https://lat.sputnikportal.rs/20231030/misterija-u-kaliforniji-sta-otkrivaju-poslednji-otkucaji-srca-dzinovskog-super-vulkana-1163078591.html
Misterija u Kaliforniji: Šta otkrivaju poslednji „otkucaji srca“ džinovskog super vulkana
Misterija u Kaliforniji: Šta otkrivaju poslednji „otkucaji srca“ džinovskog super vulkana
Sputnik Srbija
Džinovski supervulkan u Kaliforniji je neobično nemiran, ali naučnici iznose sasvim iznenađujuće mišljenje o njegovom ponašanju. 30.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-30T21:58+0100
2023-10-30T21:58+0100
2023-10-30T21:58+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1e/1163078810_0:25:801:475_1920x0_80_0_0_20c33949f487d0810d66dcd95b2b0953.jpg
Nemirni supervulkan Long Valej (Long Valley) u istočnoj Kaliforniji se hladi i ne sprema se za erupciju, pokazalo je revolucionarno novo istraživanje koje koristi inovativnu tehnologiju seizmičkog senzora.Nedavna studija naučnika sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (CIT) otkriva intrigantan razvoj unutar kaldere Long Valej, koja se nalazi u istočnoj Kaliforniji. Čini se da ovaj geološki fenomen prolazi kroz značajne transformacije jer se njegova duboka komora magme postepeno hladi, nagoveštavajući produženi period mirovanja.Poslednja erupcija kaldere Long Valej dogodila se pre otprilike 100.000 godina, kada je nanela sloj pepela debeo više od kilometar i po, dovoljan da zatrpa ceo Los Anđeles. Trenutno je vulkan u relativno prigušenom stanju, iako nije potpuno miran na istočnom frontu Kalifornije. Krajem sedamdesetih godina prolog veka depresija koja pokriva uspavani vulkan, doživela je niz seizmičkih potresa, piše „Sajens alert“.U pitanju je proces hlađenjaU decenijama nakon toga, vulkan je ušao u faze „izraženih nemira“, tokom kojih bi se tlo naizmenično naduvalo i izduvalo. Srećom, ova pojačana aktivnost nije nužno predznak neposredne katastrofe.Naučnici CIT-a otkrili su dokaze koji navode na zaključak da je nemirno ponašanje vulkana posledica njegovog procesa hlađenja, a ne preteča povećane vulkanske aktivnosti.Naučnici su se oslanjali na podatke prikupljene iz segmenta optičkog kabla od 100 kilometara koristeći tehnologiju distribuiranog akustičnog senzora. Više od godinu i po dana, istraživači Kalteksa su koristili ovaj međusobno povezani sistem, ekvivalentan 10.000 pojedinačnih seizmometara, da dokumentuju više od 2.000 seizmičkih događaja, od kojih su mnogi ostali neprimećeni na površini.Poslednji „otkucaji srca“Nakon toga, ovi podaci su obrađeni pomoću algoritma mašinskog učenja, što je rezultiralo mapom visoke rezolucije i kaldere i vulkana ispod nje.Etore Biondi, seizmolog sa Kalteksa i vodeći autor studije, koja je objavljena u časopisu „Sajens advansis“, naglašava da je ovo prvi put da je mreža duboko raspoređenih akustičnih senzora otkrila unutrašnju dinamiku Zemlje.Proizvedene slike pokazuju izuzetnu bočnu rezoluciju do dubine od osam kilometara, dok su čak i dublji delovi, koji dosežu 30 kilometara, pokazali izuzetne detalje. Ovi nalazi bacaju svetlo na jasnu razliku između ogromne komore magme, koja se nalazi 12 kilometara ispod površine, i površinskog hidrotermalnog sistema.Značajno je da se ova situacija značajno razlikuje od opasnosti povezanih sa aktivnom vulkanskom erupcijom, gde se magma snažno diže iz komore u gornju koru i dalje na površinu.Način na koji se seizmička aktivnost širi kroz ove slojeve ukazuje na prisustvo očvrslog kamenog poklopca na vrhu magmatske komore, koja se vremenom ohladila. Kako se aktivnost supervulkana postepeno smanjuje, naučnici sugerišu da se njegovi „otkucaji srca“ polako usporavaju. Tim namerava da u budućnosti prati hlađenje na dubini od 20 kilometara pomoću 200 kilometara dugačkog kabla seizmičkih senzora.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, društvo
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, društvo
Misterija u Kaliforniji: Šta otkrivaju poslednji „otkucaji srca“ džinovskog super vulkana
Džinovski supervulkan u Kaliforniji je neobično nemiran, ali naučnici iznose sasvim iznenađujuće mišljenje o njegovom ponašanju.
