https://lat.sputnikportal.rs/20231101/makron-pokusava-da-otrgne-centralnu-aziju-iz-ruskog-zagrljaja-i-uvuce-je-u-ekonomske-lance-eu-olivera-ikodinovic-1163194972.html
Makron pokušava da otrgne Centralnu Aziju iz „ruskog zagrljaja“ i uvuče je u ekonomske lance EU
Makron pokušava da otrgne Centralnu Aziju iz „ruskog zagrljaja“ i uvuče je u ekonomske lance EU
Sputnik Srbija
Poseta Emanuela Makrona Kazahstanu i Uzbekistanu ima za cilj jačanje energetske bezbednosti Francuske. Pariz je zainteresovan za uranijum iz tih zemalja, ali i... 01.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-01T22:33+0100
2023-11-01T22:33+0100
2023-11-01T22:33+0100
svet
rusija
rusija – ekonomija
rusija – politika
emanuel makron
kazahstan
uzbekistan
centralna azija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/18/1162792837_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_667551ead12b6ceb02145c53e7810d73.jpg
Ruski ekspert Evgenija Običkina podseća da su obe centralnoazijske zemlje na listi najvećih proizvođača uranijuma, koji je potreban francuskom energetskom sistemu.„Ovde je za Makrona najvažnije da ne izgubi ove zemlje iz vidokruga, da ih uvuče u ekonomske lance Evropske unije, da pokuša da njima zameni izgubljene dobavljače ili one koji prete da napuste francusku i evropsku ekonomsku orbitu – pre svega, reč je o afričkim zemljama tj. nekadašnjim zemljama tzv. francuske Afrike“, kaže Običkina.Francuska je zainteresovana za uranijum, pošto je dosadašnji veliki snabdevač Niger obustavio isporuke i odbio da trguje sa Francuzima. Ta afrička zemlja, koja je sedmi najveći proizvođač uranijuma na svetu , isporučivala je 15 do 17 odsto uranijuma koji se koristi za proizvodnju električne energije u Francuskoj.Značaj Centralne Azije za Francusku i zemlje EU porastao je poslednjih godina, dodaje Običkina.U Kazahstanu posluje više od 170 francuskih kompanija i zajedničkih preduzeća, među kojima su „Total enerdžis“, „Erbas“, „Alstom“ i „Orano“, koji su vodeći investitori u kazahstansku ekonomiju.Francuske kompanije su posebno zastupljene u sektoru ugljovodonika, građevinarstva, uranijuma, avijacije, železnice i agroindustrijskog sektora.Francuska nuklearna kompanija „Orano”, ranije poznata kao Areva, već eksploatiše nalazišta uranijuma u Kazahstanu preko zajedničkog preduzeća sa državnim „Kazatompromom”, pa se očekuje da će produbljivanje prisustva te firme u Kazahstanu biti jedna od tema razgovora.Običkina ističe da je Makronov cilj da obezbedi aktivan rad francuskih preduzeća u ovim centroazijskim zemljama.„I plus, ovde su veoma važni i retki zemni metali, koji se u Francuskoj danas nazivaju kritičnim metalima“, dodala je Običkina.Francuska planira gradnju nuklearne elektrane u KazahstanuMakron je u sredu započeo posetu Kazahstanu, što je prva etapa putovanja po centralnoj Aziji, regiona koji zapadni političari i mediji nazivaju „Putinovim dvorištem“.Bogat naftom Kazahstan, kao alternativni snabdevač, već isporučuje „crno zlato“ evropskim zemljama koje su prestale da uvoze taj energent iz Rusije.Makron, koji se u Astani sastao sa kazahstanskim predsednikom Kasim-Žomartom Tokajevim kako bi razgovarali o jačanju trgovinske, ekonomske, investicione i energetske saradnje, izjavio je i da Kazahstan može da računa na učešće francuskih kompanija u razvoju Transkaspijskog međunarodnog koridora, koji povezuje Aziju i Evropu, zaobilazeći Rusiju.Koridor, koji je otvoren 2017. godine, ide kroz Kinu, Kazahstan, Kaspijsko more, Azerbejdžan, Gruziju i dalje u Tursku ka Evropi.Srednji koridor, kako ga još nazivaju, dužine je 10 hiljada kilometara železnicom i uključuje 10 morskih luka.Iako ima mišljenja da bi Transkaspijski koridor potencijalno mogao da postane alternativa vozovima Ruskih železnica prilikom isporuke kineske robe u Evropu, eksperti objašnjavaju da to ne ugrožava Rusiju, jer otpravljanje tereta kroz nekoliko zemalja i Kaspijsko more biće na kraju skuplje nego preko teritorije jedne države – Rusije.Francuska očekuje proširenje saradnje sa Kazahstanom, uključujući i onu u vezi sa izgradnjom nuklearne elektrane u toj azijskoj zemlji. Iako Francuska ima bogato iskustvo u nuklearnoj energetici, Rusija je u toj sferi daleko konkurentnija.Ruski eksperti su uvereni da će francuski lider tokom posete zemljama Centralne Azije pokušati da ojača prisustvo Evropske unije u postsovjetskim zemljama, kao