https://lat.sputnikportal.rs/20231104/toj-ti-vikam-o-ovome-bi-trebalo-da-se-prica-sta-jos-srpska-deca-brane-na-kosovu-i-metohiji-1163291463.html
Toj ti vikam! O ovome bi trebalo da se priča: Šta još srpska deca brane na Kosovu i Metohiji
Toj ti vikam! O ovome bi trebalo da se priča: Šta još srpska deca brane na Kosovu i Metohiji
Sputnik Srbija
Deca na Kosovu i Metohiji poslednje tri godine takmiče se u prizrensko–timočkom dijalektu. Oni za razliku od vršnjaka u drugim krajevima Srbije, svojim... 04.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-04T16:03+0100
2023-11-04T16:03+0100
2023-11-05T18:47+0100
srbija
srbija – društvo
kosovo i metohija (kim)
kosovsko pomoravlje
srpski jezik
prizrensko - timočki dijalekat
deca
konkurs
društvo
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1e/1163064835_0:73:720:478_1920x0_80_0_0_116b943fc4177c7cb1458530c6da16fc.jpg
Jovana Kovačević iz Koretišta u Kosovskom Pomoravlju ima 15 godina, od septembra sedi u klupi Medicinske škole. Dok je znanje sticala u Osnovnoj školi „Bora Stanković“ iskoristila je svoje pravo da piše na maternjem jeziku, prijavila se na konkurs i pisala prizrensko–timočkim dijalektom.O Kosovu koje sjajiNa svega nekoliko strana ona je opisala istoriju Srba na Kosovu i Metohiji, svu njegovu lepotu, manastire, a posebno se osvrnula na ljude, njihovu veru i snagu. Neko će u ovom radu videti i političku poruku, a Jovana samo skromno kaže:A kada se priča na prizrensko–timočkom dijalektu, on ima posebnu lepotu i moć, jer Jovanin dijalekat lična je karta njenog naroda.Jovana dodaje da, koliko god da se njeni roditelji trude da pričaju književnim jezikom, i u kući govore tim dinamičnim, prelepim dijalektom, to je kaže, neizbežno.„Mi živimo u takvoj sredini, ljudi oko nas pričaju prizrensko–timočkim dijalektom. Sa profesorima u školi trudimo se da pričamo književnim jezikom, ali poneka reč „ispadne“, jer i međusobno, više pričamo dijalektom“.Ima i profesora koji ih ponekad opomenu, ali i onih koji podstiču negovanje „domaćeg“, lokalnog govora, odnosno dijalekta.Jezik, čuvar nacionalnog identitetaDruštvo za srpski jezik i književnost „Staro Kosovo“ osnovano je 2019. godine. Okuplja nastavnike, profesore, učenike, sve koji brinu o očuvanju srpskog jezika južno od Ibra. Članovi su iz Sirinićke župe, Kosovskog Pomoravlja i Gračanice.Prvo su se okupili radi unapređenja nastave, ali su svatili da aktivnosti mogu da budu šire, jer, rad na zaštiti jezika, rad je na zaštiti nacionalnog identiteta Srba na Kosovu i Metohiji.„Mnogi svetski jezici zaštitili su svoje dijalekte kao deo nematerijalne kulturne baštine, komšije Makedonci su to uradili pre nekoliko godina. Kod nas je to još zadatak koji čeka dijalektologe, stručnjake za jezik svih profila, sve koji su zainteresovani za očuvanje dijalekata u srpskom jeziku“, kaže Dušanka Ilić, potpredsednica Udruženja.Ona dodaje da dijalektom kojim je pisala Jovana nije bilo popularno govoriti, osim u humorističkim emisijama, gde je bio podvrgnuti izrugivanju.Najveći broj članova Udruženja je sa prostora na kome se njime govori, shvatili su da se deca mnogo lepše i tačnije izražavaju na svom dijalektu, dali su im priliku i da pišu.„Uopšte nismo odstupali od jezičke norme, koju nam je polovinom 19. veka propisao Vuk Stefanović Karadžić, deca su dobila priliku da - pišu kao što govore“.Toj ti vikam – do SANUNa prvom konkursu 2021. godine, tražili su od učenika da sastave priče na dijalektu, po svom izboru, nisu odredili ni temu. Stigli su fenomenalni radovi osnovaca i srednjoškolaca, koji su stigli i do Srpske akademije nauka i umetnosti.