https://lat.sputnikportal.rs/20231027/da-li-ste-sigurni-da-je-to-sto-vidite-zuto-zaista-zuto-sta-ako-se-u-to-umesao-neki-miris-1162993482.html
Da li ste sigurni da je to što vidite žuto, zaista žuto: Šta ako se u to umešao neki miris?
Da li ste sigurni da je to što vidite žuto, zaista žuto: Šta ako se u to umešao neki miris?
Sputnik Srbija
Naše čulo mirisa može da utiče na to kako percipiramo boje do te mere da određeni mirisi dovode do unapred predvidljivih asocijacija boja. 27.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-27T22:47+0200
2023-10-27T22:47+0200
2023-10-27T22:47+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1b/1162993804_0:153:3000:1841_1920x0_80_0_0_7c4f4846ac9d3101bec7056be5a3c3fa.jpg
Naša čula nas neprestano bombarduju nadražajima iz okoline, čak i kada ih nismo svesni. A nesvesne asocijacije koje se stvaraju između čulnih iskustava mogu da rezultuju devijacijama u načinu na koji ih doživljavamo. Na primer, naše nesvesne reakcije na mirise mogu da iskrive naš doživljaj boja.Kružno povezana modulacijaJedan od načina na koji naš mozak obuzdava poplavu informacija u pokušaju da racionalno obradi i kontroliše obilje čulnih nadražaja jeste da međusobno povezuje i kombinuje informacije koje istovremeno stižu iz dva ili više čula: to može biti miris, glatkoća teksture, visina, boje objekata ili njihova muzička svojstva. Za ovu pojavu se često koristi termin „sinestezija“, iako je u principu nešto širi i konkretniji.Ovakva integracija čulnih modaliteta u mozgu ponekad rezultuje svojevrsnim asocijativnim „topljenjem“ čulnih percepcija, što je vidljivo iz činjenice da, na primer, visoke temperature povezujemo sa takozvanim toplijim bojama, dublje zvučne frekvencije sa nižim položajima objekata u prostoru, a neke boje sa ukusom određenih namirnica – na primer, ukus narandže sa istom bojom.Integrativna veza boja sa mirisima je odavno poznata, a u marketinške svrhe – kao sredstvo za slanje subliminalnih vizuelnih poruka koje su povezane sa mirisima – koristila se od samih početaka marketinške industrije, ali do nedavno nije bilo ozbiljnih naučnih studija.Studija koja je nedavno objavljena u „Frontiers in Psychology“eksperimentalno pokazuje da takve „krosmodalne veze“ između čula vida i mirisa mogu statistički značajno da utiču na našu percepciju boja.„Prisustvo različitih mirisa utiče na to kako percipiramo boje“, zaključuje glavni autor studije dr Rajan Vord, viši predavač na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu.EksperimentU svom eksperimentu, Vord i njegove kolege su testirali postojanje i intenzitet unakrsnih asocijacija između mirisa i boja kod 24 osobe oba pola starosti od 20 do 57 godina.U okviru eksperimenta, učesnici su sedeli ispred ekrana u prostoriji lišenoj neželjenih senzornih stimulusa („komora za lišavanje senzora“). Nisu koristili dezodoranse i parfeme, a niko od učesnika nije unapred proveravan da li je daltonista ili ima oslabljen njuh.Svi ambijentalni mirisi u prostoriji za izolaciju prvo su eliminisani prečistačem vazduha u trajanju od četiri minuta. Zatim je jedan od šest različitih mirisa (nasumično odabranih od karamele, trešnje, kafe, limuna i mente i vode kao kontrolni parametar bez mirisa) raspršen u prostoriju pet minuta preko ultrazvučnog aerosolnog difuzera.Subjektima je zatim pokazan ekran sa projektovanim kvadratom koji je zatim obojen u nasumične boje; zadatak ispitanika je bio da promeni prikazanu boju u neutralnu nijansu sive ručnim podešavanjem dva klizača – jedan za opseg od žute do plave, a drugi za opseg od zelene do crvene.Nakon potvrde izbora, ispitanici su ponavljali postupak sve dok im se svi mirisi nisu predstavili pet puta, svaki put sa drugom početnom bojom, koju bi prema osećanjima trebalo da „ispravljaju” u neutralnu sivu.RezultatiRezultati su pokazali da su ispitanici pod uticajem opaženog mirisa imali tendenciju da jedan ili oba klizača