Pada li Šengen – simbol „slobodne EU“? Došlo doba kad kolonijalne sile plaćaju ceh
© Flickr / Jean & Nathalie
Pratite nas
Svakodnevno neka država članica šengenske zone uspostavlja sve čvršće kontrole kretanja na svojim granicama. Kontrola je bilo i pre, ali sada vidimo neverovatan intenzitet, kao i veliki broj država koje učestvuju u uspostavljanju restriktivnih mera. Šengen će preživeti, ali će se u narednom periodu značajno uvećati mere koje ugrožavaju slobodu kretanja.
Ovako dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu vidi budućnost čitavog koncepta prostora slobodnog kretanja unutar Šengen zone.
Dok Slovenija planira da suspenduje Šengenski sporazum i uvede granične kontrole sa Hrvatskom i Mađarskom, nemačka vlada najavila je uvođenje kontrola na granicama sa Poljskom, Švajcarskom i Češkom, kao i proširene granične kontrole sa Austrijom. Od januara do kraja septembra, približno 100.000 ljudi ilegalno je prešlo nemačku granicu, a broj podnetih zahteva za azil približio se rekordnom nivou sa vrhunca migrantske krize 2015. godine.
Nalazimo se, kako kaže Aleksandar Mitić, u jednom veoma specifičnom trenutku kada je reč o migracijama i slobodi kretanja širom Evropske unije, kao i samog evropskog kontinenta, a nekoliko faktora dodatno su pogoršali ionako tešku situaciju vezanu za ilegalne ulaske u zemlje Starog kontinenta.
Sve ono što se odvija na Bliskom istoku, sukob koji stvara nove migratorne pritiske i naravno politički događaji, odnosno sama situacija u zemljama EU koje se suočavaju sa značajnom radikalizacijom i značajnim nezadovoljstvom grupa, nacija i vera koje su jako nezadovoljne i svojim statusom, ali i političkim stavom država u kojima žive prema sukobu na Bliskom istoku, doprinosi daljem pogoršavanju situacije, govori Aleksandar Mitić za Sputnjik.
Podela na „ravne časti“
On podseća da se sledeće godine održavaju izbori za Evropski parlament na kojima se očekuje da će političke partije koje se snažno i odlučno protive migracijama i ilegalnim imigrantima, a koje su ujedno spremne na neke od najradikalnijih mera, u mnogim državama članicama odneti sasvim sigurno veliki broj glasova, ako ne i pobedu.
Mađarski premijer Viktor Orban
© Sputnik / Lola Đorđević
Upravo se iz ovog razloga Briselu i drugim gradovima širom Evrope žuri u donošenju pakta vezanog za migraciju, smatra Mitić. On objašnjava da bi postojanje takvog pakta donekle olakšalo pojedinim državama jer bi „pravilnije“ rasporedilo teret ilegalne imigracije na sve zemlje članice EU. Naravno, postoje i države koje se ovakvoj vrsti dogovora protive, poput Mađarske, zbog čega je sudbina donošenja ovakvih dogovora i zakona neizvesna, a njihova primena problematična.
Ovih dana vidimo jednu dodatnu eskalaciju unutar EU, između njenih članica, odnosno unutar šengenskog prostora. Da li će to dovesti do ukidanja Šengena? Neće. Da li to u neku ruku obesmišljava Šengen? Tu već možemo da diskutujemo i kažemo da to u većoj meri ugrožava onu slobodu kretanja na koju su ljudi navikli unutar šengenskog prostora, zaključuje Mitić.
Ko je kriv?
Diplomata u penziji, Branko Branković, smatra da se rešenje ne nalazi u kažnjavanju i represalijama prema ilegalnim imigrantima, već da uzrok problema treba potražiti u razlozima njihove emigracije iz matičnih zemalja. Zbog čega u njihovim otadžbinama i dedovinama nema uslova za rad, ekonomski razvoj i bezbednost?
Sve zemlje Evrope, a uz njih naravno i Sjedinjene Američke Države, ne prezaju od toga da naprave odgovarajuće političke, ekonomske, pa čak i vojne poteze, ako je njima to u interesu, i da te zemlje odakle dolaze izbeglice stave u situaciju da njihov narod mora da beži, jer jednostavno ne mogu da prežive, govori Branković za Sputnjik.
Izbeglice u Budimpešti sa posterima nemačke kancelarke Angele Merkel
© AP Photo / Frank Augstein
Šengen je, naglašava Branković, sjajna ideja, ali zemlje Šengena moraju da učine sve što je u njihovoj moći da se uslovi u zemljama odakle dolaze izbeglice poprave, kako ne bi više bežali od gladi i nemaštine.
Znaju svi kakav je bio kolonijalizam, pa posle toga i neokolonijalizam. Nakon državnog udara u Nigeru tamo se i dalje nalazi dve i po hiljade francuskih vojnika, kao i hiljadu američkih koji nastavljaju sa svojom eksploatacijom. Naravno da narod beži odatle i ne samo iz Nigera nego iz mnogih drugih afričkih zemalja. Imate situaciju da su najbogatije zemlje Afrike, pune zlata, dijamanata, nafte i svega – najsiromašnije zemlje. Naravno da narod beži odatle.
Protesti u Nigeru
© AP Photo / Sam Mednick
Branković smatra da je za rešavanje ovog problema ključno da se te iste zemlje Šengena postaraju da se uslovi života: ekonomski, politički, bezbednosni, stvore u svim tim zemljama, kako ljudi ne bi bili primorani da beže i žive kao izbeglice.
Niko od zapadnih zemalja ne vodi računa o tome, već se i dalje ponašaju nasilnički i eksploatišu jedne te iste zemlje. Sada te kolonijalne sile plaćaju ceh zbog toga što su vekovima taj narod i tu zemlju eksploatisali, a i dan danas pokušavaju da učine isto, zaključuje Branković.
