Zapad ponovo šalje Srbe na Sremski front: Žrtvujte državu i narod za – ništa!
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
U trenutku kada je EU u najvećoj krizi, od Srba se traži da za nju poginu. Kao na Sremskom frontu kada je Drugi svetski rat bio već dobijen – sada Brisel, svestan da kasnije neće biti u stanju da uslovljava Srbiju, traži od nje da žrtvuje Kosovo i Metohiju propaloj evropskoj ideji.
Evropskoj uniji, čini se, veoma se žuri da razreši kosovski čvor i to na štetu Srbije i srpskog naroda, naravno. Samo što je poslednja runda pregovora propala zahvaljujući Aljbinu Kurtiju, specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan, Miroslav Lajčak najavljuje novi sastanak glavnih pregovarača, kao da se do sada ništa nije dogodilo. A prvi put u Briselu, Zapad je tražio od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da stavi potpis praktično na - nezavisno Kosovo.
Poslednji trenutak za kapitulaciju Srbije
Evropska unija je postala politički impotentna organizacija, koja je krnja od 2016, kada je istupanjem Velike Britanije iz nje, počeo proces njenog raspada, tvrdi dr Stevan Gajić, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu za međunarodne studije. Ona može da se iživljava isključivo nad Srbijom i na još nekoliko malih država.
„U tom smislu i Ursula fon der Lajen dolazi u Beograd, isključivo sa dva zadatka. Jedan je da se prizna nezavisnost Kosova i Metohije, drugi je uvođenje sankcija Rusiji. Sve ostale priče biće maska i u to smislu treba gledati i na Lajčakovu inicijativu. Oni misle da je sada poslednji trenutak, jer vreme radi za Srbiju, da se dogodi kapitulacija“, kaže je Gajić.
Suštinski, Brisel više ni na šta ne može samostalno da utiče, jer nema nezavisnu spoljnu politiku – od početka ukrajinske krize, SAD sa EU rade šta god požele, tako da Srbija ostaje jedini objekat njenog iživljavanja, dodaje Gajić.
S obzirom da EU nikada nije bila toliko politički slaba kao do sada, Srbiji se otvara manevarski prostor da odbije ultimatume koji stižu iz Brisela, pa i onaj koji je Lajčak izrekao nakon što je najavio skori novi sastanak pregovaračkih strana. Specijalni izaslanik EU za Balkan je, podsećamo, optužio Srbiju, koja, kako je rekao, ima mnogo nerešenih obaveza iz sporazuma, zalaže se za paralelnu primenu dogovorenog, a fokus bi trebalo da bude na „unapređenju implementacije Sporazuma bez preduslova ili odlaganja“.
Lajčak se, kako je napisao na društvenim mrežama, zalaže za primenu pristupa koji su promovisali nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i predsednica italijanske vlade Đorđa Meloni, da formalnosti ne bi trebalo da stoje na putu primeni dogovorenog.
„Srbija treba da ignoriše EU i da čeka, da kaže da nije vreme ni za kakve pregovore, ni za kakve ustupke i sprovođenje planova koje nije usvojila Skupština. Dakle, ništa od toga Srbija ne treba da radi“, kategoričan je Gajić.
Što se samog Lajčaka tiče, ovaj, kako Gajić kaže, aparatčik NATO, neodoljivo podseća na austrougarske specijalce koji su krajem pretprošlog i početkom prošlog veka operisali na Balkanu protiv srpskih nacionalnih interesa.
Kasnije će biti teže…
Suština ubrzavanja pritisaka Brisela da se kosovsko pitanje reši što pre je u tome što su u Briselu svesni da, što vreme više protiče, neće biti u stanju da istom snagom uslovljavaju Srbiju da prihvati kosovsku nezavisnost. Zato im se i žuri i zato Miroslav Lajčak najavljuje da će uskoro ponovo pozvati glavne pregovarače u Brisel, kaže naučni savetnik Instituta za evropske studije, dr Aleksandar Gajić.
Pregovori se ubrzavaju, a pregovarači ponovo pozivaju u Brisel samo zato da bi se Srbija primorala da učini ono što joj nije u interesu – da bez formalnog priznanja kosovske nezavisnosti ne sprečava učlanjenje Prištine u UN, da joj prenese još čitav niz ingerencija i prihvati je kao suverenu državu, a da sa druge strane Priština ne bude naterana da ispuni obaveze iz 2013, kaže Gajić.
„Suština priče je da se taj pritisak pojača i da se dođe do tog ishoda što pre jer kasnije to neće više biti ni tako lako, ni tako izvodljivo, a pitanje je i da li će uopšte biti izvodljivo“, navodi Gajić.
Od izbora u EU situacija će se izmeniti, od proleća počinje izborna kampanja u SAD, situacija u Ukrajini će se razvijati na štetu Zapada, dok situacija na Bliskom istoku preti širom eskalacijom, dodaje Gajić.
„U toj situaciji će unutrašnje nestabilnosti i u EU i u SAD, kao i promena odnosa snaga u regionalnim sukobima sputati kapacitete EU i SAD. To ne znači da oni neće biti prisutni na Balkanu, da neće slati emisare, ali će njihova težina, jačina uticaja, pritisaka i pretnji biti mnogo slabija, a prostor za delovanje Srbije biće mnogo veći. Sa drugim subjektima će moći da se dogovara i da se iznalaze alternative da se sa pritiscima i ucenama lakše može izaći na kraj“, smatra Gajić.
Što se tiče toga što lideri Nemačke, Francuske i Italije traže da formalnosti ne bi trebalo da stoje na putu primeni dogovorenog, naš sagovornik napominje da evropski lideri traže da Srbija ne poštuje suštinske stvari i pita se kako primena nekih sporazuma može da se izvršava bez primene sporazuma potpisanih pre deset godina.
„To je jedan od vidova diplomatskog manevrisanja gde se, pod izgovorom formalnosti, koje su navodno nebitne, primorava srpska strana da ide dalje u ustupcima, a da se ne obaziru na to što prištinska strana nikakve ustupke ne čini“, zaključuje Gajić.
