https://lat.sputnikportal.rs/20231104/koliko-ratova-amerika-moze-da-vodi-u-isto-vreme-video-1163316745.html
Koliko ratova Amerika može da vodi u isto vreme /video/
Koliko ratova Amerika može da vodi u isto vreme /video/
Sputnik Srbija
Holandski admiral Rob Bauer, zapovednik Vojnog komiteta NATO-a, izneo je ovih dana jedan neočekivan koliko i otrežnjujući podatak: od početka NATO rata protiv... 04.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-04T20:20+0100
2023-11-04T20:20+0100
2023-11-04T20:20+0100
svet
svet
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
sad
ratovi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/183/17/1831782_0:12:2592:1470_1920x0_80_0_0_e97bba7b213405bddfa657b238dd240f.jpg
Iako američka ministarka finansija Dženet Jelen samouvereno, a uz to i krvožedno, tvrdi kako SAD „sigurno mogu da priušte dva rata“, stvar je u tome što onoliko poskupljenje – s dve na 8 hiljada evra po komadu – može samo da bude posledica delovanja ekonomskog principa ponude i potražnje, koje ne može da bude rešeno prostim štampanjem novca. Makar to bili i dolari.NATO kapacitetiNaime, nisu granate, kao simptom ukupnog stanja u kome se nalaze NATO armije i njihova vojna industrija, poskupele četvorostruko zato što ih ima previše, nego premalo. Drugim rečima, postavlja se pitanje stvarnih kapaciteta najuspešnijeg vojnog saveza u istoriji, kako NATO voli sebi da tepa, i u okviru njega, navodno najmoćnije, ili samo najskuplje vojske u istoriji, američke.Ovo pitanje – „koliko ratova može Amerika da vodi u isto vreme?“ – postavlja i prestižni američki magazin „Forin polisi“, uz nelagodno opažanje da „protivnici širom sveta osećaju da se Vašington isuviše rastegao“.Dobar razlog za takav osećaj, uzgred budi rečeno, pruža i otkriće „Blumberga“ da su evropski NATO saveznici, od gromko obećanih milion artiljerijskih granata za Ukrajinu za godinu dana, za nešto manje od godinu dana uspeli da dobace tek do 30-ak odsto obećane količine. Razume se, ne zato što žele da poštede Ruse već stoga što, jednostavno, nemaju čime da im naude više.A izgleda da nije mnogo funkcionalnije ni sa druge strane Atlantika. Zgodan primer je ugovor o proizvodnji novih raketa „stinger“ koji je Pentagon potpisao sa korporacijom „Lokid Martin“ kako bi se nadomestilo sve ono što je potrošeno protiv Rusije. Ali to što im je potrebno biće proizvedeno tek za pet godina, jer trenutno industrijski kapaciteti, jednostavno, ne postoje; delom i zato što, kako proističe iz nedavnog izveštaja američkog Kongresa o vojno-industrijskoj bazi SAD, Pentagon nema praktično nikakvu kontrolu nad vojno-industrijskim kompleksom, što je dovelo do stvaranja čepova u proizvodnji, pa i gašenja čitavih pojedinih sektora koji nisu smatrani dovoljno profitabilnim. Što je do izražaja došlo već u prvom ozbiljnijem ratu u kome Amerika posredno učestvuje.Gubitak kontrole nad islamskim svetomA sada se, da svu tu nestašicu učini i kudikamo izraženijom, na Ukrajinu nadovezao i rat na Bliskom istoku.Štaviše, opominje „Forin polisi“, „s Vašingtonom uvučenim u velike ratove u Evropi i na Bliskom istoku, i Peking bi mogao da vidi priliku za agresiju“ jer su „SAD već opasno rastegnute. Ova kriza“ – misli se na Bliski istok – „zaista testira tvrdnju Bajdenove administracije da Sjedinjene Države i dalje mogu da postignu sve“.Istovetno opažanje u vezi s brojem otvorenih frontova, inače, stiže i sa druge strane fronta u ovom hibridnom (trećem svetskom) ratu. Pa tako i Aleksandar Dugin ukazuje da je usled „surovog bombardovanja Gaze konačni gubitak američke kontrole nad islamskim svetom totalan i nepovratan. Sada globalisti moraju da se istovremeno bore s Rusijom, Kinom i svetskim islamom. Ako ovo nije Treći svetski rat, šta je?