Spremne i oštre mere: Odgovor Moskve na novi pohod NATO snaga na granicu Rusije
19:36 26.10.2023 (Osveženo: 19:44 26.10.2023)
© Sputnik / Igor Rudenko
/ Pratite nas
Zbog ulaska Finske i Švedske u NATO i težnji zapadnog bloka da poveća vojni potencijal u blizini granica s Rusijom, Moskva preduzima sve neophodne mere u cilju zaštite i jačanja bezbednosti zemlje. Stvaranje Lenjingradskog vojnog okruga, jačanje vojnih formacija i naoružavanje jedinica najsavremenim oružjem su samo neke od tih mera.
„Pripremili smo se, ponovo je stvoren Lenjingradski vojni okrug, a stvara se i nekoliko vojnih jedinica koje će biti stacionirane u Kareliji i Lenjingradskoj oblasti. To je naš preventivni odgovor, a dalje će sve zavisiti od ponašanja Finske i Švedske“, kaže ruski ekspert Igor Šatrov.
Zbog pretnji NATO broj vojnika u Rusiji se povećava na 1,5 milion i obnavljaju se Moskovska i Lenjingradska vojna oblast, koje su postojale od 1918. do 2010. godine.
Povećanje broja vojnika biće praćeno isporukama naoružanja, izgradnjom infrastrukture i sveukupnim obezbeđivanjem trupa.
Novi vojni okruzi stvaraju se da bi garantovali vojnu bezbednost države i štitili krtične objekte. Sergej Šojgu je posebno najavio potrebu formiranja novih taktičkih formacija, uključujući i stvaranje armijskog korpusa u Kareliji, koja se graniči s Finskom, na teritoriji novostvorenog Lenjingradskog vojnog okruga.
Pretnje vojnoj bezbednosti Rusije sa zapada i severozapada su značajno porasle zbog ulaska Finske u NATO, koja ima zajedničku granicu sa Rusijom dugu 1.300 kilometara, dok je Švedska na pragu da postane članica te Alijanse, nakon što turski parlament ratifikuje članstvo Stokholma u NATO.
Finska je dobila zeleno svetlo u aprilu ove godine, dok su prijem Švedske kočile Turska i Mađarska.
Iz Švedske se već čuju pozivi na trajno raspoređivanje NATO baza u zemlji, a švedski mediji tvrde da Sjedinjene Države i Švedska pripremaju sporazum koji će Pentagonu obezbediti uslove za skladištenje vojne opreme, municije i sistema naoružanja na teritoriji te skandinavske zemlje, a da će američka vojska dobiti pristup ka nekim švedskim vojnim bazama.
Iz Švedske se već čuju pozivi na trajno raspoređivanje NATO baza u zemlji, a švedski mediji tvrde da Sjedinjene Države i Švedska pripremaju sporazum koji će Pentagonu obezbediti uslove za skladištenje vojne opreme, municije i sistema naoružanja na teritoriji te skandinavske zemlje, a da će američka vojska dobiti pristup ka nekim švedskim vojnim bazama.
Ulaskom Finske i Švedske u NATO dužina kopnenih granica Alijanse sa Ruskom Federacijom će se više nego udvostručiti, zbog čega će Moskva morati da ojača granice
© Sputnik / Stringer
/ Kada će Švedska ući u NATO
Ruski ekspert Nikolaj Topornin smatra da zaključivanje takvog sporazuma ne znači da će američko oružje odmah biti raspoređeno u toj skandinavskoj zemlji, koja je više od dva veka bila vojno neutralna, ali je maja 2022. godine podnela zahtev za članstvo u NATO, navodno u težnji da poboljša bezbednost i stabilnost u severnoj Evropi posle, kako kažu, ruske invazije na Ukrajinu.
„Neće to ići tako brzo, s obzirom na to da je Švedska je dugo bila neutralna zemlja, nije učestvovala ni u jednom ratu - ni u Prvom, ni u Drugom svetskom ratu... Šveđani kažu da im se sviđa da budu pod skutom NATO-a, ali to ne znači da će ta zemlja već sutra biti preplavljena NATO bazama, raketama, lanserima i drugim tipovima oružja. Politički posmatrano Švedska je htela da postane članica NATO-a i to će ostvariti. Što se tiče vojne infrastrukture i dalje ostaje pitanje koliko će duboko Švedska otvoriti svoje granice za američke vojske baze“, smatra Topornin.
