https://lat.sputnikportal.rs/20231027/strucnjak-upozorio-postoje-cetiri-fatalne-reci-na-koje-ne-treba-kliknuti-kada-surfujete-internetom-1162989006.html
Stručnjak upozorio: Postoje četiri „fatalne“ reči na koje ne treba kliknuti kada surfujete internetom
Stručnjak upozorio: Postoje četiri „fatalne“ reči na koje ne treba kliknuti kada surfujete internetom
Sputnik Srbija
Ponekad je dovoljan samo jedan pogrešan klik prilikom surfovanja internetom da stvari krenu po zlu, odnosno da preuzmete neki zlonamerni program na svoje... 27.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-27T23:00+0200
2023-10-27T23:00+0200
2023-10-27T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
it
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1b/1162989160_0:63:1201:738_1920x0_80_0_0_059b2308f7f45e5d21133c052b45a9a4.jpg.webp
Stručnjaci za bezbednost često ponavljaju slične savete kako bi povećali bezbednost vaših uređaja i mnogih usluga koje koristite na mreži – kao što su čuvanje elektronske pošte za krađu identiteta, lozinke koje birate i koristite za različite usluge i slično.Da je potreban veliki oprez prilikom surfovanja internetom upozorava i stručnjak za bezbednost iz „Mekafeja“ (McAfee), koji je posebno upozorio na opasnost od špijunskog softvera i način na koji se takvi špijunski programi mogu preuzeti na računare ili telefone koji, bez znanja korisnika, mogu da prate sve što kucate i tako dođu do brojnih važnih podataka kao što su korisnička imena i lozinke, brojevi kreditnih kartica i slično, prenosi „Njujork post“.„Fatalno“: „Prihvatam“, „OK“, „Ne“ ili „Da“Pri tom je izdvojio četiri reči koje mogu biti posebno opasne, posebno kada se pojavljuju u vidu iskačućih prozora.Nikada nemojte kliknuti na „Prihvatam“, „OK“, „Ne“ ili „Da“ u iskačućim prozorima jer ove radnje mogu da pokrenu automatska preuzimanja špijunskog softvera, upozorio je on. Umesto klika na te reči, u sumnjivim situacijama, on savetuje da je najbolje potpuno zatvoriti internet pretraživač, ne klikom na „X“, već preko menadžera zadataka na pi-siju, ili putem opcije prinudnog zatvaranja na Mas.Rastuća opasnost od veštačke inteligencijeOsim toga, ovaj stručnjak iz „Mekafeja“, koji je želeo da ostane anoniman u razgovoru s novinarima savetuje još jednu stvar koja je logična, ali je mnogi i dalje ne prate, a to je da izbegavaju preuzimanje datoteka sa nebezbednih izvora poput totrrenta.Zbog bezbednosti je takođe važno koristiti najnovije verzije operativnih sistema, kao i softver koji se koristi jer, pored novih opcija, takve verzije sadrže i najnovija bezbednosna ažuriranja.Stručnjak za veštačku inteligenciju Liza Palmer upozorila je da veštačka inteligencija (AI) predstavlja sve veću pretnju korisnicima kroz personalizovane šeme za krađu identiteta.Ona kaže da veštačka inteligencija može da kreira visoko personalizovane kampanje koje mogu biti izuzetno ubedljive i podseća na situaciju iz Arizone kada je majka čula glas svoje ćerke koja joj govori da je kidnapovana i da otmičari traže otkup, ali je glas devojčice kreirala AI.Slične prevare korišćenjem veštačke inteligencije i kloniranja glasa prijavljene su i u drugim američkim državama. Ovo su samo neki od primera koji pokazuju koliko prevara danas može biti sofisticirana i da veštačka inteligencija može da prevari i najopreznije.
https://lat.sputnikportal.rs/20230308/vestacka-inteligencija-u-sluzbi-kriminalaca-ne-snimajte-svoj-glas-na-internetu-moze-biti-opasno-1152109145.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230524/prevarant-u-kini-uz-pomoc-vestacke-inteligencije-nagovorio-preduzetnika-da-mu-uplati-570000-evra-1156159701.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, it
nauka i tehnologija, društvo, it
Stručnjak upozorio: Postoje četiri „fatalne“ reči na koje ne treba kliknuti kada surfujete internetom
Ponekad je dovoljan samo jedan pogrešan klik prilikom surfovanja internetom da stvari krenu po zlu, odnosno da preuzmete neki zlonamerni program na svoje računare ili telefone, pa da hakeri dođu do vaših ličnih podataka i slično.
Stručnjaci za bezbednost često ponavljaju slične savete kako bi povećali bezbednost vaših uređaja i mnogih usluga koje koristite na mreži – kao što su čuvanje elektronske pošte za krađu identiteta, lozinke koje birate i koristite za različite usluge i slično.
Da je potreban veliki oprez prilikom surfovanja internetom upozorava i stručnjak za bezbednost iz „Mekafeja“ (McAfee), koji je posebno upozorio na opasnost od špijunskog softvera i način na koji se takvi špijunski programi mogu preuzeti na računare ili telefone koji, bez znanja korisnika, mogu da prate sve što kucate i tako dođu do brojnih važnih podataka kao što su korisnička imena i lozinke, brojevi kreditnih kartica i slično,
prenosi „Njujork post“.
„Fatalno“: „Prihvatam“, „OK“, „Ne“ ili „Da“
Pri tom je izdvojio četiri reči koje mogu biti posebno opasne, posebno kada se pojavljuju u vidu iskačućih prozora.
Nikada nemojte kliknuti na „Prihvatam“, „OK“, „Ne“ ili „Da“ u iskačućim prozorima jer ove radnje mogu da pokrenu automatska preuzimanja špijunskog softvera, upozorio je on. Umesto klika na te reči, u sumnjivim situacijama, on savetuje da je najbolje potpuno zatvoriti internet pretraživač, ne klikom na „X“, već preko menadžera zadataka na pi-siju, ili putem opcije prinudnog zatvaranja na Mas.
Rastuća opasnost od veštačke inteligencije
Osim toga, ovaj stručnjak iz „Mekafeja“, koji je želeo da ostane anoniman u razgovoru s novinarima savetuje još jednu stvar koja je logična, ali je mnogi i dalje ne prate, a to je da izbegavaju preuzimanje datoteka sa nebezbednih izvora poput totrrenta.
Zbog bezbednosti je takođe važno koristiti najnovije verzije operativnih sistema, kao i softver koji se koristi jer, pored novih opcija, takve verzije sadrže i najnovija bezbednosna ažuriranja.
Stručnjak za veštačku inteligenciju Liza Palmer upozorila je da veštačka inteligencija (AI) predstavlja sve veću pretnju korisnicima kroz personalizovane šeme za krađu identiteta.
Ona kaže da veštačka inteligencija može da kreira visoko personalizovane kampanje koje mogu biti izuzetno ubedljive i podseća na situaciju iz Arizone kada je majka čula glas svoje ćerke koja joj govori da je kidnapovana i da otmičari traže otkup, ali je glas devojčice kreirala AI.
Slične prevare korišćenjem veštačke inteligencije i kloniranja glasa prijavljene su i u drugim američkim državama. Ovo su samo neki od primera koji pokazuju koliko prevara danas može biti sofisticirana i da veštačka inteligencija može da prevari i najopreznije.
