih političkih stavova i sveštenika „koji je preispitivao trans-ortodoksiju samo su dva konkretna primera ovog uznemirujućeg trenda“, opominju dvoje autora u konzervativnom londonskom listu.I povrh svega toga, dodaju kudikamo neočekivano, „premalo je učinjeno da se reši strukturna slabost koja proističe iz korupcije“. Primer: „Dve trećine članova Kongresa SAD primaju donacije od farmaceutske industrije.“Te „nije ni čudo što sve ovo stvara sumnju u same osnove ekonomskog sistema koji je stvorio moderni svet“, komentarišu baronesa Morisi i ser Maršal čije se bogatstvo meri stotinama miliona funti, uz zaključak o istorijskoj prekretnici, „egzistencijalnoj krizi legitimiteta“ sistema koji im je pružio sve što imaju a imaju mnogo više od ubedljive većine ostalih, i nadobudan a možda i preterano optimistički vapaj da „Zapad mora još jednom da pokaže da je naš pristup superioran upravo zbog naših vrednosti, tradicija i sloboda“.Samoubistvo civilizacijeA opet, ako su te „vrednosti, tradicija i sloboda“ postali ekonomsko opadanje, korupcija i tiranija političke korektnosti njihovih transrodnih ideologija, možda je američki „Volstrit džornal“ bar delimično u pravu kad, u jednom nedavnom eseju na sličnu temu, konstatuje: „Ako zapadna civilizacija umre, ubeležite to kao samoubistvo.“Autor ove opservacije, dugogodišnji urednik lista Džerard Bejker, ukazuje na primer banke „Goldman Saks“ koja je svoj nemilosrdni uspeh zasnovala na zapošljavanju najnemilosrdnijih i najsposobnijih u tom smislu zgrtanja gomila novca bez obzira na posledice po sve ostale. A sada, umesto ovako poželjnog stanja stvari, i u „Goldmanu“ se zaposleni ohrabruju da koriste „pun spektar duginih boja ’ličnih zamenica’“, srećom, još neprevodivih na srpski jezik, za sve one desetine seksualnih identiteta kojih je iz dana u dan sve više.Ovaj mali primer, ukazuje Bejker, „ilustruje sve veću zbrku koju pravila savremene ideološke ortodoksije stvaraju od našeg društva, naše ekonomije i naše demokratije… Kulturna revolucija koja je započela u prošloj deceniji“, navodi dalje, „stvorila je nove strukture elitne moći“ čiji se pripadnici „nisu istakli svojim talentom ili vrednim radom“ već samim članstvom u toj klasi koja se artikuliše „ispravnim, ’inkluzivnim’ jezikom“.„Ovakav kobni razvoj situacije“, navodi dalje urednik „Volstrit džornala“, „dodatno doprinosi brizi oko geopolitičkih uslova s kojima smo suočeni. Dok posmatramo nadmetanje među globalnim civilizacijama u multipolarnom svetu koji sad nastanjujemo, vidimo da je Zapad suočen sa izazovom s kakvim nije bio vekovima… Ako gubimo u ovoj borbi, to nije zbog superiornosti autoritarnih, komunističkih ili autokratskih sistema. Znamo“, tvrdi autor, „da je liberalni kapitalizam za ljudski prosperitet, zdravlje i slobodu učinio više nego bilo koji drugi ekonomski ili politički sistem. Ako gubimo, to je zato što gubimo svoju dušu, osećaj svrhe na nivou društva, i svoj identitet kao civilizacija.