https://lat.sputnikportal.rs/20231029/u-crnoj-gori-rekordna-stednja-gradjani-u-bankama-imaju-26-milijardi-evra-1163024940.html
U Crnoj Gori rekordna štednja, građani u bankama imaju 2,6 milijardi evra
U Crnoj Gori rekordna štednja, građani u bankama imaju 2,6 milijardi evra
Sputnik Srbija
Uprkos svakodnevnim poskupljenjima i inflaciji, u Crnoj Gori raste štednja građana, koji u bankama imaju ukupno 2,65 milijardi evra, što je 15 odsto više nego... 29.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-29T10:23+0100
2023-10-29T10:23+0100
2023-10-29T10:23+0100
ekonomija
ekonomija
region – ekonomija
crna gora
banke
štednja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112165/55/1121655571_0:158:3077:1889_1920x0_80_0_0_dbbc39a4c7245d55a1b29b6fefade1d0.jpg
Kako se navodi, četvrtina ukupnih depozita je u vlasništvu stranaca, a samo građani na računima u bankama imaju ukupno 2,65 milijardi evra."U odnosu na isti uporedni period 2022. godine kada su iznosili dve milijarde 322,9 miliona evra, uovoj godini depoziti građana ostvaruju rast od 331,4 miliona evra ili 14,27 odsto. Kratkoročni depozit, čine 90,11 odsto, dok dugoročni depoziti čine 9,89 odsto ukupnih depozita u sistemu”, kaže za TVCG Jovan Marković, iz Centralne banke Crne Gore.Veliko poverenje građana da novac čuvaju u bankama ne prati i rast kamatnih stopa na štednju.I dok su kamatne stope na kredite u odnosu na prošlu godinu porasle, na štednju su pale. Tako banke u proseku uzimaju 6,47 odsto kamate kada daju novac, dok je svega 0,24 odsto kada vi dajete njima, navodi RTCG.Takav odnos kamatnih stopa u Udruženju banaka pravdaju strukturom depozita i tvrde da je zarada od štednje mnogo veća od prosečnih prinosa.Iz Centralne banke, s druge strane, skupe kredite i jeftinu štednju pravdaju geopolitičkom neizvesnošću.Upravo zbog toga tvrde da zarada nije motiv onima koji drže novac u bankama."Imamo geopolitičku situaciju koja utiče na građane da štede za nepredviđene okolnosti, a ne za investicije. I zapravo je to jedan od razloga zašto banke imaju istorijski maksimum depozita od strane stanovništva i privrede, s jedne strane, a s druge strane, nemaju taj pritisak da kamatne stope menjaju, odnosno povećavaju", rekao je Marković.
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, region – ekonomija, crna gora, banke, štednja
ekonomija, region – ekonomija, crna gora, banke, štednja
U Crnoj Gori rekordna štednja, građani u bankama imaju 2,6 milijardi evra
Uprkos svakodnevnim poskupljenjima i inflaciji, u Crnoj Gori raste štednja građana, koji u bankama imaju ukupno 2,65 milijardi evra, što je 15 odsto više nego prošle godine, pokazuju podaci Centralne banke.
Kako se navodi, četvrtina ukupnih depozita je u vlasništvu stranaca, a samo građani na računima u bankama imaju ukupno 2,65 milijardi evra.
"U odnosu na isti uporedni period 2022. godine kada su iznosili dve milijarde 322,9 miliona evra, uovoj godini depoziti građana ostvaruju rast od 331,4 miliona evra ili 14,27 odsto. Kratkoročni depozit, čine 90,11 odsto, dok dugoročni depoziti čine 9,89 odsto ukupnih depozita u sistemu”, kaže za TVCG Jovan Marković, iz Centralne banke Crne Gore.
Veliko poverenje građana da novac čuvaju u bankama ne prati i rast kamatnih stopa na štednju.
I dok su kamatne stope na kredite u odnosu na prošlu godinu porasle, na štednju su pale. Tako banke u proseku uzimaju 6,47 odsto kamate kada daju novac, dok je svega 0,24 odsto kada vi dajete njima,
navodi RTCG.
Takav odnos kamatnih stopa u Udruženju banaka pravdaju strukturom depozita i tvrde da je zarada od štednje mnogo veća od prosečnih prinosa.
"82 odsto ukupnih depozita predstavljaju depoziti po viđenju gde nemate nikakave kamatne stope odnosno kamatnog prinosa. To vam potpuno menja sliku, jer na godišnjem nivou u Crnoj Gori na crnogorskim bankama možete da dobijete do tri posto prihoda na depozite", pojašnjava Bratislav Pejaković iz Udruženja banaka.
Iz Centralne banke, s druge strane, skupe kredite i jeftinu štednju pravdaju geopolitičkom neizvesnošću.
Upravo zbog toga tvrde da zarada nije motiv onima koji drže novac u bankama.
"Imamo geopolitičku situaciju koja utiče na građane da štede za nepredviđene okolnosti, a ne za investicije. I zapravo je to jedan od razloga zašto banke imaju istorijski maksimum depozita od strane stanovništva i privrede, s jedne strane, a s druge strane, nemaju taj pritisak da kamatne stope menjaju, odnosno povećavaju", rekao je Marković.
