Tri, četiri, sad! Ovako izgleda najlepša dečja knjiga na Sajmu /foto/
© Sputnik / Marija JakovljevićPesnikinja Dragana Mladenović sa svojim malim čitaocima na Sajmu knjiga
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
„Jeste li nekada igrali pesničke žmurke? A stihovane pazle ili rimovane domine? Ili bar rešavali rimovane lavirinte, takozvane rimorinte, ili vežbali memoriju kroz stihove?“, pita pesnikinja Dragana Mladenović svoje male čitaoce na Beogradskom sajmu knjiga.
Njena nova knjiga „Tri, četiri, sad!“ sa ilustracijama Borisa Kuzmanovića proglašena je najlepšom dečjom knjigom 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.
Mališani koji su u okviru školskog dana ispunili hale Beogradskog sajma tragajući za zanimljivim knjigama, u redovima nestrpljivo čekajući da dođu do novog romana ili slikaju se sa omiljenim piscem, družili su se sa Draganom ispitivali je o čemu piše i šta su to pesničke žmurke.
© Sputnik / Marija JakovljevićČitajte deci i pitajte ih zašto čitaju
Čitajte deci i pitajte ih zašto čitaju
© Sputnik / Marija Jakovljević
Poezija i igra za dete 21. veka
Dragana je rado odgovarala na mnoštvo pitanja svojih znatiželjnih čitalaca nudeći im svojih 10 poezigara.
„To je formula poezija + igra = poezigra. Probala sam da prevedem neke zabavne dečje igre u poeziju. Među tim igrama su žmurke, pazle, domine, skriveni predmet. Bilo je prilično zanimljivo i vrlo inspirativno naći način da ono što je deci zanimljivo prevedem u poeziju i još otežam posao traženja. U nekim poezigrama deca su pozvana da iz jedne pesme pokupe predmete koji su u njoj dati, a da na drugoj strani primete koji nedostaje. Dete mora vrlo skoncentrisano da prati ono što je sadržaj same pesme“, kaže Mladenović za Sputnjik.
Svoju misiju da poeziju približi današnjem mladom čitaocu započela je sa knjigom „Dar-mar“, u koju je smestila greške i uljeze i pozvala decu da aktivno učestvuju u rešavanju problema koje pesme zadaju:
„Mi pesnici moramo da mislimo na decu 21. veka. Ne možemo da im nudimo samo poeziju kakvu smo mi čitali. Moramo im ponuditi i nešto novo, da ih uključimo, da postanu aktivni čitaoci koji su pitani, koji imaju zadatak pred sobom. Teško mi je da zamislim da dete samo uzme da čita poeziju. Obično se to radi u školi ili im roditelji čitaju kada su mali, a ja sam htela da ih pozovem da se igraju i reše zadatke“.
© Sputnik / Marija JakovljevićPoezigre za decu 21. veka
Poezigre za decu 21. veka
© Sputnik / Marija Jakovljević
Zanimljive knjige u borbi protiv telefona
Deca su danas, smatra, zahtevniji čitaoci nego nekada:
„Oni su okruženi vrlo zanimljivim sadržajima. Njima je sve to ne na dohvat ruke, nego u ruci, džepu, na telefonu. Muzika, i video, društvene mreže i igrice. Beskrajno mnogo aktivnosti. I mi moramo da osmislimo književnost koja će da ih otrgne od telefona, da ga ostave sa strane i uzmu da čitaju knjigu. Svako od nas mora da razmišlja kako da im priđemo da bismo njihovu pažnju zadobili. Ja sam zbog toga pokušala da ih uključim u poeziju, a kada pišem prozu vodim računa da ih ne opterećujem opisima i izbacim sve ono za šta bi oni rekli da je dosadno. Pružam esenciju onoga što je potrebno da im se te knjižice zalepe za dečje ruke“.
Deca, primećuje Dragana Mladenović, imaju svoje impresije o knjigama:
„Nešto su načuli i obično ih to podstakne da pročitaju knjigu. Vrlo su otvoreni za komunikaciju i kada im potpisujem knjige postavim im pitanje – 'Čitam zato što?'. Nateram ih da sami kažu zašto vole da čitaju i obično dobijam odgovore – 'čitam zato što je super, zato što je dobro ...'. Moramo stalno da radimo na afirmaciji knjiga, da komuniciramo sa školskim bibliotekarima i da ih podstaknemo da nabavljaju deci knjige koje su im interesantne, da celo društvo radi na promociji čitanja“.
© Sputnik / Marija JakovljevićZabavne dečije igre pretvorene u poeziju
Zabavne dečije igre pretvorene u poeziju
© Sputnik / Marija Jakovljević
Prijateljsko okruženje bez opasnosti
Mladenović je učestvovala i na penelu Sajma knjiga o strahu i saosećajnosti u književnosti za decu:
„Prvo treba ubediti decu da je književnost prijateljsko okruženje bez previše opasnosti i polako dozirati temu straha. Isto je sa saosećanjem. Kada se rode, deca su deo sveta i nema velike razlike između njih i okruženja. Međutim, kako odrastaju i postaju deo plemena, sa deset godina, važno je uvoditi temu saosećanja, da ih ohrabrujemo da stanu na stranu dobra. Ne moraju da budu prvi koji će stati uz žrtvu, ali da budu tu, makar bili petnaesti, da se napravi task koji će odneti prevagu dobra nad zlom i da ih ohrabrujemo. To je velika misija književnosti, samo ne znam da li je ostvariva“.
Čitajte deci
Dragana poručuje da moramo svi da radimo na tome da književnost pobedi sve one sadržaje koji se plasiraju deci putem masovnih medija, posebno interneta:
„Ja bih svakom roditelju najtoplije preporučila, bez obzira koliko je vreme teško i koliko obaveza imaju, da posvete pola sata da čitaju detetu, barem pred spavanje. To mnogo znači detetu. Značiće i njima. A najviše će značiti zajedničkom odnosu. Knjige mogu da stvore divnu platformu za razgovor, da stvore poverenje i naprave divan most između roditelja i deteta“.