https://lat.sputnikportal.rs/20231025/moraju-li-srbi-i-za-cirilicu-da-se-bore---do-poslednje-kapi-krvi-1162869130.html
Moraju li Srbi i za ćirilicu da se bore - do poslednje kapi krvi
Moraju li Srbi i za ćirilicu da se bore - do poslednje kapi krvi
Sputnik Srbija
Najveći nacionalni problemi u Srbiji tiču se jezika jer iz njega proističi svi ostali. Postoji bar pet-šest monografija u Evropi u kojima se kaže da je... 25.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-25T18:19+0200
2023-10-25T18:19+0200
2023-10-26T00:02+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/19/1162869407_0:41:2040:1189_1920x0_80_0_0_e7593bfb93a861405e08920255029afe.jpg
Kovačević je na današnjem predstavljanju izdanja Andrićevog instituta na Beogradskom sajmu knjiga istakao da je to „osnovna institucija odbrane srpskih nacionalnih interesa“:„Osnivanje samog instituta, sa istorijskim, književnim, jezičkim i sociološkim odeljem, pokazuje da je to institut koji se bavi upravo onim što predstavlja najveće nacionalne probleme u Srbiji. Kad pogledate šta se dešava na jezičkom planu, videćete da nikada nije bilo saglasnosti oko toga ko smo, a onda nema saglasnosti ni kojim jezikom govorimo i kojim pismom pišemo“.Ko ima Miroslavljevo jevenđelje baštini jezikOn je skrenuo pažnju da Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti tvrdi da je prvo hrvatsko nacionalno pismo ćirilica zato što su počeci pismenosti i jezika najbitniji, a oni su gotovo svi na ćirilici:„Onaj ko ima Povelju Kulina bana i Miroslavljevo jevanđelje i Dubrovački molitvenik, baštini jezik i kao narod sam sebe unutar svega toga. Zbog toga Andrićev institut ima jedan jedini zadatak – da pokaže utemeljenost srpskog naroda u srpskom jeziku i pismu, s jedne strane, i šta je to srpski jezik danas kod Srba u odnosu na ono kako ga je Vuk Karadžić zamislio kao standardni ili književni jezik Srba svih triju veroispovesti, s druge“.Kovačević je ispred jezičkog odeljenja Andrićevog instituta rekao da su se zajedno sa Maticom srpskom odlučili za Pravopis srpskog jezika koji će važiti najmanje 50 godina:„Izrada novog pravopisa je pri kraju i na njemu će pisati – 'Pravopis se ne može menjati u narednih 50 godina'“.Borba za ćirilicuIstoričar Miloš Ković je rekao da nije očekivao da ćemo se za pisanje ćirilicom morati boriti „do poslednje kapi krvi u Srbiji, a da ne govorimo u Crnoj Gori“:„Očigledno da je danas to velika borba. Zar se to ne podrazumeva? Porođajne muke u pokušaju da ćirilica bude zaista zvanično pismo ove zemlje kao što piše u Ustavu dokaz je da u našoj kulturnoj politici preovladavaju spoljni uticaji i to neprijateljski“.Ković naglašava da izdavačka produkcija treba da bude rezultat osmišljene, strateške kulturne politike koja potiče iz nasleđa zemlje i naroda koji u njoj žive, garantovana organima upravljanja:„Svi dobro znamo da je izdavačka produkcija ipak proizvod isprepletanih uticaja narodne potrebe i spoljnih faktora. Šta će danas naša deca da uče iz istorije zavisi od direktora škole, nastavnika i onih koji prvi donesu najbolje tablete. Tržište udžbenika kontrolišu strani faktori, a u pitanju je znanje naše dece“.Andrićev institut – otporZa Kovića Andrićev institut je jedan od otpora takvom stanju:„Emir Kusturica me je pozvao u Andrićev institut u trenutku kada su me izbacivali sa Filozofskog fakulteta. Andrićev institut je mesto na kome možemo slobodno da razgovaramo čak i sa onima koji misle drugačije. Zato što ne misle kao mi nećemo ih marginalizovati, 'kenselovati' ili uhapsiti zbog prstiju na ruci koji nisu prekršteni onako kako se od nas očekuje. Nećemo da živimo u Bunjuelovim filmovima. Kada sam konačno dočekao da me Emir Kusturica pozove da radim u Andrićevom institutu, zabranili su mi da uđem u Bosnu i Hercegovinu“.„To je komplementarno“, nadovezao se Kusturica, reditelj i pisac, osnivač Andrićevog instituta.