podese na položaje sa statistički značajnim odstupanjem od položaja koji pokazuje neutralnu sivu, i to redovno na isti način.Na primer, kada im je predstavljen miris kafe, greškom su pomerali klizače kao da je siva više crveno-braon nego neutralno siva. Isto tako, kada im je predstavljen miris karamele, pogrešno su shvatili da je siva boja obogaćena plavom.Ovaj fenomen je primećen kod svih ispitanika: osećaj četiri od pet ponuđenih mirisa (osim donekle mirisa mente) izobličio je percepciju boja kod svih na identičan, predvidljiv način. I kao što se očekivalo od placeba, izbor položaja klizača odgovarao je pravoj sivoj boji samo kada je subjektima predstavljen neutralan miris vode.Takva „prekompenzacija“ sugeriše da je uticaj „unakrsnih modaliteta“ u procesuiranju senzornog inputa dovoljno jak da utiče na način na koji percipiramo informacije iz različitih čula; u ovom slučaju su uključeni asocijativni modaliteti između mirisa i boja, preneo je portal Bug.Potreba za daljim istraživanjemU diskusiji o dobijenim rezultatima, ispitivači su ukazali na neka nova pitanja koja su se pojavila: da li rezultati dobijeni ovom studijom važe i za mirise sa kojima se ređe susrećemo ili čak i za mirise sa kojima se susrećemo prvi put? Da li mirisi mogu ciljano uticati ne samo na osećaj za boje, već i na vid uopšte, ali i na druga čula?U zaključku eksperimenta, istraživački tim je naglasio potrebu za daljim eksperimentima kako bi se detaljnije istražilo koliko daleko sežu takve unakrsne veze između mirisa i percepcije boja.„Cilj je da se što pouzdanije utvrdi u kojoj meri mirisi utiču na našu percepciju boja i da li modulacija čulnih asocijacija može imati značajan uticaj na neke profesionalne ili privatne odluke u našim životima“, rekao je Vord.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, društvo
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, društvo
Da li ste sigurni da je to što vidite žuto, zaista žuto: Šta ako se u to umešao neki miris?
Naše čulo mirisa može da utiče na to kako percipiramo boje do te mere da određeni mirisi dovode do unapred predvidljivih asocijacija boja.
Naša čula nas neprestano bombarduju nadražajima iz okoline, čak i kada ih nismo svesni. A nesvesne asocijacije koje se stvaraju između čulnih iskustava mogu da rezultuju devijacijama u načinu na koji ih doživljavamo. Na primer, naše nesvesne reakcije na mirise mogu da iskrive naš doživljaj boja.
Kružno povezana modulacija
Jedan od načina na koji naš mozak obuzdava poplavu informacija u pokušaju da racionalno obradi i kontroliše obilje čulnih nadražaja jeste da međusobno povezuje i kombinuje informacije koje istovremeno stižu iz dva ili više čula: to može biti miris, glatkoća teksture, visina, boje objekata ili njihova muzička svojstva. Za ovu pojavu se često koristi termin „sinestezija“, iako je u principu nešto širi i konkretniji.
Ovakva integracija čulnih modaliteta u mozgu ponekad rezultuje svojevrsnim asocijativnim „topljenjem“ čulnih percepcija, što je vidljivo iz činjenice da, na primer, visoke temperature povezujemo sa takozvanim toplijim bojama, dublje zvučne frekvencije sa nižim položajima objekata u prostoru, a neke boje sa ukusom određenih namirnica – na primer, ukus narandže sa istom bojom.
Integrativna veza boja sa mirisima je odavno poznata, a u marketinške svrhe – kao sredstvo za slanje subliminalnih vizuelnih poruka koje su povezane sa mirisima – koristila se od samih početaka marketinške industrije, ali do nedavno nije bilo ozbiljnih naučnih studija.
Studija koja je nedavno
objavljena u „Frontiers in Psychology“eksperimentalno pokazuje da takve „krosmodalne veze“ između čula vida i mirisa mogu statistički značajno da utiču na našu percepciju boja.
„Prisustvo različitih mirisa utiče na to kako percipiramo boje“, zaključuje glavni autor studije dr Rajan Vord, viši predavač na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu.
