https://lat.sputnikportal.rs/20231107/secanje-na-branka-cvejica-gospodin-beogradjanin-veliki-glumac-marija-jakovljevic-1163445852.html
Sećanje na Branka Cvejića: Gospodin Beograđanin, veliki glumac
Sećanje na Branka Cvejića: Gospodin Beograđanin, veliki glumac
Sputnik Srbija
Cveja ne bi bio srećan ako bismo promociju knjige o njemu pretvorili u produžetak komemoracije. Želeo bi da govorimo o pozorištu i njegovoj istrajnosti i odanosti... 07.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-07T17:18+0100
2023-11-07T17:18+0100
2023-11-07T17:18+0100
kultura
kultura
glumac
jugoslovensko dramsko pozorište
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/07/1163447480_0:232:2048:1384_1920x0_80_0_0_2d01a3fed1caf2807c28861eb125da9b.jpg
Ovim rečima pozorišnog kritičara Aleksandra Milosavljevića počela je promocija knjige „Sa Cvejom“ koju je priredila Beka Vučo, a objavio „Klio“.Sačinjena od niza autorskih tekstova knjiga „Sa Cvejom“ predstavlja važan dokument o jednom izuzetnom umetniku Branku Cvejiću (1946-2022).Sećanja njegovih prijatelja i kolega vode od vremena kada je Branko Cvejić zakoračio u svet umetnosti, preko nezaboravnih predstava u njegovom Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje je vodio sa izuzetnom posvećenošću kao retko koji upravnik – od Baneta Bumbara u seriji „Grlom u jagode“ do poslednjih uloga.Upravo na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u koju je ugradio sebe, kao glumac i direktor, danas su se okupili njegovi prijatelji prisetivši se mnogobrojnih anegdota i potvrdivši time da je on i dalje sa nama.„Gospodstvo, ležernost, drugarstvo“ su reči kojima su svi dramski umetnici, danas okupljeni u JDP-u opisali Branka Cvejića.Kada je besna Marija Crnobori jurila Cveju„Igrali smo 'Elizabetu, kraljicu od Engleske'. Tale otišao na neku tezgu, snimao, pa je Cveja uskočio kao zamena u ulozi 'mekog glasa'. Treba nešto da kaže dok Elizabeta osuđuje svoje ljubavnike i zaverenike na smrt. Otvoren je deo poda, tu su neke rešetke, ona odozgo bije – strašna Marija Crnobori, veliki duh ovog pozorišta – i kada osudi, treba da se čuje 'Neka živi Elizabeta, kraljica od Engleske'. Čuje se tup udarac sekire koja odseca glavu. Cveja umesto Taleta kaže 'Neka živi Elizabeta, kraljica od Engleske, ijaooo“. On je u svojoj opuštenosti ostavio ruku na panju i Sima ga zvekne. On urliče u toj ozbiljnoj predstavi. Posle predstave Marija Crnobori ga juri hodnicima misleći da je namerno napravio. Jedva je preživeo taj ničim izazvan atak jednog velikog etičkog duha koji je imala Marija Crnobori“, ispričao je glumac Vojislav Brajović, koji je kao student sa Cvejićem došao u JDP 1968. godine kada su zaigrali u horu staraca.Deset ili dvanaest hiljadaMakedonski reditelj Slobodan Unkovski je nasmejao okupljene prisetivši se kako se cenjkao sa Cvejićem oko honorara:„Želeo sam da govorim o Cvejinom entuzijazmu u produkciji predstava, o brzoj vožnji i policiji koja nas zaustavljala, ubeđivanju Bate Živojinovića da igra u predstavi u kojoj treba da gleda film 'Valter brani Sarajevo', o euforiji ili depresiji posle premijere, ali sve je to smešteno u ovoj divnoj knjizi pa sam odlučio da govorim o nečem drugom. Direktor pozorišta radi sa ljudima, ali radi i sa parama, pa sam ja hteo taj deo Cvejinog rada da dam na analizu na ličnom primeru“.Pošto je sa Cvejićem potpisao desetak ugovora, prošao je, kako je rekao, sve faze dogovaranja i preživljavanja - od potpisivanja, preko isplate do komentara posle toga:„Dogovorili smo honorar 12.000 nečega. Pri kraju su probe i odem kod njega da vidim šta je sa honorarom. Ozbiljan sastanak i on će meni – 'Koliko smo rekli, 10.000?'. Znao sam da je to početak igre i da je preuzeo ulogu producenta i upravnika velikog JDP-a. 'Deset', ponavlja on da ne bi zaboravio. 'Dvanaest', ponavljam ja da ne bih zaboravio. 'Dvanaest nikada nije bilo. Niko nikada nije dobio dvanaest', kaže Cveja. Ja ga podsetim da je rekao toliko pre dva meseca. 