„Zahvaljujući podršci Instituta za srpski jezik SANU, uspeli smo da objavimo zbornik učeničkih radova sa prvog konkursa, „Toj ti vikam“. Objavljeni su nagrađeni radovi, po tri najbolja iz osnovne i srednje škole i još nekoliko radova koji su bili pri vrhu te liste“, kaže s ponosom Ilićeva.Reč je o radovima dece sa cele teritorije Kosova i Metohije, a bilo ih je nekoliko i iz Vranja, koje takođe govori prizrensko – timočkim dijalektom.Ovaj profesor srpskog jezika i književnosti ističe da se tako dijalekat čuva kao živ jezik, a ne kada se beleži kroz razgovore sa starijim ljudima, sa kojima nestaje.„Deca su ta na kojima ostaje dijalekat, on se čuva jedino upotrebom, a beleženje, čime se bave naši naučnici, što je za svaku pohvalu, jeste jedan od načina da se sačuva samo sećanje na taj jezik, ali ne i da se sačuva jezik kao takav, govor kao takav. Dokazali smo i da dijalekat živi“, kaže Ilićeva.Pisanje i muzika kao ispunjenjeU Udruženju „Staro Kosovo“, nisu samo oni kojima je srpski jezik profesija, već svi kojima je srpski ljubav, tu su istoričari, psiholozi, muzičari. Počasni članovi su prof dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik i prof dr Radivoje Mladenović, ugledni dijalektolog koji i u penziji proučava ovaj govor.Pored toga što sjajno piše, pobednica Jovana Kovačevi i svira. Uporedo sa Srednjom medicinskom školom u Šilovu, ide i u Srednju muzičku školu koja se nalazi u selu Stanišor, svira klavir.Sve stiže, jer iz svog Koretišta, kao i drugi đaci u Kosovskom pomoravlju, ima organizovan prevoz do obe škole. Na kraju razgovora pitali smo je i kako se tako sjajan pisac odluči za medicinsku školu.„Od malena sam želela da se bavim time, ako nastavim sa medicinom, pisanje, kao i muzika mogu da budu hobi i način ispunjenja“, kaže Jovana Kovačević, trudeći se da govori književnim jezikom, ali sa nežnom melodijom svog dijalekta.Kako zvuči njen rad možete čuti zahvaljujući ljubaznosti kolega iz RTV Puls, koji su je snimili za Sputnjik.
srbija
kosovsko pomoravlje
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – društvo, kosovo i metohija (kim), kosovsko pomoravlje, srpski jezik, prizrensko - timočki dijalekat, deca, konkurs, društvo
srbija, srbija – društvo, kosovo i metohija (kim), kosovsko pomoravlje, srpski jezik, prizrensko - timočki dijalekat, deca, konkurs, društvo
Toj ti vikam! O ovome bi trebalo da se priča: Šta još srpska deca brane na Kosovu i Metohiji
16:03 04.11.2023 (Osveženo: 18:47 05.11.2023) Deca na Kosovu i Metohiji poslednje tri godine takmiče se u prizrensko–timočkom dijalektu. Oni za razliku od vršnjaka u drugim krajevima Srbije, svojim dijalektom - i pišu. To nije puki hir nastavnika i profesora srpskog okupljenih u Udruženju za srpski jezik i književnost „Staro Kosovo“. Oni poručuju: Toj ti vikam, jezik je čuvar naroda!
Jovana Kovačević iz Koretišta u Kosovskom Pomoravlju ima 15 godina, od septembra sedi u klupi Medicinske škole. Dok je znanje sticala u Osnovnoj školi „Bora Stanković“ iskoristila je svoje pravo da piše na maternjem jeziku, prijavila se na konkurs i pisala prizrensko–timočkim dijalektom.
Na svega nekoliko strana ona je opisala istoriju Srba na Kosovu i Metohiji, svu njegovu lepotu, manastire, a posebno se osvrnula na ljude, njihovu veru i snagu. Neko će u ovom radu videti i političku poruku, a Jovana samo skromno kaže:
„Živim na Kosovu i Metohiji, to me je navelo da prikažem koliko je ono generalno važno za srpski narod. Koliko Kosovo sjaji. Ima puno manastira. O tome bi trebalo da se priča“.
A kada se priča na prizrensko–timočkom dijalektu, on ima posebnu lepotu i moć, jer Jovanin dijalekat lična je karta njenog naroda.
Jovana dodaje da, koliko god da se njeni roditelji trude da pričaju književnim jezikom, i u kući govore tim dinamičnim, prelepim dijalektom, to je kaže, neizbežno.