U svom eksperimentu, Vord i njegove kolege su testirali postojanje i intenzitet unakrsnih asocijacija između mirisa i boja kod 24 osobe oba pola starosti od 20 do 57 godina.
U okviru eksperimenta, učesnici su sedeli ispred ekrana u prostoriji lišenoj neželjenih senzornih stimulusa („komora za lišavanje senzora“). Nisu koristili dezodoranse i parfeme, a niko od učesnika nije unapred proveravan da li je daltonista ili ima oslabljen njuh.
„U jednoj od prethodnih studija pokazali smo da je miris karamele obično unakrsno povezan sa tamno smeđom i žutom, baš kao i kafa sa tamno smeđom i crvenom, višnja sa ružičastom, crvenom i ljubičastom, menta sa zelenom i plavom i limun sa žutom, zelenom i roze“, objasnio je Vord. „Ovog puta smo želeli da testiramo ove rezultate na objektivniji način.
Svi ambijentalni mirisi u prostoriji za izolaciju prvo su eliminisani prečistačem vazduha u trajanju od četiri minuta. Zatim je jedan od šest različitih mirisa (nasumično odabranih od karamele, trešnje, kafe, limuna i mente i vode kao kontrolni parametar bez mirisa) raspršen u prostoriju pet minuta preko ultrazvučnog aerosolnog difuzera.
Subjektima je zatim pokazan ekran sa projektovanim kvadratom koji je zatim obojen u nasumične boje; zadatak ispitanika je bio da promeni prikazanu boju u neutralnu nijansu sive ručnim podešavanjem dva klizača – jedan za opseg od žute do plave, a drugi za opseg od zelene do crvene.
Nakon potvrde izbora, ispitanici su ponavljali postupak sve dok im se svi mirisi nisu predstavili pet puta, svaki put sa drugom početnom bojom, koju bi prema osećanjima trebalo da „ispravljaju” u neutralnu sivu.
Rezultati su pokazali da su ispitanici pod uticajem opaženog mirisa imali tendenciju da jedan ili oba klizača podese na položaje sa statistički značajnim odstupanjem od položaja koji pokazuje neutralnu sivu, i to redovno na isti način.
Na primer, kada im je predstavljen miris kafe, greškom su pomerali klizače kao da je siva više crveno-braon nego neutralno siva. Isto tako, kada im je predstavljen miris karamele, pogrešno su shvatili da je siva boja obogaćena plavom.
Ovaj fenomen je primećen kod svih ispitanika: osećaj četiri od pet ponuđenih mirisa (osim donekle mirisa mente) izobličio je percepciju boja kod svih na identičan, predvidljiv način. I kao što se očekivalo od placeba, izbor položaja klizača odgovarao je pravoj sivoj boji samo kada je subjektima predstavljen neutralan miris vode.
„Ovi rezultati pokazuju da je percepcija sive boje uticala na unapred očekivane asocijacije za četiri od pet mirisa: limuna, karamele, trešnje i kafe“, opisuje Vord.
Takva „prekompenzacija“ sugeriše da je uticaj „unakrsnih modaliteta“ u procesuiranju senzornog inputa dovoljno jak da utiče na način na koji percipiramo informacije iz različitih čula; u ovom slučaju su uključeni asocijativni modaliteti između mirisa i boja,
preneo je portal Bug.
Potreba za daljim istraživanjem
U diskusiji o dobijenim rezultatima, ispitivači su ukazali na neka nova pitanja koja su se pojavila: da li rezultati dobijeni ovom studijom važe i za mirise sa kojima se ređe susrećemo ili čak i za mirise sa kojima se susrećemo prvi put? Da li mirisi mogu ciljano uticati ne samo na osećaj za boje, već i na vid uopšte, ali i na druga čula?
U zaključku eksperimenta, istraživački tim je naglasio potrebu za daljim eksperimentima kako bi se detaljnije istražilo koliko daleko sežu takve unakrsne veze između mirisa i percepcije boja.
„Cilj je da se što pouzdanije utvrdi u kojoj meri mirisi utiču na našu percepciju boja i da li modulacija čulnih asocijacija može imati značajan uticaj na neke profesionalne ili privatne odluke u našim životima“, rekao je Vord.