“Treći svetski ili samo hibridni na različitim frontovima, tek, zanimljiva opomena da „perspektiva tri rata predstavlja pretnju po američku dominaciju“ stigla je preko „Fajnenšel tajmsa“ još pre nego što je sve ovo počelo, u decembru 2021. koja sad deluje kao davna prošlost. „Decenijama su američki vojni planovi bili zasnovani na ideji o sposobnosti za vođenje dva istovremena rata u različitim delovima sveta. Ali čak ni najmračniji stratezi nisu planirali tri rata u isto vreme“. A to bi, kako se tada izrazio bivši švedski premijer Karl Bilt, „predstavljalo smrtnu presudu za svetski poredak koji je“, dodao je uz nemilosrdni cinizam, „decenijama bio temelj globalnog mira“.Elem, napomenuo je tada „Fajnenšel tajms“, „Bela kuća je svesna opasnosti“ od istovremenog sukoba sa Rusijom, Kinom i Iranom, te zato „zna da mora da bira svoje bitke – ili rizikuje da postane opasno prezauzeta“…Eskalacija kao jedino rešenjeNepune dve godine kasnije, iako se rat protiv Kine (još) ne vodi oružjem a ni Iran još nije uvučen u otvoreni rat na Bliskom istoku, jedan od eksperata magazina „Forin polisi“ – Ema Ešton iz Programa za obnovu velike američke strategije – opominje da Amerika zapravo „nikada nije bila sposobna da vodi rat na tri fronta istovremeno, čak ni na vrhuncu unipolarnog momenta… Ne možete kredibilno pripretiti da ćete odvratiti drugu zemlju ako nemate vojne kapacitete i stav kojima ćete podržati tu pretnju.“S tim vezi, inače, vredi primetiti i da je i uticajni Centar za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona zaključio da ”američka vojno-industrijska baza nije spremna za mogući sukob s Kinom”, te da su simulacije pokazale da bi arsenali Amerike, Velike Britanije i Francuske bili ispražnjeni kroz samo nekoliko nedelja.Uprkos tome, međutim, raspoloženja za rat ne manjka. Drugi ekspert magazina „Forin polisi“, Metju Krenig iz Atlantskog saveta koji savetuje i američki Kongres kroz Komisiju za strateški stav Sjedinjenih Država, preporučuje „snažnu američku odmazdu protiv Irana kako bi se svet podsetio da SAD ostaju jedina svetska vojna supersila, a i da se nešto straha vrati u srca Si Đinpinga i Putina… Ponekad je“, preti ovaj stručnjak, „eskalacija jedino rešenje“.Da li je eskalacija jedino rešenje, i kuda vodi takvo rešenje? Može li Amerika da priušti rat na više frontova istovremeno? I šta može da obuzda njene opasne ambicije?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili istoričar Saša Adamović i vojni analitičar Ljuban Karan.Pogledajte video:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, sad, ratovi
svet, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, sad, ratovi
Koliko ratova Amerika može da vodi u isto vreme /video/
Holandski admiral Rob Bauer, zapovednik Vojnog komiteta NATO-a, izneo je ovih dana jedan neočekivan koliko i otrežnjujući podatak: od početka NATO rata protiv Rusije u Ukrajini cena jedne artiljerijske granate porasla je s 2.000 na 8.000 evra. Što znači da je pitanje finansija samo jedan deo problema s kojima su suočeni oni što ratuju protiv Rusije.
Iako američka ministarka finansija Dženet Jelen samouvereno, a uz to i krvožedno, tvrdi kako SAD „sigurno mogu da priušte dva rata“, stvar je u tome što onoliko poskupljenje – s dve na 8 hiljada evra po komadu – može samo da bude posledica delovanja ekonomskog principa ponude i potražnje, koje ne može da bude rešeno prostim štampanjem novca. Makar to bili i dolari.
Naime, nisu granate, kao simptom ukupnog stanja u kome se nalaze NATO armije i njihova vojna industrija, poskupele četvorostruko zato što ih ima previše, nego premalo. Drugim rečima, postavlja se pitanje stvarnih kapaciteta najuspešnijeg vojnog saveza u istoriji, kako NATO voli sebi da tepa, i u okviru njega, navodno najmoćnije, ili samo najskuplje vojske u istoriji, američke.
Ovo pitanje – „koliko ratova može Amerika da vodi u isto vreme?“ – postavlja i prestižni američki magazin „Forin polisi“, uz nelagodno opažanje da „protivnici širom sveta osećaju da se Vašington isuviše rastegao“.
Dobar razlog za takav osećaj, uzgred budi rečeno, pruža i otkriće „Blumberga“ da su evropski NATO saveznici, od gromko obećanih milion artiljerijskih granata za Ukrajinu za godinu dana, za nešto manje od godinu dana uspeli da dobace tek do 30-ak odsto obećane količine. Razume se, ne zato što žele da poštede Ruse već stoga što, jednostavno, nemaju čime da im naude više.
