https://lat.sputnikportal.rs/20231026/radja-se-nova-snaga-u-nemackoj-protiv-sankcija-rusiji-potres-zvani--sara-vagenkneht-1162936693.html
Rađa se nova snaga u Nemačkoj protiv sankcija Rusiji: Potres zvani – Sara Vagenkneht
Rađa se nova snaga u Nemačkoj protiv sankcija Rusiji: Potres zvani – Sara Vagenkneht
Sputnik Srbija
Rađa se nova snaga u Nemačkoj protiv sankcija Rusiji: Potres zvani – Sara Vagenkneht
2023-10-26T17:47+0200
2023-10-26T17:47+0200
2023-10-26T17:47+0200
svet
svet
svet – politika
nemačka
sara vagenkneht
levica
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1a/1162908203_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_1a8b0473b620c1d57a3bb0af4beb15e1.jpg
U Nemačkoj se formira nova „pro-Putinova“ partija sa bivšom poslanicom u Bundestagu iz redova Levice Sarom Vagenkneht, navodi „Bild“. Sara Vagenkneht najavila je ostavku u Levici i stvaranje sopstvene političe stranke i već joj se pridružilo devet parlamentaraca iz njene bivše partije.Levica koja nije antiruska – na 20 odstoPolitika neimenovane stranke zasnivaće se na protivljenju i antiruskim sankcijama i daljem naoružavanju Ukrajine, na poboljšanju odnosa sa Moskvom, borbi za socijalnu pravdu, ali i protivljenju nekontrolisanog prijema migranata u Nemačku.Da nova stranka Sare Vagenkneht može uzdrmati nemačku političku scenu ukazala je i skorašnja anketa koju je „Ju gov“ sproveo za novinsku agenciju DPA, u kojoj se zaključuje da bi čak petina nemačkih birača barem razmotrila da glasa za tu partiju. Tačnije, šest odsto glasača bi „definitivno“ glasalo za nju, dok je još 14 odsto upitanih da li bi je podržali odgovorilo – „verovatno da“.Vagenknehtova je u februaru je predvodila demonstracije kod Brandenburške kapije u Berlinu na kojima je učestvovalo oko 10.000 ljudi, koji su pozvali na hitan prekid isporuke oružja vladi u Kijevu i pregovore o prekidu vatre.Socijalni konzervativizam na liniji Alternative za NemačkuBez obzira što ankete pokazuju da savez Sare Vagenkneht ima podršku oko 12 odsto biračkog tela, veliko je pitanje kakav bi rezultat ostvario na izborima, kaže za Sputnjik Ćurčić. Osim problema koji proističu iz nemačkog izbornog sistema, postavlja se pitanje i ko bi glasao za njenu stranku jer još nije objavila ideološki program.Prema istraživanjima javnog mnjenja, najveća podrška partije Sare Vagenkneht „preliva se“ od Alternative za Nemačku (AfD), ali i od i pasiviziranih birača na levici koji imaju kritički odnos prema celom političkom sistemu.Iako su neka krila AfD pokazala simpatije za njeno istupanje iz Levice, ostaje otvoreno pitanje da li je spremna da sarađuje sa desnicom zato što Alternativa ima ideološki bagaž za koji se čini da nije poželjan ni za nju ni za njene funkcionere, među kojima je dosta ljudi migrantskog porekla.Trećina Nemaca u „frontu nezadovoljnih“Osim ove dve jake antisistemske opcije – AfD-a na desnici i pokreta Sare Vagenkneht na levici, postoje još dve koje bi se mogle razviti u narednom periodu. Reč je o listi Borisa Palmera koji je bio gradonačelnik u jednom manjem mestu u pokrajini Baden Vintenberg, bivšem članu Zelenih koji je počeo da odstupa od partijske linije i bavarskim Slobodnim biračima koji polako šire podršku ka ostatku zemlje.To su nova kretanja u nemačkoj politici koja odstupaju od višedecenijskog dvoipopartijskog sistema hrišćanskih demokrata, socijaldemokrata i liberala, koji se sa pojavom „otpadničkih“ opcija znatno usložnjava. Međutim, popularnost tih „otpadničkih“ opcija u budućnosti zavisiće, pre svega od geopolitičke konjukture – odnosa SAD i Kine, rata u Ukrajini i unutrašnjih odnosa unutar same EU, smatra Ćurčić.Iransko poreklo„Vagenknehtova je rodom iz Istočne Nemačke. Rođena je u Jeni 1969. godine od oca Iranca i majke Nemice. Udata je za poznatog levičarskog političara Oskara Lafontena, kritičara socijaldemokratske politike koji je za vreme vlade Gerharda Šredera bio ministar finansija.Istočni Nemci su uvek bili skloni simpatijama ka Sovjetskom Savezu i verovatno ih ima i Vagenknehtova s obzirom na milje iz kog potiče. Međutim, ona je dugo bila distancirana prema Moskvi, a protesti koje je organizovala više su bili u skladu sa antiratnim karakterom levice, nego proruske politike.
https://lat.sputnikportal.rs/20190218/levica-Kosovo-Zapad-1118885548.html
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
nova partija, nemačka, protiv sankcija, rusija, sara vagenkneht, nova partija, nemačka, protiv sankcija, rusija, sara vagenkneht
nova partija, nemačka, protiv sankcija, rusija, sara vagenkneht, nova partija, nemačka, protiv sankcija, rusija, sara vagenkneht
Rađa se nova snaga u Nemačkoj protiv sankcija Rusiji: Potres zvani – Sara Vagenkneht
Najavom formiranja nove partije nakon izlaska iz Levice, Sara Vagenkneht koja se protivi sankcijama Rusiji postaće lider levog krila u „frontu nezadovoljnih“ u Nemačkoj, smatra istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić.
