https://lat.sputnikportal.rs/20231026/otkriveni-mocni-i-misteriozni-signali-u-delu-mozga-koji-je-zanemaren-skoro-tri-decenije-1162939734.html
Otkriveni moćni i misteriozni signali u delu mozga koji je zanemaren skoro tri decenije
Otkriveni moćni i misteriozni signali u delu mozga koji je zanemaren skoro tri decenije
Sputnik Srbija
Novo naučno istraživanje stavlja u centar pažnje belu masu mozga koja se često zanemaruje – otkrivajući njene misteriozne signale i podstičući promenu u razmišljanju... 26.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-26T23:00+0200
2023-10-26T23:00+0200
2023-10-26T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
izumi i otkrića
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1a/1162940117_0:0:1200:676_1920x0_80_0_0_dbc0744a211af6761adcf1ac3386ae88.jpg
Prilikom istraživanja mozga, naučnici su se do sada uglavnom fokusirali na zagonetnu sivu masu. Međutim, nova studija naglašava važnost bele mase, dela mozga o kome se manje govori.Signali bele maseSiva masa se prvenstveno sastoji od tela nervnih ćelija, koja igraju važnu ulogu u funkcijama kao što su govor, učenje, spoznaja, osećaji i kretanje. Nasuprot tome, bela masa se prvenstveno sastoji od aksona odgovornih za međusobno povezivanje moždanih ćelija i olakšavanje komunikacije sa ostatkom tela.Naučnici sa Univerziteta Vanderbilt započeli su novu studiju koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) kako bi istražili promene u aktivnosti bele mase dok se subjekti bave zadacima kao što su pokreti prstiju. Njihova studija objavljena je u časopisu „PNAS“, prenosi „Sajens alert“.Signali bele mase se često zanemaruju u fMRI skeniranju zbog njihove suptilnosti i neuhvatljivosti. Da bi prevazišli ovo ograničenje, učesnicima studije je naloženo da ponove svoje dodeljene zadatke kako bi uspostavili uočljive obrasce.Rezultati su otkrili vidljivo povećanje signala zavisnih od nivoa oksigenacije krvi (blood oxygenation-level dependent ili BOLD) unutar bele mase, što ukazuje na povećanu aktivnost mozga tokom zadatka. Tačne implikacije ovog zapažanja za sada ostaju nejasne.Bela masa kao važan indikator moždane aktivnosti„Ne znamo šta to znači. Samo znamo da se nešto dešava. Zaista postoji snažan signal u beloj masi“, ističe Kurt Šiling, biomedicinski inženjer.U sivoj masi, povećanje BOLD signala odgovara povećanom protoku krvi i oksigenaciji, što ukazuje na povećanu aktivnost mozga. Ovaj fenomen može da znači veću potrošnju kiseonika tokom moždane aktivnosti ili ima neke veze sa funkcijama sive materije.Razumevanje zamršenosti aktivnosti bele mase je imperativ za naučnike jer poremećaji u povezivanju mogu dovesti do poremećaja u rasponu od epilepsije do multiple skleroze.Naknadne studije bi mogle dublje da prouče ove signale bele mase, posebno u kontekstu stanja kao što je Alchajmerova bolest. Naučnici takođe žele da istraže osnovne biološke faktore koji doprinose ovom fenomenu.Oni se takođe zalažu za promenu perspektive i naglašavaju važnost prepoznavanja aktivnosti bele mase kao vrednog indikatora moždane aktivnosti umesto da je odbacuju kao „pozadinsku buku“.„Dvadeset pet ili trideset godina zanemarivali smo drugu polovinu mozga“, rekao je na kraju Šiling.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića, medicina
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića, medicina
Otkriveni moćni i misteriozni signali u delu mozga koji je zanemaren skoro tri decenije
Novo naučno istraživanje stavlja u centar pažnje belu masu mozga koja se često zanemaruje – otkrivajući njene misteriozne signale i podstičući promenu u razmišljanju o njenoj ulozi u moždanoj aktivnosti.
Prilikom istraživanja mozga, naučnici su se do sada uglavnom fokusirali na zagonetnu sivu masu. Međutim, nova studija naglašava važnost bele mase, dela mozga o kome se manje govori.
Siva masa se prvenstveno sastoji od tela nervnih ćelija, koja igraju važnu ulogu u funkcijama kao što su govor, učenje, spoznaja, osećaji i kretanje. Nasuprot tome, bela masa se prvenstveno sastoji od aksona odgovornih za međusobno povezivanje moždanih ćelija i olakšavanje komunikacije sa ostatkom tela.
Naučnici sa Univerziteta Vanderbilt započeli su novu studiju koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) kako bi istražili promene u aktivnosti bele mase dok se subjekti bave zadacima kao što su pokreti prstiju. Njihova studija objavljena je u časopisu „PNAS“,
prenosi „Sajens alert“.
Signali bele mase se često zanemaruju u fMRI skeniranju zbog njihove suptilnosti i neuhvatljivosti. Da bi prevazišli ovo ograničenje, učesnicima studije je naloženo da ponove svoje dodeljene zadatke kako bi uspostavili uočljive obrasce.
Rezultati su otkrili vidljivo povećanje signala zavisnih od nivoa oksigenacije krvi (blood oxygenation-level dependent ili BOLD) unutar bele mase, što ukazuje na povećanu aktivnost mozga tokom zadatka. Tačne implikacije ovog zapažanja za sada ostaju nejasne.
Bela masa kao važan indikator moždane aktivnosti
„Ne znamo šta to znači. Samo znamo da se nešto dešava. Zaista postoji snažan signal u beloj masi“, ističe Kurt Šiling, biomedicinski inženjer.
U sivoj masi, povećanje BOLD signala odgovara povećanom protoku krvi i oksigenaciji, što ukazuje na povećanu aktivnost mozga. Ovaj fenomen može da znači veću potrošnju kiseonika tokom moždane aktivnosti ili ima neke veze sa funkcijama sive materije.
Razumevanje zamršenosti aktivnosti bele mase je imperativ za naučnike jer poremećaji u povezivanju mogu dovesti do poremećaja u rasponu od epilepsije do multiple skleroze.
„Signal se različito menja u različitim putevima bele mase, a to je na svim putevima bele mase, što je jedinstven nalaz“, objašnjava Šiling.
Naknadne studije bi mogle dublje da prouče ove signale bele mase, posebno u kontekstu stanja kao što je Alchajmerova bolest. Naučnici takođe žele da istraže osnovne biološke faktore koji doprinose ovom fenomenu.
Oni se takođe zalažu za promenu perspektive i naglašavaju važnost prepoznavanja aktivnosti bele mase kao vrednog indikatora moždane aktivnosti umesto da je odbacuju kao „pozadinsku buku“.
„Dvadeset pet ili trideset godina zanemarivali smo drugu polovinu mozga“, rekao je na kraju Šiling.