'Hoćeš da nas oteraš u likvidaciju?', na to će on meni. I tako smo ponavljali 10 pa 12. Niko ne žuri. Popijemo kafu pa nastavljamo. On ne pušta, ja ne popuštam. I kada smo se umorili – dvanaest. Ničija pobeda. Potpisuje i dodaje – 'Ovo samo da ne kvarimo odnose'. Posle više meseci u Skoplju vozim ga kolima i Cveja se okreće saputnicima i kaže – 'Ovaj auto je od onog honorara'“. Ti meni ličiš na Brus LijaNovu generaciju glumaca koje je u JDP doveo Bojan Stupica, čuvene Bojanove bebe, u pozorištu na Cvetnom trgu dočekala je te 1968. glumica Branka Petrić oduševljena njihovom misijom da ruše postojeće konvencije. Među njima je bio i Branko Cvejić:„Volela sam tvoj hedonizam. Bio si fantastičan i brz vozač. Sećam se jednom smo stigli iz Ljubljane za nepunih sat vremena. Spajao si zaraćene prostore bivše nam domovine, borio se da nam pozorište ne promeni ime. Imao si stav prema onome što te okružuje i što živiš. Gostovanje u Makedoniji, jedno od prvih posleratnih, samo ste ti i Jovan Ćirilov znali koliko je to bilo teško organizovati. Koliko strpljenja naći najbolji autobus (jer na lošiji nisi hteo da pristaneš) naravno za stolom za društvene igre u kojima si bio majstor. Ne jedanput sam ti rekla – 'Ti meni ličiš na Brus Lija'“, poručila je glumica Branka Petrić.Bane Bumbar – duh građanskog životaReditelj Gorčin Stojanović se prisetio da je svoj prvi ugovor još kao student potpisao sa Cvejićem i naglasio da je on bio „gospodin Beograđanin iz koga je prštao mediteranski temperament“.Ispričao je Stojanović i kada je Cvejić vozio 160-170 na sat želeći da obori rekord Svetozara Cvetkovića koji je ostvario na putu Beograd- Rijeka, pa su ostali bez goriva na sred puta, ali i kada ga je Cvejić pozvao jedne večeri telefonom samo da pohvali njegov film koji je upravo pogledao sa suprugom Vesnom u bioskopu:„Naučio me je jednoj drugoj vrsti pozorišne etike i duboke odanosti teatru. Bio je ozbiljan gospodin lišen bilo kakve egoističke površnosti“.Filmski reditelj Stefan Arsenijević istakao je Cvejićevu ulogu Baneta Bumbara u seriji „Grlom u jagode“:„Ostvario je više od 150 uloga u filmovima i serijama, ali prvo čega se svi setimo jeste Bane Bumbar. Čarobna je ta serija. Bila je moje utočište devedesetih u zemlji koja se raspadala. Njegova uloga je bila potpuno moderna i svedena. Nije želeo da bude nametljiv, već je požrtvovano igrao za svoj tim. Ta serija je značajna mala istorija građanskog života i Cveja će uvek biti otelotvorenje tog građanskog duha“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, glumac, jugoslovensko dramsko pozorište
kultura, glumac, jugoslovensko dramsko pozorište
Sećanje na Branka Cvejića: Gospodin Beograđanin, veliki glumac
Cveja ne bi bio srećan ako bismo promociju knjige o njemu pretvorili u produžetak komemoracije. Želeo bi da govorimo o pozorištu i njegovoj istrajnosti i odanosti teatru u koji je ugradio svoju energiju i ljubav.
Ovim rečima pozorišnog kritičara Aleksandra Milosavljevića počela je promocija knjige „Sa Cvejom“ koju je priredila Beka Vučo, a objavio „Klio“.
Sačinjena od niza autorskih tekstova knjiga „Sa Cvejom“ predstavlja važan dokument o jednom izuzetnom umetniku Branku Cvejiću (1946-2022).
Sećanja njegovih prijatelja i kolega vode od vremena kada je Branko Cvejić zakoračio u svet umetnosti, preko nezaboravnih predstava u njegovom Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje je vodio sa izuzetnom posvećenošću kao retko koji upravnik – od Baneta Bumbara u seriji „Grlom u jagode“ do poslednjih uloga.
Upravo na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u koju je ugradio sebe, kao glumac i direktor, danas su se okupili njegovi prijatelji prisetivši se mnogobrojnih anegdota i potvrdivši time da je on i dalje sa nama.
„Gospodstvo, ležernost, drugarstvo“ su reči kojima su svi dramski umetnici, danas okupljeni u JDP-u opisali Branka Cvejića.
Kada je besna Marija Crnobori jurila Cveju
„Igrali smo 'Elizabetu, kraljicu od Engleske'. Tale otišao na neku tezgu, snimao, pa je Cveja uskočio kao zamena u ulozi 'mekog glasa'. Treba nešto da kaže dok Elizabeta osuđuje svoje ljubavnike i zaverenike na smrt. Otvoren je deo poda, tu su neke rešetke, ona odozgo bije – strašna Marija Crnobori, veliki duh ovog pozorišta – i kada osudi, treba da se čuje 'Neka živi Elizabeta, kraljica od Engleske'. Čuje se tup udarac sekire koja odseca glavu. Cveja umesto Taleta kaže 'Neka živi Elizabeta, kraljica od Engleske, ijaooo“. On je u svojoj opuštenosti ostavio ruku na panju i Sima ga zvekne. On urliče u toj ozbiljnoj predstavi. Posle predstave Marija Crnobori ga juri hodnicima misleći da je namerno napravio. Jedva je preživeo taj ničim izazvan atak jednog velikog etičkog duha koji je imala Marija Crnobori“, ispričao je glumac Vojislav Brajović, koji je kao student sa Cvejićem došao u JDP 1968. godine kada su zaigrali u horu staraca.
