U trenutku kada su svuda oko nas ratovi imamo i jednu ovakvu priču...
© Foto : Ustupljeno SputnjikuU svetu u kome zaraćene strane danas bespoštedno teže međusobnom uništenju, ovaj film snažno ističe humanost kao najveći trijumf nad nasiljem i istrebljenjem
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Pratite nas
Dogod imamo potrebu da osvetimo one naše, a da ne stavimo tačku na jednu vrstu balkanskog prokletstva teško da možemo da govorimo o budućnosti. Mislim da postoji mnogo istorijskih dokaza koji pokazuju da možemo da se uzdignemo iznad svih podela, kaže crnogorski reditelj Nikola Vukčević.
Vukčević će 17. novembra na festivalu u Talinu (Estonija), u selekciji filmova u proizvodnji, predstaviti svoje novo ostvarenje „Obraz“.
Radnja filma se dešava tokom Drugog svetskog rata na granici Crne Gore. Jedno progonjeno pravoslavno dete, pokušavajući da spasi svoj život od združenog napada fašističkih jedinica SS Skenderbeg i SS Handžar, nalazi utočište u kući neznanca - Albanca Nura Doke.
Humanost - trijumf nad nasiljem
„Mi u Crnoj Gori odrastamo uz mit o Nuru Doki, Albancu koji je spasio život pravoslavnom detetu rizikujući život svoje porodice. Ta priča iz Drugog svetskog rata vrlo korespondira sa 'Primjerima čojstva i junaštva' Marka Miljanova, koji preko 50 posto nisu primeri etničkih Crnogoraca ili etničkih Srba kako se mi u Crnoj Gori deklarišemo, već su primeri i drugih vera i nacija sa kojima živimo“, kaže Vukčević za Sputnjik.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuMi u Crnoj Gori odrastamo uz mit o Nuru Doki
Mi u Crnoj Gori odrastamo uz mit o Nuru Doki
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Reditelj filmova „Đečaci iz Ulice Marksa i Engelsa“ i „Pogled sa Ajfelovog tornja“ imao je potrebu baš danas i ovde da ispriča priču o Nuru Doki:
„U trenutku kada su svuda oko nas ratovi, u kojima zaraćene strane teže istrebljenju, imamo priču o čoveku koji, spašavajući jedno dete, spašava i svoj obraz. Sve što se danas dešava u Gazi apsolutno korespondira sa onim što se događa u našem filmu i svakog dana sve više imam osećanje da su neke stvari ostale nepromenjene i da je naša tema izuzetno aktuelna - film u kome se snažno ističe humanost kao trijumf nad nasiljem i istrebljenjem“.
Ima utisak da je danas zaboravljeno šta znači čist obraz:
„Iz tog razloga imam potrebu da pričam o tome. Od samog nastanka kinematografije filmovi su bili fascinantan putokaz. Bio sam dirnut koliko je jugoslovenska kinematografija, a pogotovo film 'Most' uticao na jednu daleku kulturu – kinesku. Vratio sam se iz Kine sa utiskom koliko su primeri čojstva i junaštva samo tog jednog filma zaista uticali ne samo na kinematografiju Kine već njihovu svest o tome kako se ponaša muškarac u određenim trenucima, koje su osobine vredne. Obraz i čast su pojmovi na koje se ima smisla pozvati. Generacije naših očeva su stasavale uz američki vestern koji nije ništa drugo do priča o obrazu i časti“.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuČast iznad vere i nacije
Čast iznad vere i nacije
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Čist obraz i čast iznad podela
Nur Doka suočiće se sa moralnom dilemom - ili da preda dete progoniteljima i time pogazi lična uverenja i svojevrsni kodeks po kome živi ili da reskira živote cele porodice štiteći nepoznato dete druge vere i nacije.