U Nemačkoj se formira nova „pro-Putinova“ partija sa bivšom poslanicom u Bundestagu iz redova Levice Sarom Vagenkneht, navodi „Bild“. Sara Vagenkneht najavila je ostavku u Levici i stvaranje sopstvene političe stranke i već joj se pridružilo devet parlamentaraca iz njene bivše partije.
Levica koja nije antiruska – na 20 odsto
Politika neimenovane stranke zasnivaće se na protivljenju i antiruskim sankcijama i daljem naoružavanju Ukrajine, na poboljšanju odnosa sa Moskvom, borbi za socijalnu pravdu, ali i protivljenju nekontrolisanog prijema migranata u Nemačku.
Da nova stranka Sare Vagenkneht može uzdrmati nemačku političku scenu ukazala je i skorašnja anketa koju je „Ju gov“ sproveo za novinsku agenciju DPA, u kojoj se zaključuje da bi čak petina nemačkih birača barem razmotrila da glasa za tu partiju. Tačnije, šest odsto glasača bi „definitivno“ glasalo za nju, dok je još 14 odsto upitanih da li bi je podržali odgovorilo – „verovatno da“.
Vagenknehtova je u februaru je predvodila
demonstracije kod Brandenburške kapije u Berlinu na kojima je učestvovalo oko 10.000 ljudi, koji su pozvali na hitan prekid isporuke oružja vladi u Kijevu i pregovore o prekidu vatre.
Socijalni konzervativizam na liniji Alternative za Nemačku
Bez obzira što ankete pokazuju da savez Sare Vagenkneht ima podršku oko 12 odsto biračkog tela, veliko je pitanje kakav bi rezultat ostvario na izborima, kaže za Sputnjik Ćurčić. Osim problema koji proističu iz nemačkog izbornog sistema, postavlja se pitanje i ko bi glasao za njenu stranku jer još nije objavila ideološki program.
„Ono što su analitičari govorili jeste da je ona na linijama socijalnog konzervativizma, odnosno spoja starih radničkih vrednosti sa kritikom neoliberalnog poretka i, uopšte odnosa prema kompletnoj savremenoj Evropi. To je na talasu opšteg nezadovoljstva koji traje već dosta dugo, ali čini se da je od korona krize Vagenknehtova uspela da kapitalizuje simpatije onog dela konzervativnijeg javnog mnjenja, pre svega zbog kritičkih odnosa prema pandemiji kovida i mera koje je vlada sprovodila u tim vremenima, a kasnije i zbog generalne politike Nemačke u kontekstu krize u Ukrajini“.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, najveća podrška partije Sare Vagenkneht „preliva se“ od Alternative za Nemačku (AfD), ali i od i pasiviziranih birača na levici koji imaju kritički odnos prema celom političkom sistemu.
Iako su neka krila AfD pokazala simpatije za njeno istupanje iz Levice, ostaje otvoreno pitanje da li je spremna da sarađuje sa desnicom zato što Alternativa ima ideološki bagaž za koji se čini da nije poželjan ni za nju ni za njene funkcionere, među kojima je dosta ljudi migrantskog porekla.
Trećina Nemaca u „frontu nezadovoljnih“
Osim ove dve jake antisistemske opcije – AfD-a na desnici i pokreta Sare Vagenkneht na levici, postoje još dve koje bi se mogle razviti u narednom periodu. Reč je o listi Borisa Palmera koji je bio gradonačelnik u jednom manjem mestu u pokrajini Baden Vintenberg, bivšem članu Zelenih koji je počeo da odstupa od partijske linije i bavarskim Slobodnim biračima koji polako šire podršku ka ostatku zemlje.
To su nova kretanja u nemačkoj politici koja odstupaju od višedecenijskog dvoipopartijskog sistema hrišćanskih demokrata, socijaldemokrata i liberala, koji se sa pojavom „otpadničkih“ opcija znatno usložnjava. Međutim, popularnost tih „otpadničkih“ opcija u budućnosti zavisiće, pre svega od geopolitičke konjukture – odnosa SAD i Kine, rata u Ukrajini i unutrašnjih odnosa unutar same EU, smatra Ćurčić.
„Mislim da taj front nezadovoljnih čini negde oko 30 odsto nemačkog biračkog tela. Najviše ljudi je iz delova Istočne Nemačke, a generalno je to ta razočarana nemačka radnička klasa i migranti koji su negde skloniji konzervativnim uverenjima i spremniji su da glasaju za ove leve opcije, pa čak i za AfD. Recimo, u Hesenu na izborima, Alternativa je imala podršku jednog čoveka migrantskog porekla – Grka. Tako da taj rast može da krene, ali može i da se prekine u određenim okolnostima gde bi biračko telo postalo zadovoljno.“
„Vagenknehtova je rodom iz Istočne Nemačke. Rođena je u Jeni 1969. godine od oca Iranca i majke Nemice. Udata je za poznatog levičarskog političara Oskara Lafontena, kritičara socijaldemokratske politike koji je za vreme vlade Gerharda Šredera bio ministar finansija.
Istočni Nemci su uvek bili skloni simpatijama ka Sovjetskom Savezu i verovatno ih ima i Vagenknehtova s obzirom na milje iz kog potiče. Međutim, ona je dugo bila distancirana prema Moskvi, a protesti koje je organizovala više su bili u skladu sa antiratnim karakterom levice, nego proruske politike.
„Meni se više čini da je to bila neka vrsta antiratne kampanje, generalno ne samo prema zapadnoj pomoći Ukrajini, već i prema Rusiji“, zaključio je Ćurčić.
