https://lat.sputnikportal.rs/20231108/eu-ne-interesuje-hajka-na-ruski-jezik-u-ukrajini--1163510316.html
EU ne interesuje hajka na ruski jezik u Ukrajini
EU ne interesuje hajka na ruski jezik u Ukrajini
Sputnik Srbija
Evropska komisija prilikom ocene spremnosti Ukrajine za ulazak u EU neće obraćati pažnju na situaciju sa ruskim jezikom u zemlji, saopštio je evropski zvaničnik... 08.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-08T17:37+0100
2023-11-08T17:37+0100
2023-11-08T17:37+0100
rusija
rusija
rusija – politika
ukrajina
evropska unija (eu)
ruski jezik
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/07/1124793023_0:166:3053:1883_1920x0_80_0_0_e2d1a955ee3645628d11e47aa08a13ba.jpg
Pritom je naglasio da je Evropska komisija izuzetno zainteresovana za završetak reformi za utvrđivanje prava Mađara, Bugara i Rumuna u Ukrajini, u skladu sa preporukama Bečke komisije koje se odnose na državni jezik, medije i obrazovanje.On tvrdi da je Kijev već učinio mnogo na sprovođenju te reforme, te da se radi samo o „nekim elementima koji nedostaju“.Inače, od 2014. godine Ukrajina je počela da uvodi razne zabrane koje se tiču Rusije, ruske kulture i jezika. Zabranjen je i uvoz knjiga ruskih pisaca, a ruska muzika se ne sme čuti na javnim mestima ni u medijima. Takođe, na udaru se nalaze i slike, spomenici, obeležja i natpisi posvećeni osobama koje su javno, uključujući i u umetničkim delima, podržavale, glorifikovale i pravdale rusku imperijalnu politiku. Između ostalog, u Kijevu su srušeni spomenici Maksimu Gorkom i Aleksandru Puškinu.Državni savet Kijeva je u julu 2022. godine saopštio da je razrađen projekat odluke o zabrani javnog korišćenja bilo kakvog ruskojezičnog kulturnog proizvoda u prestonici Ukrajine, uključujući knjige, predstave i koncerte. Nadležni predstavnik za zaštitu ukrajinskog jezika Taras Kremin je izjavio da studenti treba da odustanu od ruskog jezika među zidovima visokih obrazovnih ustanova. Ukrajinske biblioteke su u okviru programa „derusifikacije“ tokom 2022. godine uništile više od 20 miliona knjiga na ruskom jeziku, pisali su mediji.Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je ranije izjavio da ukrajinske vlasti godinama vode politiku agresivne derusifikacije i prinudne asimilacije ruskojezičkog stanovništva.Podsećamo, Evropska komisija je preporučila otvaranje pregovora o pristupanju sa Ukrajinom i Moldavijom. Kako je navedeno, da bi postala član Unije Ukrajina mora da završi pregovore o ekonomskoj, političkoj i kulturnoj reformi. Ističe se da rok pristupanja Ukrajine EU zavisi od reformi i principa dodeljivanja članstva "po zaslugama".Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata u junu prošle godine, kada su im postavljeni zahtevi za formalno otpočinjanje pregovora. U Uniji su više puta priznali da je takva odluka imala više simbolički značaj - da se Kijev i Kišinjev podrže u suprotstavljanju Moskvi.
https://lat.sputnikportal.rs/20230922/nove-preporuke-ukrajinskih-vlasti-rusiju-i-moskvu-mozete-pisati-malim-slovom-1161571838.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/07/1124793023_161:0:2892:2048_1920x0_80_0_0_b5ef83176ffb837e4d5a833ba2e82f65.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, ukrajina, evropska unija (eu), ruski jezik
rusija, rusija – politika, ukrajina, evropska unija (eu), ruski jezik
EU ne interesuje hajka na ruski jezik u Ukrajini
Evropska komisija prilikom ocene spremnosti Ukrajine za ulazak u EU neće obraćati pažnju na situaciju sa ruskim jezikom u zemlji, saopštio je evropski zvaničnik iz Brisela koji je zahtevao da ostane anoniman.
„Mnogi se pitaju šta je sa upotrebom ruskog jezika i pravima Rusa u Ukrajini. Biću vrlo jasan: upotreba ruskog jezika nije nešto na šta će Evropska komisija obraćati pažnju (kada bude ocenjivala sprovođenje reformi u Kijevu)“, rekao je on.
Pritom je naglasio da je Evropska komisija izuzetno zainteresovana za završetak reformi za utvrđivanje prava Mađara, Bugara i Rumuna u Ukrajini, u skladu sa preporukama Bečke komisije koje se odnose na državni jezik, medije i obrazovanje.
„Kada je reč o tom pitanju, reforma se odnosi na davanje mogućnosti nacionalnim manjinama da se delimično obrazuju na svom jeziku, da sarađuju sa institucijama na svom jeziku, da čitaju medije na svom jeziku. Tu zemlja treba da pronađe balans – niko ne kaže da treba da se obrazuju samo na svom jeziku. S tim u vezi, Bečka komisija traži od Ukrajine da prilagodi zakone, vodi dijalog sa nacionalnim manjinama, što zemlja i radi“, pojasnio je zvaničnik iz Brisela.
On tvrdi da je Kijev već učinio mnogo na sprovođenju te reforme, te da se radi samo o „nekim elementima koji nedostaju“.
Inače, od 2014. godine Ukrajina je počela da uvodi razne zabrane koje se tiču Rusije, ruske kulture i jezika. Zabranjen je i uvoz knjiga ruskih pisaca, a ruska muzika se ne sme čuti na javnim mestima ni u medijima. Takođe, na udaru se nalaze i slike, spomenici, obeležja i natpisi posvećeni osobama koje su javno, uključujući i u umetničkim delima, podržavale, glorifikovale i pravdale rusku imperijalnu politiku. Između ostalog, u Kijevu su srušeni spomenici Maksimu Gorkom i Aleksandru Puškinu.
Državni savet Kijeva je u julu 2022. godine saopštio da je razrađen projekat odluke o zabrani javnog korišćenja bilo kakvog ruskojezičnog kulturnog proizvoda u prestonici Ukrajine, uključujući knjige, predstave i koncerte. Nadležni predstavnik za zaštitu ukrajinskog jezika Taras Kremin je izjavio da studenti treba da odustanu od ruskog jezika među zidovima visokih obrazovnih ustanova. Ukrajinske biblioteke su u okviru programa „derusifikacije“ tokom 2022. godine uništile više od 20 miliona knjiga na ruskom jeziku, pisali su mediji.
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je ranije izjavio da ukrajinske vlasti godinama vode politiku agresivne derusifikacije i prinudne asimilacije ruskojezičkog stanovništva.
Podsećamo, Evropska komisija je preporučila otvaranje pregovora o pristupanju sa Ukrajinom i Moldavijom. Kako je navedeno, da bi postala član Unije Ukrajina mora da završi pregovore o ekonomskoj, političkoj i kulturnoj reformi. Ističe se da rok pristupanja Ukrajine EU zavisi od reformi i principa dodeljivanja članstva "po zaslugama".
Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata u junu prošle godine, kada su im postavljeni zahtevi za formalno otpočinjanje pregovora. U Uniji su više puta priznali da je takva odluka imala više simbolički značaj - da se Kijev i Kišinjev podrže u suprotstavljanju Moskvi.