„'Obraz' progovara iz mojih ličnih uverenja o Balkanu kao utopijskom mestu pravde, čojstva i junaštva. Mislim da postoji mnogo istorijskih dokaza nažalost mnogo junačkih smrti koji pokazuju da možemo da se uzdignemo iznad svih podela. Bio bih srećan da postoji više junačkih primera kako smo se uzdigli iznad tih podela i možda će ukazivanje na primer iz ovog filma biti još jedna kap peska u moru potrebe ljudi da se pogledamo, razgovaramo, razumemo probleme i patnju drugih, trećih, petih i vidimo da li postoji jedna tačka dodira koja nas vodi u budućnost. Imam nadu da tako nešto postoji“.
Vukčević podseća na odličan prijem koji je imao film „Dnevnik Diane Budisavljević“ hrvatske rediteljke Dane Budisavljević:
„Kao što smo se svi radovali tom film, želim da verujem da će se pojaviti albanski film o nekim našim dobrim stvarima koji će prkositi opštem političkom trenutku. Verujem da tako nešto postoji i da pravi most prema nama. Malo sam besan i ljut što smo svi skupa doživeli da naši glumci rade i sarađuju u filmovima u kojima se prikazuje uspešna saradnja naših kriminalaca. Ako možemo da se radujemo seriji 'Besa' u kojoj naši kriminalci sarađuju, hajde da se ponadamo da postoji prilika da možemo videti primere časnih ljudi koji mogu da se uzdignu iznad vere i nacije. Neka moj film bude ta nada“.
Film je podržao Filmski centar Srbije.
„Mi smo na konkursu Filmskog centra Srbije u novembru 2020. godine dobili najviše sredstava zbog dramaturških vrednosti koje smo sklopili scenaristkinje Melina Pota Koljević, Ana Vujadinović i ja. To je vrlo moguće istiniti događaj koji je pisac Zuvdija Hodžić pretočio u antologijsku priču na pet strana, a mi smo je za potrebe celovečernjeg filma proširili. Bez novca koji smo dobili od Filmskog centra Srbije ne bismo uspeli da ga snimimo. Film je nastajao u najgorem trenutku – tokom pandemije“, kaže Nikola Vukčević i dodaje da novac nisu tražili na albanskoj strani kako niko ne bi mogao da kaže da snimaju tu priču zbog novca.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuPriča jednog neustrašivog pojedinca koji će se suprotstaviti svom narodu zbog višeg cilja
Priča jednog neustrašivog pojedinca koji će se suprotstaviti svom narodu zbog višeg cilja
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Dokumentarac o Janku Niloviću
Prošlo je devet godina od Vukčevićevog poslednjeg filma „Đečaci iz Ulice Marksa i Engelsa“:
„S obzirom da živim u sredini koja ima vrlo limitiranu tržišnu vrednost filmova, mogu da kažem da je za mene sretna okolnost da snimim jedan film u sedam godina. To je iscrpljujući proces. Mnogi reditelji u Crnoj Gori da imaju tri filma, bili bi sretni. I ja sam srećan da imam novi film. Ako je to mera svih stvari, onda idemo dalje“.
Trenutno priprema dokumentarac „The Sample: Povratak Janka Nilovića“ i niskobudžetni igrani film „Matura“.
„'The Sample: Povratak Janka Nilovića' govori o crnogorsko-francuskom kompozitoru ozbiljne karijere, koji je u svojoj 83. godini dobio priliku da prvi put odsvira koncert u Crnoj Gori, zemlji svojih predaka. Uprkos ozbiljnoj bolesti, sprema se za susret sa zemljom za koju smatra da ima 'sempl' njega, istovremeno dok u svetu veliki reperi sempluju njegovu muziku i koriste njegove motive inspirisane Balkanom i Crnom Gorom postižući velike uspehe“, ističe Vukčević.
Film „Matura“ snima prema dramskom tekstu i predstavi „Čuvari tvog poštenja“ Borisa Liješevića:
„To je priča o odrastanju i preispitivanju zrelosti u srednjoj školi koja je na određeni način inspirisana svim dramatičnim stvarima koje nam se događaju po školama uključujući i tragične smrti, a koje nastaju u sred tranzicije i nemanja vremena da se roditelji okrenu deci i izvedu ih na put“.