Topornin smatra da ni Vašington neće požurivati svoje nove partnere iz Alijanse da otvaraju nove vojne baze, jer je preokupiran svojim problemima i predstojećim predsedničkim izborima, a osim toga očekuju se i ozbiljne debate oko Bajdenovog zahteva da se 100 milijardi dolara izdvoji za pomoć Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, kao i za zaštitu američke granice
Međutim, čak i bez raspoređivanja američkih vojnih baza, Švedska je od velikog interesa za Sjedinjene Države i NATO, upozorio je on.
„Švedska je baltička zemlja, ima veoma dugu morsku granicu i već je bilo reči o tome da će nakon što sve baltičke i skandinavske zemlje uđu u NATO - a u suštini, Švedska će biti poslednja - izlaz iz ruskih voda Baltičkog mora, iz Finskog zaliva, biće pod NATO kontrolom“, istakao je Topornin.
Od kada je turski lider Redžep Erdogan podigao rampu za članstvo Švedske u NATO-u, sve su veći pritisci da i Mađari učine isto. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg bi da ubrza postupak, vršeći pritisak na Mađare i postavljajući rokove. On je nedavno poslao pismo svim državama članicama, u kome kaže da bi Švedska trebalo da postane članica najkasnije do sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a, koji je zakazan za 28. i 29. novembar.
Kakav će biti odgovor Moskve
Ruski vojni stručnjaci su saglasni u stavu da je ponovno stvaranje vojnih okruga u aktuelnim uslovima neophodan korak. Lenjingradski okrug će braniti zemlju od pretnji koje dolaze iz Finske, Švedske i Baltičkih zemalja, dok Moskovski vojni okrug treba da kontroliše situaciju u ukrajinskom pravcu.
Ruski ministar odbrane je upozorio da bi NATO vojne baze mogle da se pojave teritoriji Finske i Švedske, a na pitanje kakva će biti reakcija Moskve ako do toga dođe politikolog Igor Šatrov kaže:
„Ako nakon ulaska Švedske u NATO na njenoj teritoriji počne neka vrsta širenja infrastrukture, pojave se vojne baze i rakete Alijanse – što se, za sada, još ne dešava na teritoriji Finske – onda će Rusija kao odgovor na to preduzeti oštre mere. Međutim, ako ovo bude čisto formalno pristupanje NATO-u onda se neće mnogo toga promeniti, jer je švedska armija i do sad direktno sarađivala sa NATO-om. U ovom slučaju, činjenica da će Švedska ući u NATO neće mnogo toga promeniti", smatra Šatrov.
Ulaskom Finske i Švedske u NATO dužina kopnenih granica Alijanse sa Ruskom Federacijom će se više nego udvostručiti. Zbog toga će Moskva morati da ojača granice.
Šveđani i Finci tvrde da neće dozvoliti raspoređivanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, ali ruski eksperti upozoravaju da nema garancija o tome šta bi se moglo dogoditi za godinu ili dve.
Rusija je više puta upozoravala da će ulazak Švedske i Finske u NATO dovesti do militarizacije regiona i tenzija na ruskim granicama, a da će Moskva odgovoriti ukoliko NATO postavi nuklearno oružje u blizini njene granice.
Ruski zvaničnici su poručili da će odgovor biti jasan „bez emocija, hladne glave“, dok eksperti predviđaju da će Moskva u tom slučaju ozbiljno ojačati grupisanje kopnenih snaga i PVO, rasporediti značajne pomorske snage u vodama Finskog zaliva, ojačati avijaciju, povećati broj raketnih brigada sa raketnim sistemima „Iskander“ na području od Sankt Peterburga do Murmanska, a takođe i u Kalinjingradskoj oblasti, ruskoj eksklavi koja nema kopnenu granicu sa Rusijom.
