https://lat.sputnikportal.rs/20231027/tri-cetiri-sad-ovako-izgleda-najlepsa-decja-knjiga-na-sajmu-foto-1162949381.html
Tri, četiri, sad! Ovako izgleda najlepša dečja knjiga na Sajmu /foto/
Tri, četiri, sad! Ovako izgleda najlepša dečja knjiga na Sajmu /foto/
Sputnik Srbija
„Jeste li nekada igrali pesničke žmurke? A stihovane pazle ili rimovane domine? Ili bar rešavali rimovane lavirinte, takozvane rimorinte, ili vežbali memoriju... 27.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-27T13:45+0200
2023-10-27T13:45+0200
2023-10-27T13:45+0200
kultura
kultura
beogradski sajam knjiga
knjiga
poezija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1a/1162949001_0:512:2731:2048_1920x0_80_0_0_57162887c3ca3a5575944c6d775a1195.jpg
Njena nova knjiga „Tri, četiri, sad!“ sa ilustracijama Borisa Kuzmanovića proglašena je najlepšom dečjom knjigom 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.Mališani koji su u okviru školskog dana ispunili hale Beogradskog sajma tragajući za zanimljivim knjigama, u redovima nestrpljivo čekajući da dođu do novog romana ili slikaju se sa omiljenim piscem, družili su se sa Draganom ispitivali je o čemu piše i šta su to pesničke žmurke.Poezija i igra za dete 21. vekaDragana je rado odgovarala na mnoštvo pitanja svojih znatiželjnih čitalaca nudeći im svojih 10 poezigara.Svoju misiju da poeziju približi današnjem mladom čitaocu započela je sa knjigom „Dar-mar“, u koju je smestila greške i uljeze i pozvala decu da aktivno učestvuju u rešavanju problema koje pesme zadaju:„Mi pesnici moramo da mislimo na decu 21. veka. Ne možemo da im nudimo samo poeziju kakvu smo mi čitali. Moramo im ponuditi i nešto novo, da ih uključimo, da postanu aktivni čitaoci koji su pitani, koji imaju zadatak pred sobom. Teško mi je da zamislim da dete samo uzme da čita poeziju. Obično se to radi u školi ili im roditelji čitaju kada su mali, a ja sam htela da ih pozovem da se igraju i reše zadatke“.Zanimljive knjige u borbi protiv telefonaDeca su danas, smatra, zahtevniji čitaoci nego nekada:„Oni su okruženi vrlo zanimljivim sadržajima. Njima je sve to ne na dohvat ruke, nego u ruci, džepu, na telefonu. Muzika, i video, društvene mreže i igrice. Beskrajno mnogo aktivnosti. I mi moramo da osmislimo književnost koja će da ih otrgne od telefona, da ga ostave sa strane i uzmu da čitaju knjigu. Svako od nas mora da razmišlja kako da im priđemo da bismo njihovu pažnju zadobili. Ja sam zbog toga pokušala da ih uključim u poeziju, a kada pišem prozu vodim računa da ih ne opterećujem opisima i izbacim sve ono za šta bi oni rekli da je dosadno. Pružam esenciju onoga što je potrebno da im se te knjižice zalepe za dečje ruke“.Deca, primećuje Dragana Mladenović, imaju svoje impresije o knjigama:„Nešto su načuli i obično ih to podstakne da pročitaju knjigu. Vrlo su otvoreni za komunikaciju i kada im potpisujem knjige postavim im pitanje – 'Čitam zato što?'. Nateram ih da sami kažu zašto vole da čitaju i obično dobijam odgovore – 'čitam zato što je super, zato što je dobro ...'. Moramo stalno da radimo na afirmaciji knjiga, da komuniciramo sa školskim bibliotekarima i da ih podstaknemo da nabavljaju deci knjige koje su im interesantne, da celo društvo radi na promociji čitanja“.Prijateljsko okruženje bez opasnostiMladenović je učestvovala i na penelu Sajma knjiga o strahu i saosećajnosti u književnosti za decu:„Prvo treba ubediti decu da je književnost prijateljsko okruženje bez previše opasnosti i polako dozirati temu straha. Isto je sa saosećanjem. Kada se rode, deca su deo sveta i nema velike razlike između njih i okruženja. Međutim, kako odrastaju i postaju deo plemena, sa deset godina, važno je uvoditi temu saosećanja, da ih ohrabrujemo da stanu na stranu dobra. Ne moraju da budu prvi koji će stati uz žrtvu, ali da budu tu, makar bili petnaesti, da se napravi task koji će odneti prevagu dobra nad zlom i da ih ohrabrujemo. To je velika misija književnosti, samo ne znam da li je ostvariva“.Čitajte deciDragana poručuje da moramo svi da radimo na tome da književnost pobedi sve one sadržaje koji se plasiraju deci putem masovnih medija, posebno interneta:„Ja bih svakom roditelju najtoplije preporučila, bez obzira koliko je vreme teško i koliko obaveza imaju, da posvete pola sata da čitaju detetu, barem pred spavanje. To mnogo znači detetu. Značiće i njima. A najviše će značiti zajedničkom odnosu. Knjige mogu da stvore divnu platformu za razgovor, da stvore poverenje i naprave divan most između roditelja i deteta“.
https://lat.sputnikportal.rs/20231026/pop-ikone-i-pop-junaci-sta-povezuje-anu-karenjinu-i-carlija-brauna-ce-gevaru-i-grejs-keli-marija-jakovljevic-1162881241.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, beogradski sajam knjiga, knjiga, poezija
kultura, beogradski sajam knjiga, knjiga, poezija
Tri, četiri, sad! Ovako izgleda najlepša dečja knjiga na Sajmu /foto/
„Jeste li nekada igrali pesničke žmurke? A stihovane pazle ili rimovane domine? Ili bar rešavali rimovane lavirinte, takozvane rimorinte, ili vežbali memoriju kroz stihove?“, pita pesnikinja Dragana Mladenović svoje male čitaoce na Beogradskom sajmu knjiga.