Deset ili dvanaest hiljada
Makedonski reditelj Slobodan Unkovski je nasmejao okupljene prisetivši se kako se cenjkao sa Cvejićem oko honorara:
„Želeo sam da govorim o Cvejinom entuzijazmu u produkciji predstava, o brzoj vožnji i policiji koja nas zaustavljala, ubeđivanju Bate Živojinovića da igra u predstavi u kojoj treba da gleda film 'Valter brani Sarajevo', o euforiji ili depresiji posle premijere, ali sve je to smešteno u ovoj divnoj knjizi pa sam odlučio da govorim o nečem drugom. Direktor pozorišta radi sa ljudima, ali radi i sa parama, pa sam ja hteo taj deo Cvejinog rada da dam na analizu na ličnom primeru“.
Pošto je sa Cvejićem potpisao desetak ugovora, prošao je, kako je rekao, sve faze dogovaranja i preživljavanja - od potpisivanja, preko isplate do komentara posle toga:
„Dogovorili smo honorar 12.000 nečega. Pri kraju su probe i odem kod njega da vidim šta je sa honorarom. Ozbiljan sastanak i on će meni – 'Koliko smo rekli, 10.000?'. Znao sam da je to početak igre i da je preuzeo ulogu producenta i upravnika velikog JDP-a. 'Deset', ponavlja on da ne bi zaboravio. 'Dvanaest', ponavljam ja da ne bih zaboravio. 'Dvanaest nikada nije bilo. Niko nikada nije dobio dvanaest', kaže Cveja. Ja ga podsetim da je rekao toliko pre dva meseca. 'Hoćeš da nas oteraš u likvidaciju?', na to će on meni. I tako smo ponavljali 10 pa 12. Niko ne žuri. Popijemo kafu pa nastavljamo. On ne pušta, ja ne popuštam. I kada smo se umorili – dvanaest. Ničija pobeda. Potpisuje i dodaje – 'Ovo samo da ne kvarimo odnose'. Posle više meseci u Skoplju vozim ga kolima i Cveja se okreće saputnicima i kaže – 'Ovaj auto je od onog honorara'“.
Ti meni ličiš na Brus Lija
Novu generaciju glumaca koje je u JDP doveo Bojan Stupica, čuvene Bojanove bebe, u pozorištu na Cvetnom trgu dočekala je te 1968. glumica Branka Petrić oduševljena njihovom misijom da ruše postojeće konvencije. Među njima je bio i Branko Cvejić:
„Volela sam tvoj hedonizam. Bio si fantastičan i brz vozač. Sećam se jednom smo stigli iz Ljubljane za nepunih sat vremena. Spajao si zaraćene prostore bivše nam domovine, borio se da nam pozorište ne promeni ime. Imao si stav prema onome što te okružuje i što živiš. Gostovanje u Makedoniji, jedno od prvih posleratnih, samo ste ti i Jovan Ćirilov znali koliko je to bilo teško organizovati. Koliko strpljenja naći najbolji autobus (jer na lošiji nisi hteo da pristaneš) naravno za stolom za društvene igre u kojima si bio majstor. Ne jedanput sam ti rekla – 'Ti meni ličiš na Brus Lija'“, poručila je glumica Branka Petrić.
Bane Bumbar – duh građanskog života
Reditelj Gorčin Stojanović se prisetio da je svoj prvi ugovor još kao student potpisao sa Cvejićem i naglasio da je on bio „gospodin Beograđanin iz koga je prštao mediteranski temperament“.
Ispričao je Stojanović i kada je Cvejić vozio 160-170 na sat želeći da obori rekord Svetozara Cvetkovića koji je ostvario na putu Beograd- Rijeka, pa su ostali bez goriva na sred puta, ali i kada ga je Cvejić pozvao jedne večeri telefonom samo da pohvali njegov film koji je upravo pogledao sa suprugom Vesnom u bioskopu:
„Naučio me je jednoj drugoj vrsti pozorišne etike i duboke odanosti teatru. Bio je ozbiljan gospodin lišen bilo kakve egoističke površnosti“.
Filmski reditelj Stefan Arsenijević istakao je Cvejićevu ulogu Baneta Bumbara u seriji „Grlom u jagode“:
„Ostvario je više od 150 uloga u filmovima i serijama, ali prvo čega se svi setimo jeste Bane Bumbar. Čarobna je ta serija. Bila je moje utočište devedesetih u zemlji koja se raspadala. Njegova uloga je bila potpuno moderna i svedena. Nije želeo da bude nametljiv, već je požrtvovano igrao za svoj tim. Ta serija je značajna mala istorija građanskog života i Cveja će uvek biti otelotvorenje tog građanskog duha“.