“Kraj kraja istorijeIli je pak najočigledniji izraz ovog opadanja sadržan u tome što je jednoj, na primer, Analeni Berbok uspelo da postane ministarka spoljnih poslova ozbiljne države kao što je Nemačka? Da samouvereno poruči kako će sa Vladimirom Putinom razgovarati tek kad on napravi zaokret od 360 stepeni; htela je, naravno, da kaže 180, znala je da su u pitanju nekakvi stepeni ali nije umela da izračuna. Ne zbog manjka talenta za matematiku već zbog nedostatka opšteg obrazovanja koje je, međutim, nije omelo da uspe u tom sistemu. O Džozefu Bajdenu koji se tetura po stepenicama i brblja nepovezano na čelu Amerike da i ne govorimo.Zašto se zapadni sistem raspada? Zašto (ipak) nije nastupio „kraj istorije“ koji je Frensis Fukujama objavio posle trijumfa zapadnog poretka u Hladnom ratu? I šta dolazi posle takvog kraja istorije?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i protojerej Darko Đogo, redovni profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.(pogledate video)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, svet, analize i mišljenja, kapitalizam, zapad
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, svet, analize i mišljenja, kapitalizam, zapad
Zašto britanski plemići upozoravaju na raspad zapadnog kapitalizma /video/
Baronesa Helena Morisi, članica Doma lordova, i njen kolega po plemićkoj tituli ser Pol Maršal, oboje bankari i milioneri, upozoravaju u zajedničkom komentaru u londonskom „Telegrafu“: „Nalazimo se na prekretnici… Zapadni kapitalizam se raspada. Mladi ljudi gube poverenje u ekonomski sistem koji je skrenuo s puta.“
Ali, naravno, nije problem samo u ekonomiji. „Suočeni smo s krizom političkog i ekonomskog legitimiteta“, opominju, kao da znaju kako je živeti kao „mlada osoba koja nikad neće moći da priušti kuću, fabrički radnik iščupan iz korena ili roditelj zabrinut za budućnost svoje dece – oni dovode u sumnju kredibilitet našeg sistema slobodnog preduzetništva“.
Uz velikodušno priznanje da „niko od nas nije slep u odnosu na činjenicu da naša industrija“ – finansijska – „snosi nešto odgovornosti“, ovo dvoje bogatih engleskih plemića ukazuju da je ključni momenat u 21. veku predstavljala svetska ekonomska kriza 2008. kao izraz „prekomerne ljudske pohlepe“ čija je posledica „široko rasprostranjeno nepoverenje u institucije“ – jer su „gubici postali društveni, dok su potonji dobici (od štampanja novca) privatizovani“ – a iz toga je usledio i „gubitak iluzija o kapitalizmu“. Tako da „širom Zapada većina“ – a u Velikoj Britaniji i apsolutna većina – „mladih između 18 i 34 godine prednost daje socijalizmu“.
Pa se, da kvantifikuju današnju situaciju, nude podaci da je u SAD od 2009. prosečna cena kuće udvostručena, dok je prosečna plata istovremeno uvećana za samo 49 odsto, dakle, procentualno, četiri puta manje; da je u Australiji Generacija Z prva koja će zarađivati manje od svojih roditelja, dok je u Velikoj Britaniji još i gore jer je i prethodnoj generaciji, milenijalcima, lošije nego pokolenjima pre njihovog.
Ipak, nije reč isključivo o novcu i njegovom manjku. Kako se ukazuje, „različitost, jednakost i inkluzija često znače upravo suprotno, tako da je samo jedno ’ispravno’ mišljenje dozvoljeno. Namera da se stvori različitost mišljenja nije stvorila prostor za stvarnu debatu, već, umesto toga, kulturu kenselovanja“, poništavanja onih koji misle na nedopušten način. Gašenje računa u banci bregzitovca Najdžela Faraža zbog njegovih političkih stavova i sveštenika „koji je preispitivao trans-ortodoksiju samo su dva konkretna primera ovog uznemirujućeg trenda“, opominju dvoje autora u konzervativnom londonskom listu.