i da će pokušati da ubedi ove države „da zauzmu oštriji stav prema Rusiji i specijalnoj operaciji koju ona sprovodi u Ukrajini“, ali smatraju da neće uspeti da pokvari njihov odnos sa Moskvom. Takav stav obrazlažu činjenicom da su za Kazahstan i Uzbekistan mnogo važniji odnosi sa Rusijom, s obzirom na istorijsku prošlost i bliske ekonomske i druge veze, nego odnosi sa Evropskom unijom i sa Francuskom.Makron ne može da utiče na odnose Rusije i njenih susedaObičkina očekuje da će Makron tražiti od Kazahstana i Uzbekistana da poštuju antiruske sankcije, ali eksperti ističu da francuski predsednik neće moći da uništi uticaj Rusije u ovim zemljama zbog visokog nivoa odnosa u raznim oblastima koje Pariz neće moći da zameni ili nadomesti.Stabilna pozicija Rusije u regionu povezana je sa razvojem integracionih procesa. Odmah posle Rusije, Kazahstan je druga ekonomija Evroazijske ekonomske unije, dok je Uzbekistan zemlja posmatrač i kandidat za ulazak u EAEU. Pored toga, u Centralnoj Aziji deluju ODKB i zona slobodne trgovine ZND. Dakle, ove države su međusobno povezane kretanjem kapitala, usluga, migranata.Komentarišući Makronovu posetu Astani, Kremlj je saopštio da je Kazahstan suverena država koja razvija odnose sa drugim zemljama po sopstvenom nahođenju, podsećajući da ta zemlja ima strateško partnerstvo sa Rusijom. Rusija i Kazahstan su saveznici, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.On je naglasio da se interesi dve zemlje objedinjuju u mnogim integracionim formatima i da Moskva te odnose „veoma ceni".Temelj francuskih diplomatskih odnosa sa Kazahstanom postavio je Fransoa Miteran, koji je bio prvi evropski lider koji je posetio nezavisnu republiku 1993. godine. Posle njega u zvaničnim posetama Astani bili su Nikola Sarkozi 2009. i Fransoa Oland 2014. godine, koji je otvorio Institut Sorbona-Kazahstan, drugi u svetu i jedini ogranak u Centralnoj Aziji.
https://lat.sputnikportal.rs/20230917/nice-novi-vojni-savez-u-africi--protiv-francuske-terorizma-i-pretnje-vojnom-intervencijom-1161341046.html
kazahstan
uzbekistan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – ekonomija, rusija – politika, emanuel makron, kazahstan, uzbekistan, centralna azija, analize i mišljenja
rusija, rusija – ekonomija, rusija – politika, emanuel makron, kazahstan, uzbekistan, centralna azija, analize i mišljenja
Makron pokušava da otrgne Centralnu Aziju iz „ruskog zagrljaja“ i uvuče je u ekonomske lance EU
Poseta Emanuela Makrona Kazahstanu i Uzbekistanu ima za cilj jačanje energetske bezbednosti Francuske. Pariz je zainteresovan za uranijum iz tih zemalja, ali i druga bogatstva. Eksperti ne isključuju ni da je ovo putovanje povezano sa evropskim težnjama da Centralnu Aziju otrgne iz „ruskog zagrljaja“ i ojača evropski uticaj u postsovjetskim zemljama.
Ruski ekspert Evgenija Običkina podseća da su obe centralnoazijske zemlje na listi najvećih proizvođača uranijuma, koji je potreban francuskom energetskom sistemu.
„Ovde je za Makrona najvažnije da ne izgubi ove zemlje iz vidokruga, da ih uvuče u ekonomske lance Evropske unije, da pokuša da njima zameni izgubljene dobavljače ili one koji prete da napuste francusku i evropsku ekonomsku orbitu – pre svega, reč je o afričkim zemljama tj. nekadašnjim zemljama tzv. francuske Afrike“, kaže Običkina.
Francuska je zainteresovana za uranijum, pošto je dosadašnji veliki snabdevač
Niger obustavio isporuke i odbio da trguje sa Francuzima. Ta afrička zemlja, koja je sedmi najveći proizvođač uranijuma na svetu , isporučivala je 15 do 17 odsto uranijuma koji se koristi za proizvodnju električne energije u Francuskoj.
Značaj Centralne Azije za Francusku i zemlje EU porastao je poslednjih godina, dodaje Običkina.
„Za njih je ovaj region strateški veoma važan. Već sam objasnila iz kog razloga. Jedna je utilitarna potreba za sirovinama. Pri tom, tržišta su se suzila - Rusija je ispala sa evropskog tržišta, a Afrika preti da ispadne... Nije slučajno da Makronova poseta protiče u pratnji predstavnika 15 velikih francuskih kompanija. Među njima je glavna kompanija ‘Orano’, proizvođač uranijuma koji već ima jedno nalazište u Kazahstanu“, kaže Običkina.
U Kazahstanu posluje više od 170 francuskih kompanija i zajedničkih preduzeća, među kojima su „Total enerdžis“, „Erbas“, „Alstom“ i „Orano“, koji su vodeći investitori u kazahstansku ekonomiju.