A izgleda da nije mnogo funkcionalnije ni sa druge strane Atlantika. Zgodan primer je ugovor o proizvodnji novih raketa „stinger“ koji je Pentagon potpisao sa korporacijom „Lokid Martin“ kako bi se nadomestilo sve ono što je potrošeno protiv Rusije. Ali to što im je potrebno biće proizvedeno tek za pet godina, jer trenutno industrijski kapaciteti, jednostavno, ne postoje; delom i zato što, kako proističe iz nedavnog izveštaja američkog Kongresa o vojno-industrijskoj bazi SAD, Pentagon nema praktično nikakvu kontrolu nad vojno-industrijskim kompleksom, što je dovelo do stvaranja čepova u proizvodnji, pa i gašenja čitavih pojedinih sektora koji nisu smatrani dovoljno profitabilnim. Što je do izražaja došlo već u prvom ozbiljnijem ratu u kome Amerika posredno učestvuje.
Gubitak kontrole nad islamskim svetom
A sada se, da svu tu nestašicu učini i kudikamo izraženijom, na Ukrajinu nadovezao i rat na Bliskom istoku.
Štaviše, opominje „Forin polisi“, „s Vašingtonom uvučenim u velike ratove u Evropi i na Bliskom istoku, i Peking bi mogao da vidi priliku za agresiju“ jer su „SAD već opasno rastegnute. Ova kriza“ – misli se na Bliski istok – „zaista testira tvrdnju Bajdenove administracije da Sjedinjene Države i dalje mogu da postignu sve“.
Istovetno opažanje u vezi s brojem otvorenih frontova, inače, stiže i sa druge strane fronta u ovom hibridnom (trećem svetskom) ratu. Pa tako i Aleksandar Dugin ukazuje da je usled „surovog bombardovanja Gaze konačni gubitak američke kontrole nad islamskim svetom totalan i nepovratan. Sada globalisti moraju da se istovremeno bore s Rusijom, Kinom i svetskim islamom. Ako ovo nije Treći svetski rat, šta je?“
Treći svetski ili samo hibridni na različitim frontovima, tek, zanimljiva opomena da „perspektiva tri rata predstavlja pretnju po američku dominaciju“ stigla je preko „Fajnenšel tajmsa“ još pre nego što je sve ovo počelo, u decembru 2021. koja sad deluje kao davna prošlost. „Decenijama su američki vojni planovi bili zasnovani na ideji o sposobnosti za vođenje dva istovremena rata u različitim delovima sveta. Ali čak ni najmračniji stratezi nisu planirali tri rata u isto vreme“. A to bi, kako se tada izrazio bivši švedski premijer Karl Bilt, „predstavljalo smrtnu presudu za svetski poredak koji je“, dodao je uz nemilosrdni cinizam, „decenijama bio temelj globalnog mira“.
Elem, napomenuo je tada „Fajnenšel tajms“, „Bela kuća je svesna opasnosti“ od istovremenog sukoba sa Rusijom, Kinom i Iranom, te zato „zna da mora da bira svoje bitke – ili rizikuje da postane opasno prezauzeta“…
Eskalacija kao jedino rešenje
Nepune dve godine kasnije, iako se rat protiv Kine (još) ne vodi oružjem a ni Iran još nije uvučen u otvoreni rat na Bliskom istoku, jedan od eksperata magazina „Forin polisi“ – Ema Ešton iz Programa za obnovu velike američke strategije – opominje da Amerika zapravo „nikada nije bila sposobna da vodi rat na tri fronta istovremeno, čak ni na vrhuncu unipolarnog momenta… Ne možete kredibilno pripretiti da ćete odvratiti drugu zemlju ako nemate vojne kapacitete i stav kojima ćete podržati tu pretnju.“
S tim vezi, inače, vredi primetiti i da je i uticajni Centar za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona zaključio da ”američka vojno-industrijska baza nije spremna za mogući sukob s Kinom”, te da su simulacije pokazale da bi arsenali Amerike, Velike Britanije i Francuske bili ispražnjeni kroz samo nekoliko nedelja.
Uprkos tome, međutim, raspoloženja za rat ne manjka. Drugi ekspert magazina „Forin polisi“, Metju Krenig iz Atlantskog saveta koji savetuje i američki Kongres kroz Komisiju za strateški stav Sjedinjenih Država, preporučuje „snažnu američku odmazdu protiv Irana kako bi se svet podsetio da SAD ostaju jedina svetska vojna supersila, a i da se nešto straha vrati u srca Si Đinpinga i Putina… Ponekad je“, preti ovaj stručnjak, „eskalacija jedino rešenje“.
Da li je eskalacija jedino rešenje, i kuda vodi takvo rešenje? Može li Amerika da priušti rat na više frontova istovremeno? I šta može da obuzda njene opasne ambicije?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili istoričar Saša Adamović i vojni analitičar Ljuban Karan.