Njena nova
knjiga „Tri, četiri, sad!“ sa ilustracijama Borisa Kuzmanovića proglašena je
najlepšom dečjom knjigom 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.
Mališani koji su u okviru školskog dana ispunili hale Beogradskog sajma tragajući za zanimljivim knjigama, u redovima nestrpljivo čekajući da dođu do novog romana ili slikaju se sa omiljenim piscem, družili su se sa Draganom ispitivali je o čemu piše i šta su to pesničke žmurke.
Poezija i igra za dete 21. veka
Dragana je rado odgovarala na mnoštvo pitanja svojih znatiželjnih čitalaca nudeći im svojih 10 poezigara.
„To je formula poezija + igra = poezigra. Probala sam da prevedem neke zabavne dečje igre u poeziju. Među tim igrama su žmurke, pazle, domine, skriveni predmet. Bilo je prilično zanimljivo i vrlo inspirativno naći način da ono što je deci zanimljivo prevedem u poeziju i još otežam posao traženja. U nekim poezigrama deca su pozvana da iz jedne pesme pokupe predmete koji su u njoj dati, a da na drugoj strani primete koji nedostaje. Dete mora vrlo skoncentrisano da prati ono što je sadržaj same pesme“, kaže Mladenović za Sputnjik.
Svoju misiju da poeziju približi današnjem mladom čitaocu započela je sa knjigom „Dar-mar“, u koju je smestila greške i uljeze i pozvala decu da aktivno učestvuju u rešavanju problema koje pesme zadaju:
„Mi pesnici moramo da mislimo na decu 21. veka. Ne možemo da im nudimo samo poeziju kakvu smo mi čitali. Moramo im ponuditi i nešto novo, da ih uključimo, da postanu aktivni čitaoci koji su pitani, koji imaju zadatak pred sobom. Teško mi je da zamislim da dete samo uzme da čita poeziju. Obično se to radi u školi ili im roditelji čitaju kada su mali, a ja sam htela da ih pozovem da se igraju i reše zadatke“.
Zanimljive knjige u borbi protiv telefona
Deca su danas, smatra, zahtevniji čitaoci nego nekada:
„Oni su okruženi vrlo zanimljivim sadržajima. Njima je sve to ne na dohvat ruke, nego u ruci, džepu, na telefonu. Muzika, i video, društvene mreže i igrice. Beskrajno mnogo aktivnosti. I mi moramo da osmislimo književnost koja će da ih otrgne od telefona, da ga ostave sa strane i uzmu da čitaju knjigu. Svako od nas mora da razmišlja kako da im priđemo da bismo njihovu pažnju zadobili. Ja sam zbog toga pokušala da ih uključim u poeziju, a kada pišem prozu vodim računa da ih ne opterećujem opisima i izbacim sve ono za šta bi oni rekli da je dosadno. Pružam esenciju onoga što je potrebno da im se te knjižice zalepe za dečje ruke“.
Deca, primećuje Dragana Mladenović, imaju svoje impresije o knjigama:
„Nešto su načuli i obično ih to podstakne da pročitaju knjigu. Vrlo su otvoreni za komunikaciju i kada im potpisujem knjige postavim im pitanje – 'Čitam zato što?'. Nateram ih da sami kažu zašto vole da čitaju i obično dobijam odgovore – 'čitam zato što je super, zato što je dobro ...'. Moramo stalno da radimo na afirmaciji knjiga, da komuniciramo sa školskim bibliotekarima i da ih podstaknemo da nabavljaju deci knjige koje su im interesantne, da celo društvo radi na promociji čitanja“.
Prijateljsko okruženje bez opasnosti
Mladenović je učestvovala i na penelu Sajma knjiga o strahu i saosećajnosti u književnosti za decu:
„Prvo treba ubediti decu da je književnost prijateljsko okruženje bez previše opasnosti i polako dozirati temu straha. Isto je sa saosećanjem. Kada se rode, deca su deo sveta i nema velike razlike između njih i okruženja. Međutim, kako odrastaju i postaju deo plemena, sa deset godina, važno je uvoditi temu saosećanja, da ih ohrabrujemo da stanu na stranu dobra. Ne moraju da budu prvi koji će stati uz žrtvu, ali da budu tu, makar bili petnaesti, da se napravi task koji će odneti prevagu dobra nad zlom i da ih ohrabrujemo. To je velika misija književnosti, samo ne znam da li je ostvariva“.
Dragana poručuje da moramo svi da radimo na tome da književnost pobedi sve one sadržaje koji se plasiraju deci putem masovnih medija, posebno interneta:
„Ja bih svakom roditelju najtoplije preporučila, bez obzira koliko je vreme teško i koliko obaveza imaju, da posvete pola sata da čitaju detetu, barem pred spavanje. To mnogo znači detetu. Značiće i njima. A najviše će značiti zajedničkom odnosu. Knjige mogu da stvore divnu platformu za razgovor, da stvore poverenje i naprave divan most između roditelja i deteta“.
