Migrante u geto! Društveni eksperiment veka u „državi blagostanja“
© AFP 2023 / Carsten Rehder / dpa / AFP
Pratite nas
Danska sprovodi društveni eksperiment veka. Ovakva ocena može da se pročita u danskim novinama, ali i u velikim zapadnim medijima koji su bili zaintrigirani kako ova zemlja, poznata kao „država blagostanja“, namerava da reši problem imigranata za koje su danski političari procenili da su previše getoizirani i tako stvaraju „paralelna društva“.
U osnovi, to je moderniji koncept „humanog“ preseljenja, jer se nekim građanima i političarima Danske ne sviđa kako im izgledaju naselja sa pretežno imigrantskom populacijom.
„Društvo blagostanja je u osnovi zajednica zasnovana na međusobnom poverenju kojoj svi doprinosimo. A sve to ozbiljno izazivaju paralelna društva“, izjavila je danski premijer Mete Frederiksen.
U osnovi, Danska počinje istovremeno da očekuje punu vrednosno-kulturnu integraciju od imigranata, istovremeno im uskraćujući neka od osnovnih prava koja su zagarantovana svim ostalim građanima. Danska namerava da primeni kontroverzni zakon koji zahteva smanjenje stambenog prostora u lokalnoj socijalnoj stanogradnji za 40 odsto do 2030. godine, ali to se ne odnosi na sve lokacije koje se mogu nazvati getima, već na naselja u kojima je više od polovine stanovnika nezapadnog porekla (!) i imaju niska prosečna primanja, nizak nivo obrazovanja, veliki broj nezaposlenih i natprosečnu stopu kriminala.
Migranti čekaju da uđu u voz za Kopenhagen
© AFP 2023 / CARSTEN REHDER / DPA / AFP
Da su u pitanju siroti Danci, ostali kriterijumi za definisanje „paralelnog društva“, odnosno neprihvatljivog geta u primeni novog eksperimentalnog zakona, bili bi zanemareni. Dakle, Danska primenjuje zakon zasnovan na etničko-rasnoj selekciji, piše „Jutarnji list“.
Strah od kritičara
Šta znači „geto paket“?
„Hiljade ljudi moraće da napuste svoje domove u narednim godinama zbog takozvanog „geto paketa“. Plan je da se milijarde kruna ulože u rušenje javnih stanova, pripremu stanova za prodaju privatnicima i pretvaranje porodičnih socijalnih stanova u atraktivnije objekte za mlade i starije. Cilj je da se takozvana geta pretvore u obične stambene oblasti bez previše ljudi sa socijalnim problemima kao što su nezaposlenost i kriminal. Sada, po prvi put, mape su odredile koliko će ljudi u 15 „tvrdih geta“ biti pogođeno sveobuhvatnim planom. „Mandag Morgen“ je, u saradnji sa 15 stambenih naselja i nizom opština, izračunao da je ukupan broj pogođenih 11.000 ljudi. To su porodice, parovi i samci koji će u narednim godinama morati da nađu drugo mesto za stalni život. Osim toga, trebalo bi da se nađe privremeni smeštaj za više od 5.500 ljudi dok im se domovi ne renoviraju“, objašnjavaju u „Komunalu“.
„Jasno je da ima onih koji će morati da se isele iz blokova koji se ruše. I razumem da može delovati nametljivo. Ali postoji prirodna zamena od 8-12 procenata godišnje stanovnika koji se isele. Mnogi žive i na kratkoročni ugovor. Ni kod njih nema izazova. Tako da je broj onih koji će biti prinudno iseljeni nešto manji“, kaže Kare Dibvad Bek za poslovni nedeljnik „Mandag Morgen“.
Najveći strah kritičara velikog danskog socijalnog eksperimenta sa imigrantima je pitanje da li bi ovakvo rešenje moglo da poveća problem upravo u delu imigrantske populacije koji je najosetljiviji; među najsiromašnijima i najmanje obrazovanima. S obzirom na to da bi plan danske vlade trebalo da sprovode specifične danske zadruge za upravljanje naseljima i zgradama, neke od njih se žestoko bore da se njihova imovina ne pridruži već utvrđenoj listi od 15 ozloglašenih geta ili, kako ih nazivaju danski političari – „paralelna društva“.
Njihova je odgovornost da plaćaju naknade, stvore posebne centre za zapošljavanje u toj oblasti i bukvalno od vrata do vrata pozivaju članove imigrantskih porodica da dobiju obrazovanje odobreno u njihovoj zemlji porekla. Ideja je da se radikalno promeni sastav stanovništva, njihov obrazovni nivo i društveni status tako da geto više ne bude geto. Neki od političara objašnjavaju da je to pokušaj da se imigranti potpuno i istinski integrišu u dansko društvo.
Migranti u Kopenhagenu
© AFP 2023 / SCANPIX DENMARK/ASGER LADEFOGED
U svakoj demokratiji, pa tako i u Danskoj, teško je da se čitavo društvo složi u vezi sa javnim politikama, pa je degetoizacija takođe pitanje koje izaziva žestoke polemike. Očekuje se i žestoka pravna bitka, kako bi se dokazalo šta je (ne)etično.
„Ovakva praksa vođenja socijalne politike buldožerom, koja udara po nevinima i nevinima, sada se dovodi u pitanje. Zakon o getu – Orvelovski preimenovan u Zakon o paralelnom društvu – sada mora biti testiran na Evropskom sudu pravde. Ovo je odlučio Istočni viši sud u presudi od 7. novembra, pošto bi zakonska kategorizacija „nezapadnih“ mogla biti u suprotnosti sa direktivom o jednakom etničkom tretmanu, koja je u osnovi zasnovana na osnovnom principu vladavine prava da svi moraju budu tretirani jednako bez obzira na rasu ili etničko poreklo“, upozorava novinar Arhus Stifstidende, objašnjavajući da bi takozvana prejudicirajuća odluka Evropskog suda pravde mogla da ima presudan uticaj na sudske postupke koji su u toku, a samim tim i na planove rušenja u pogođenim stambenim područjima, uključujući Bispehaven i Gelerup. Međutim, šteta je velika i porodice su bile prinuđene da napuste svoje domove.
Prirodna emigracija
Kritičari danskog socijalnog eksperimenta dalje poručuju danskoj javnosti da ako imaju dilemu u vezi sa tim „kako je biti izložen rasističkoj diskriminaciji 2022. godine, jednostavno pročitaju zvanične planove razvoja koji su osnova za konverziju stambenih okruga. Ovde možete pročitati, između ostalog, o izazovima prisiljavanja sadašnjih stanovnika da se presele, nazvanim „izazov ponovnog stanovanja“, koji se može ublažiti takozvanom „prirodnom emigracijom“, za koju se „mora očekivati da će porasti tokom perioda koji će uvek sadržati veću nesigurnost i neizvesnost među stanovnicima kao rezultat neophodnih promena“. Bezlična i naizgled neutralna upotreba jezika prikriva napad“, kaže Arhus Stifstidende, koji tvrdi da će se takva nasilna politika dvostrukih standarda (građani sa punim pravima i imigranti) pokazati nezakonitom, ali i kontraproduktivnom jer će doći do kontrareakcije.
Veliki danski društveni eksperiment, o kojem se u danskim medijima raspravlja o tome da li će se pokazati kao megauspeh ili epska politička greška, ima posebnu težinu jer se odvija u vreme kada zapadne demokratije imaju žestoke polemike, čak i međusobne svađe oko toga kako rešiti problem ekonomskih migracija.