„Mi živimo u takvoj sredini, ljudi oko nas pričaju prizrensko–timočkim dijalektom. Sa profesorima u školi trudimo se da pričamo književnim jezikom, ali poneka reč „ispadne“, jer i međusobno, više pričamo dijalektom“.
Ima i profesora koji ih ponekad opomenu, ali i onih koji podstiču negovanje „domaćeg“, lokalnog govora, odnosno dijalekta.
Jezik, čuvar nacionalnog identiteta
Društvo za srpski jezik i književnost „Staro Kosovo“ osnovano je 2019. godine. Okuplja nastavnike, profesore, učenike, sve koji brinu o očuvanju srpskog jezika južno od Ibra. Članovi su iz Sirinićke župe, Kosovskog Pomoravlja i Gračanice.
Prvo su se okupili radi unapređenja nastave, ali su svatili da aktivnosti mogu da budu šire, jer, rad na zaštiti jezika, rad je na zaštiti nacionalnog identiteta Srba na Kosovu i Metohiji.
„Mnogi svetski jezici zaštitili su svoje dijalekte kao deo nematerijalne kulturne baštine, komšije Makedonci su to uradili pre nekoliko godina. Kod nas je to još zadatak koji čeka dijalektologe, stručnjake za jezik svih profila, sve koji su zainteresovani za očuvanje dijalekata u srpskom jeziku“, kaže Dušanka Ilić, potpredsednica Udruženja.
Ona dodaje da dijalektom kojim je pisala Jovana nije bilo popularno govoriti, osim u humorističkim emisijama, gde je bio podvrgnuti izrugivanju.
Najveći broj članova Udruženja je sa prostora na kome se njime govori, shvatili su da se deca mnogo lepše i tačnije izražavaju na svom dijalektu, dali su im priliku i da pišu.
„Uopšte nismo odstupali od jezičke norme, koju nam je polovinom 19. veka propisao Vuk Stefanović Karadžić, deca su dobila priliku da - pišu kao što govore“.
Na prvom konkursu 2021. godine, tražili su od učenika da sastave priče na dijalektu, po svom izboru, nisu odredili ni temu. Stigli su fenomenalni radovi osnovaca i srednjoškolaca, koji su stigli i do Srpske akademije nauka i umetnosti.
„Zahvaljujući podršci Instituta za srpski jezik
SANU, uspeli smo da objavimo zbornik učeničkih radova sa prvog konkursa, „Toj ti vikam“.
Objavljeni su nagrađeni radovi, po tri najbolja iz osnovne i srednje škole i još nekoliko radova koji su bili pri vrhu te liste“, kaže s ponosom Ilićeva.
Reč je o radovima dece sa cele teritorije Kosova i Metohije, a bilo ih je nekoliko i iz Vranja, koje takođe govori prizrensko – timočkim dijalektom.
Ovaj profesor srpskog jezika i književnosti ističe da se tako dijalekat čuva kao živ jezik, a ne kada se beleži kroz razgovore sa starijim ljudima, sa kojima nestaje.
„Deca su ta na kojima ostaje dijalekat, on se čuva jedino upotrebom, a beleženje, čime se bave naši naučnici, što je za svaku pohvalu, jeste jedan od načina da se sačuva samo sećanje na taj jezik, ali ne i da se sačuva jezik kao takav, govor kao takav. Dokazali smo i da dijalekat živi“, kaže Ilićeva.
Pisanje i muzika kao ispunjenje
U Udruženju „Staro Kosovo“, nisu samo oni kojima je srpski jezik profesija, već svi kojima je srpski ljubav, tu su istoričari, psiholozi, muzičari. Počasni članovi su prof dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik i prof dr Radivoje Mladenović, ugledni dijalektolog koji i u penziji proučava ovaj govor.
Pored toga što sjajno piše, pobednica Jovana Kovačevi i svira. Uporedo sa Srednjom medicinskom školom u Šilovu, ide i u Srednju muzičku školu koja se nalazi u selu Stanišor, svira klavir.
Sve stiže, jer iz svog Koretišta, kao i drugi đaci u Kosovskom pomoravlju, ima organizovan prevoz do obe škole. Na kraju razgovora pitali smo je i kako se tako sjajan pisac odluči za medicinsku školu.
„Od malena sam želela da se bavim time, ako nastavim sa medicinom, pisanje, kao i muzika mogu da budu hobi i način ispunjenja“, kaže Jovana Kovačević, trudeći se da govori književnim jezikom, ali sa nežnom melodijom svog dijalekta.
Kako zvuči njen rad možete čuti zahvaljujući ljubaznosti kolega iz
RTV Puls, koji su je snimili za Sputnjik.