I povrh svega toga, dodaju kudikamo neočekivano, „premalo je učinjeno da se reši strukturna slabost koja proističe iz korupcije“. Primer: „Dve trećine članova Kongresa SAD primaju donacije od farmaceutske industrije.“
Te „nije ni čudo što sve ovo stvara sumnju u same osnove ekonomskog sistema koji je stvorio moderni svet“, komentarišu baronesa Morisi i ser Maršal čije se bogatstvo meri stotinama miliona funti, uz zaključak o istorijskoj prekretnici, „egzistencijalnoj krizi legitimiteta“ sistema koji im je pružio sve što imaju a imaju mnogo više od ubedljive većine ostalih, i nadobudan a možda i preterano optimistički vapaj da „Zapad mora još jednom da pokaže da je naš pristup superioran upravo zbog naših vrednosti, tradicija i sloboda“.
A opet, ako su te „vrednosti, tradicija i sloboda“ postali ekonomsko opadanje, korupcija i tiranija političke korektnosti njihovih transrodnih ideologija, možda je američki „Volstrit džornal“ bar delimično u pravu kad, u jednom nedavnom eseju na sličnu temu, konstatuje: „Ako zapadna civilizacija umre, ubeležite to kao samoubistvo.“
Autor ove opservacije, dugogodišnji urednik lista Džerard Bejker, ukazuje na primer banke „Goldman Saks“ koja je svoj nemilosrdni uspeh zasnovala na zapošljavanju najnemilosrdnijih i najsposobnijih u tom smislu zgrtanja gomila novca bez obzira na posledice po sve ostale. A sada, umesto ovako poželjnog stanja stvari, i u „Goldmanu“ se zaposleni ohrabruju da koriste „pun spektar duginih boja ’ličnih zamenica’“, srećom, još neprevodivih na srpski jezik, za sve one desetine seksualnih identiteta kojih je iz dana u dan sve više.
Ovaj mali primer, ukazuje Bejker, „ilustruje sve veću zbrku koju pravila savremene ideološke ortodoksije stvaraju od našeg društva, naše ekonomije i naše demokratije… Kulturna revolucija koja je započela u prošloj deceniji“, navodi dalje, „stvorila je nove strukture elitne moći“ čiji se pripadnici „nisu istakli svojim talentom ili vrednim radom“ već samim članstvom u toj klasi koja se artikuliše „ispravnim, ’inkluzivnim’ jezikom“.
„Ovakav kobni razvoj situacije“, navodi dalje urednik „Volstrit džornala“, „dodatno doprinosi brizi oko geopolitičkih uslova s kojima smo suočeni. Dok posmatramo nadmetanje među globalnim civilizacijama u multipolarnom svetu koji sad nastanjujemo, vidimo da je Zapad suočen sa izazovom s kakvim nije bio vekovima… Ako gubimo u ovoj borbi, to nije zbog superiornosti autoritarnih, komunističkih ili autokratskih sistema. Znamo“, tvrdi autor, „da je liberalni kapitalizam za ljudski prosperitet, zdravlje i slobodu učinio više nego bilo koji drugi ekonomski ili politički sistem. Ako gubimo, to je zato što gubimo svoju dušu, osećaj svrhe na nivou društva, i svoj identitet kao civilizacija.“
Ili je pak najočigledniji izraz ovog opadanja sadržan u tome što je jednoj, na primer, Analeni Berbok uspelo da postane ministarka spoljnih poslova ozbiljne države kao što je Nemačka? Da samouvereno poruči kako će sa Vladimirom Putinom razgovarati tek kad on napravi zaokret od 360 stepeni; htela je, naravno, da kaže 180, znala je da su u pitanju nekakvi stepeni ali nije umela da izračuna. Ne zbog manjka talenta za matematiku već zbog nedostatka opšteg obrazovanja koje je, međutim, nije omelo da uspe u tom sistemu. O Džozefu Bajdenu koji se tetura po stepenicama i brblja nepovezano na čelu Amerike da i ne govorimo.
Zašto se zapadni sistem raspada? Zašto (ipak) nije nastupio „kraj istorije“ koji je Frensis Fukujama objavio posle trijumfa zapadnog poretka u Hladnom ratu? I šta dolazi posle takvog kraja istorije?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i protojerej Darko Đogo, redovni profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