Nemirni supervulkan Long Valej (Long Valley) u istočnoj Kaliforniji se hladi i ne sprema se za erupciju, pokazalo je revolucionarno novo istraživanje koje koristi inovativnu tehnologiju seizmičkog senzora.
Nedavna studija naučnika sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (CIT) otkriva intrigantan razvoj unutar kaldere Long Valej, koja se nalazi u istočnoj Kaliforniji. Čini se da ovaj geološki fenomen prolazi kroz značajne transformacije jer se njegova duboka komora magme postepeno hladi, nagoveštavajući produženi period mirovanja.
Poslednja erupcija kaldere Long Valej dogodila se pre otprilike 100.000 godina, kada je nanela sloj pepela debeo više od kilometar i po, dovoljan da zatrpa ceo Los Anđeles. Trenutno je vulkan u relativno prigušenom stanju, iako nije potpuno miran na istočnom frontu Kalifornije. Krajem sedamdesetih godina prolog veka depresija koja pokriva uspavani vulkan, doživela je niz seizmičkih potresa,
piše „Sajens alert“.
U pitanju je proces hlađenja
U decenijama nakon toga, vulkan je ušao u faze „izraženih nemira“, tokom kojih bi se tlo naizmenično naduvalo i izduvalo. Srećom, ova pojačana aktivnost nije nužno predznak neposredne katastrofe.
Naučnici CIT-a otkrili su dokaze koji navode na zaključak da je nemirno ponašanje vulkana posledica njegovog procesa hlađenja, a ne preteča povećane vulkanske aktivnosti.
Ne mislimo da se region priprema za još jednu supervulkansku erupciju, ali proces hlađenja može da oslobodi dovoljno gasa i tečnosti da izazove zemljotrese i male erupcije, objašnjava geofizičar Žongven Žan. Ovu ideju podržavaju istorijski događaji, kao što su četiri zemljotresa jačine šest stepeni po Rihteru koji su pogodili region u maju 1980.
Naučnici su se oslanjali na podatke prikupljene iz segmenta optičkog kabla od 100 kilometara koristeći tehnologiju distribuiranog akustičnog senzora. Više od godinu i po dana, istraživači Kalteksa su koristili ovaj međusobno povezani sistem, ekvivalentan 10.000 pojedinačnih seizmometara, da dokumentuju više od 2.000 seizmičkih događaja, od kojih su mnogi ostali neprimećeni na površini.
Poslednji „otkucaji srca“
Nakon toga, ovi podaci su obrađeni pomoću algoritma mašinskog učenja, što je rezultiralo mapom visoke rezolucije i kaldere i vulkana ispod nje.
Etore Biondi, seizmolog sa Kalteksa i vodeći autor studije, koja je
objavljena u časopisu „Sajens advansis“, naglašava da je ovo prvi put da je mreža duboko raspoređenih akustičnih senzora otkrila unutrašnju dinamiku Zemlje.
Proizvedene slike pokazuju izuzetnu bočnu rezoluciju do dubine od osam kilometara, dok su čak i dublji delovi, koji dosežu 30 kilometara, pokazali izuzetne detalje. Ovi nalazi bacaju svetlo na jasnu razliku između ogromne komore magme, koja se nalazi 12 kilometara ispod površine, i površinskog hidrotermalnog sistema.
Kako se dublja komora hladi, gasovi i tečnosti se dižu prema površini, potencijalno izazivajući zemljotrese i nadimanje tla. Ovaj efekat bi mogao da bude odgovoran za uočenu deformaciju površine i seizmičnost, smatraju naučnici.
Značajno je da se ova situacija značajno razlikuje od opasnosti povezanih sa aktivnom vulkanskom erupcijom, gde se magma snažno diže iz komore u gornju koru i dalje na površinu.
Način na koji se seizmička aktivnost širi kroz ove slojeve ukazuje na prisustvo očvrslog kamenog poklopca na vrhu magmatske komore, koja se vremenom ohladila. Kako se aktivnost supervulkana postepeno smanjuje, naučnici sugerišu da se njegovi „otkucaji srca“ polako usporavaju. Tim namerava da u budućnosti prati hlađenje na dubini od 20 kilometara pomoću 200 kilometara dugačkog kabla seizmičkih senzora.
