https://lat.sputnikportal.rs/20231031/udar-asteroida-koji-je-ubio-dinosauruse-zagadio-zemljinu-atmosferu-prasinom-1163103619.html
Udar asteroida koji je ubio dinosauruse zagadio Zemljinu atmosferu prašinom
Udar asteroida koji je ubio dinosauruse zagadio Zemljinu atmosferu prašinom
Sputnik Srbija
Asteroid koji je udario na meksičko poluostrvo Jukatan pre 66 miliona godina izazvao je globalnu katastrofu koja je izbrisala tri četvrtine svetskih vrsta i... 31.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-31T19:18+0100
2023-10-31T19:18+0100
2023-10-31T19:18+0100
nauka i tehnologija
nauka
nauka i tehnologija
asteroid
dinosaurusi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/11/1141193247_54:0:1186:637_1920x0_80_0_0_188589021364358f4dc8bbfbc26c73a3.jpg
Naučnici su otkrili moćnu ulogu koju je prašina iz usitnjenih stena izbačenih u atmosferu sa mesta udara možda igrala u izazivanju izumiranja, gušenju atmosfere i sprečavanju biljaka da iskoriste sunčevu svetlost za energiju koja održava život u procesu fotosinteze.Istraživači su sproveli simulacije paleoklime zasnovane na sedimentu otkopanom na paleontološkom lokalitetu u Severnoj Dakoti Tanis koji je sačuvao dokaze o uslovima nakon udara, uključujući ogromne padavine prašine.Ukupna količina prašine, izračunali su, bila je oko 2.000 gigatona - što je 11 puta veće od težine Mont Everesta, prenosi Rojters.Simulacije su pokazale da je ova sitnozrnasta prašina mogla da blokira fotosintezu do dve godine tako što je atmosferu učinila neprozirnom za sunčevu svetlost i ostala u atmosferi 15 godina, rekao je Kem Berk Senel iz Kraljevske opservatorije Belgije i Vrije Universita u Briselu i glavni autor studije objavljene u časopisu „Nejčr Geosajens“.Dok su prethodna istraživanja istakla još dva faktora, sumpor oslobođen nakon udara i čađ iz šumskih požara, ova studija je pokazala da je prašina igrala veću ulogu nego što je ranije bilo poznato.Prašina koju čine silikatne čestice veličine oko 0,8-8,0 mikrometara i koje su formirale globalni sloj oblaka nastale su iz stene granita i gnajsa raspršene u nasilnom udaru koji je probio 182 kilometra širok i 20 km dubok krater Čiksulub na Jukatanu.Nakon toga, Zemlja je doživela pad površinske temperature od oko 15 stepeni Celzijusa.Asteroid, prečnika oko 10-15 kilometara, doneo je kataklizmičan kraj perioda krede i izazvao izumiranje dinosaurusa, morskih gmizavaca i mnogih drugih vrsta, dok su, kako se navodi u studiji, veliki dobitnici bili sisari.„Biotske grupe koje nisu bile prilagođene da prežive mračne, hladne i uslove bez hrane skoro dve godine doživele su masovno izumiranje“, rekao je Karatekin i dodao da su fauna i flora koje su bile u stanju da se prilagode opštem načinu života i koje ne zavise od jednog određenog izvora hrane „generalno preživele bolje, poput malih sisara“.Bez ove katastrofe, dodao je, dinosaurusi bi i danas mogli da dominiraju, dok bi sisari, uključujući ljude, imali male šanse da postanu dominantni organizmi na planeti.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka, nauka i tehnologija, asteroid, dinosaurusi
nauka, nauka i tehnologija, asteroid, dinosaurusi
Udar asteroida koji je ubio dinosauruse zagadio Zemljinu atmosferu prašinom
Asteroid koji je udario na meksičko poluostrvo Jukatan pre 66 miliona godina izazvao je globalnu katastrofu koja je izbrisala tri četvrtine svetskih vrsta i okončala doba dinosaurusa, a prema najnovijim otkrićima naučnika u tome je značajnu ulogu imala prašina koja je sa mesta udara dospela u atmosferu.
Naučnici su otkrili moćnu ulogu koju je prašina iz usitnjenih stena izbačenih u atmosferu sa mesta udara možda igrala u izazivanju izumiranja, gušenju atmosfere i sprečavanju biljaka da iskoriste sunčevu svetlost za energiju koja održava život u procesu fotosinteze.
Istraživači su sproveli simulacije paleoklime zasnovane na sedimentu otkopanom na paleontološkom lokalitetu u Severnoj Dakoti Tanis koji je sačuvao dokaze o uslovima nakon udara, uključujući ogromne padavine prašine.
Ukupna količina prašine, izračunali su, bila je oko
2.000 gigatona - što je 11 puta veće od težine Mont Everesta,
prenosi Rojters.
Simulacije su pokazale da je ova sitnozrnasta prašina mogla da blokira fotosintezu do dve godine tako što je atmosferu učinila neprozirnom za sunčevu svetlost i ostala u atmosferi 15 godina, rekao je Kem Berk Senel iz Kraljevske opservatorije Belgije i Vrije Universita u Briselu i glavni autor studije objavljene u časopisu „Nejčr Geosajens“.
Dok su prethodna istraživanja istakla još dva faktora, sumpor oslobođen nakon udara i čađ iz šumskih požara, ova studija je pokazala da je prašina igrala veću ulogu nego što je ranije bilo poznato.
Prašina koju čine silikatne čestice veličine oko 0,8-8,0 mikrometara i koje su formirale globalni sloj oblaka nastale su iz stene granita i gnajsa raspršene u nasilnom udaru koji je probio 182 kilometra širok i 20 km dubok krater Čiksulub na Jukatanu.
Nakon toga, Zemlja je doživela pad površinske temperature od oko 15 stepeni Celzijusa.
„Dok je sumpor ostao oko osam do devet godina, čađ i silikatna prašina su boravili u atmosferi oko 15 godina nakon udara. Potpuni oporavak od udarne zime trajao je još duže, pri čemu su se temperaturni uslovi pre udara vratili tek nakon oko 20 godina“, rekao je planetarni naučnik i koautor studije Ozgur Karatekin iz Kraljevske opservatorije Belgije.
Asteroid, prečnika oko 10-15 kilometara, doneo je kataklizmičan kraj perioda krede i izazvao izumiranje dinosaurusa, morskih gmizavaca i mnogih drugih vrsta, dok su, kako se navodi u studiji, veliki dobitnici bili sisari.
„Biotske grupe koje nisu bile prilagođene da prežive mračne, hladne i uslove bez hrane skoro dve godine doživele su masovno izumiranje“, rekao je Karatekin i dodao da su fauna i flora koje su bile u stanju da se prilagode opštem načinu života i koje ne zavise od jednog određenog izvora hrane „generalno preživele bolje, poput malih sisara“.
Bez ove katastrofe, dodao je, dinosaurusi bi i danas mogli da dominiraju, dok bi sisari, uključujući ljude, imali male šanse da postanu dominantni organizmi na planeti.