Francuske kompanije su posebno zastupljene u sektoru ugljovodonika, građevinarstva, uranijuma, avijacije, železnice i agroindustrijskog sektora.
Francuska nuklearna kompanija „Orano”, ranije poznata kao Areva, već eksploatiše nalazišta uranijuma u Kazahstanu preko zajedničkog preduzeća sa državnim „Kazatompromom”, pa se očekuje da će produbljivanje prisustva te firme u Kazahstanu biti jedna od tema razgovora.
Običkina ističe da je Makronov cilj da obezbedi aktivan rad francuskih preduzeća u ovim centroazijskim zemljama.
„I plus, ovde su veoma važni i retki zemni metali, koji se u Francuskoj danas nazivaju kritičnim metalima“, dodala je Običkina.
Francuska planira gradnju nuklearne elektrane u Kazahstanu
Makron je u sredu započeo posetu Kazahstanu, što je prva etapa putovanja po centralnoj Aziji, regiona koji zapadni političari i mediji nazivaju „Putinovim dvorištem“.
Bogat naftom Kazahstan, kao alternativni snabdevač, već isporučuje „crno zlato“ evropskim zemljama koje su prestale da uvoze taj energent iz Rusije.
Makron, koji se u Astani sastao sa kazahstanskim predsednikom Kasim-Žomartom Tokajevim kako bi razgovarali o jačanju trgovinske, ekonomske, investicione i energetske saradnje, izjavio je i da Kazahstan može da računa na učešće francuskih kompanija u razvoju Transkaspijskog međunarodnog koridora, koji povezuje Aziju i Evropu, zaobilazeći Rusiju.
Koridor, koji je otvoren 2017. godine, ide kroz Kinu, Kazahstan, Kaspijsko more, Azerbejdžan, Gruziju i dalje u Tursku ka Evropi.
Srednji koridor, kako ga još nazivaju, dužine je 10 hiljada kilometara železnicom i uključuje 10 morskih luka.
Iako ima mišljenja da bi Transkaspijski koridor potencijalno mogao da postane alternativa vozovima Ruskih železnica prilikom isporuke kineske robe u Evropu, eksperti objašnjavaju da to ne ugrožava Rusiju, jer otpravljanje tereta kroz nekoliko zemalja i Kaspijsko more biće na kraju skuplje nego preko teritorije jedne države – Rusije.
Francuska očekuje proširenje saradnje sa Kazahstanom, uključujući i onu u vezi sa izgradnjom nuklearne elektrane u toj azijskoj zemlji. Iako Francuska ima bogato iskustvo u nuklearnoj energetici, Rusija je u toj sferi daleko konkurentnija.
Ruski eksperti su uvereni da će
francuski lider tokom posete zemljama Centralne Azije pokušati da ojača prisustvo Evropske unije u postsovjetskim zemljama, kao i da će pokušati da ubedi ove države „da zauzmu oštriji
stav prema Rusiji i specijalnoj operaciji koju ona sprovodi u Ukrajini“, ali smatraju da neće uspeti da pokvari njihov odnos sa Moskvom. Takav stav obrazlažu činjenicom da su za
Kazahstan i Uzbekistan mnogo važniji odnosi sa Rusijom, s obzirom na istorijsku prošlost i bliske ekonomske i druge veze, nego odnosi sa Evropskom unijom i sa Francuskom.
Makron ne može da utiče na odnose Rusije i njenih suseda
Običkina očekuje da će Makron tražiti od Kazahstana i Uzbekistana da poštuju antiruske sankcije, ali eksperti ističu da francuski predsednik neće moći da uništi uticaj Rusije u ovim zemljama zbog visokog nivoa odnosa u raznim oblastima koje Pariz neće moći da zameni ili nadomesti.
Stabilna pozicija Rusije u regionu
povezana je sa razvojem integracionih procesa. Odmah posle Rusije, Kazahstan je druga ekonomija Evroazijske ekonomske unije, dok je Uzbekistan zemlja posmatrač i kandidat za ulazak u EAEU. Pored toga, u Centralnoj Aziji deluju
ODKB i zona slobodne trgovine ZND. Dakle, ove države su međusobno povezane kretanjem kapitala, usluga, migranata.
Komentarišući Makronovu posetu Astani, Kremlj je saopštio da je Kazahstan suverena država koja razvija odnose sa drugim zemljama po sopstvenom nahođenju, podsećajući da ta zemlja ima strateško partnerstvo sa Rusijom. Rusija i Kazahstan su saveznici, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je naglasio da se interesi dve zemlje objedinjuju u mnogim integracionim formatima i da Moskva te odnose „veoma ceni".
Temelj francuskih diplomatskih odnosa sa Kazahstanom postavio je Fransoa Miteran, koji je bio prvi evropski lider koji je posetio nezavisnu republiku 1993. godine. Posle njega u zvaničnim posetama Astani bili su Nikola Sarkozi 2009. i Fransoa Oland 2014. godine, koji je otvorio Institut Sorbona-Kazahstan, drugi u svetu i jedini ogranak u Centralnoj Aziji.