„Kada se za istim stolom nađu srpski intelektualci koji misli malo drugačije i još rade u Andrićevom institutu, onda možete da verujete u budućnost. To je pomirljivo nepomirljiva grupa intelektualaca. To su ljudi koji bi trebalo da predstavljaju Srpsku akademiju nauka i umetnosti“, naglasio je Kusturica misleći na istoričare Miroslava Perišića i Miloša Kovića, sociologa Slobodana Antonića, istoričara književnosti Mila Lompara i lingvistu Miloša Kovačevića.Odbrambeni intelektualni bedemKusturica je rekao da bi Srpska akademija nauka i umetnosti trebalo da bude prvi i odbrambeni intelektualni bedem jednog naroda:„Kada bi SANU ispunjavala tu svoju svrhu, onda bi ljudi za ovim stolom, izuzimajući mene, koji se bavim umetnošću i zabavom, morali da budu tamo i to je samo jedan u nizu znakova stanja u kome se mi nalazimo i u kome glavne institucije posustaju i nisu u prvoj odbrambenoj liniji našeg naroda. Tome možemo dodati i Crvenu zvezdu kojoj baš ne ide najbolje i da je gotovo nemoguće partijski život uobličiti tako što bi tri ozbiljna čoveka koji znaju svašta i bave se ozbiljno svojim poslom sela za isti sto da naprave energetski udar i promenu u našem društvu“.Osvrnuvši se na 10 godina rada Andrićevog instituta, Kusturica je istakao da je to slobodna institucija čija izdavačka produkcija ne zavisi od tržišta:„Pokušaćemo da sledeće godine pronađemo suizdavača i da važna autorska dela dovedemo pred oči većeg broja ljudi. Čini mi se da u društvenim naukama i analitici prednjačimo zbog toga što se bavimo našom stvarnošću, iznad bilo kog političkog predznaka, i sve što izlazi kod nas, kod najvećeg broja izdavača je nemoguće pronaći“.Dvotomno delo istoričara Olega AjrapetovaAndrićev institut je na Sajmu knjiga predstavio nova izdanja: dvotomno delo istoričara Olega Ajrapetova „Spoljna politika Ruske imperije (1801–1914)” „Rasprava o umeću življenja namenjena mladim pokolenjima” Raula Venegema, „Književnost između politike i kulture: Branimir Šćepanović i Danilo Kiš” Vesne Trijić, „Taoci na neodređeno vreme: Balada o zveri” Zorana Arsovića, „Diplomatski spisi Milana Rakića” Miladina Miloševića, „Lingvostilistički ogledi” Tanje Rusimović, „Stil srpske proze i drame” Nine Ćeklić, „Dvostruka negacija u srpskom jeziku” Jelene Petković, „Uspon i pad Vukove ćirilice od Krimskog rata do Krimskog rata” Siniše Stefanovića.Na štadnu Andrićevog instituta se mogu pronaći i zbornik sa naučnog skupa „Kraj novog svetskog poretka (1989–2022)? Srbija i Republika Srpska u svetskoistorijskim promenama”, dva zbornika sa naučnih skupova Odeljenja za srpski jezik – „Majka u srpskom jeziku, književnosti i kulturi” i „Aktuelna pitanja morfosintakse srpskoga jezika”, pedeseti broj „Istorijskih svezaka“ i „Bibliografija izdanja Andrićevog instituta (2013–2022)“ autora Gordane Stančić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, kultura – vesti, vesti
kultura, kultura – vesti, vesti
Moraju li Srbi i za ćirilicu da se bore - do poslednje kapi krvi
18:19 25.10.2023 (Osveženo: 00:02 26.10.2023) Najveći nacionalni problemi u Srbiji tiču se jezika jer iz njega proističi svi ostali. Postoji bar pet-šest monografija u Evropi u kojima se kaže da je građanski rat devedesetih godina posledica nerešenih jezičkih problema između bivših naroda srpsko-hrvatskog jezika, smatra lingvista prof. Miloš Kovačević.
Kovačević je na današnjem predstavljanju izdanja Andrićevog instituta na Beogradskom sajmu knjiga istakao da je to „osnovna institucija odbrane srpskih nacionalnih interesa“:
„Osnivanje samog instituta, sa istorijskim, književnim, jezičkim i sociološkim odeljem, pokazuje da je to institut koji se bavi upravo onim što predstavlja najveće nacionalne probleme u Srbiji. Kad pogledate šta se dešava na jezičkom planu, videćete da nikada nije bilo saglasnosti oko toga ko smo, a onda nema saglasnosti ni kojim jezikom govorimo i kojim pismom pišemo“.
Ko ima Miroslavljevo jevenđelje baštini jezik
On je skrenuo pažnju da Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti tvrdi da je prvo hrvatsko nacionalno pismo ćirilica zato što su počeci pismenosti i jezika najbitniji, a oni su gotovo svi na ćirilici:
„Onaj ko ima Povelju Kulina bana i Miroslavljevo jevanđelje i Dubrovački molitvenik, baštini jezik i kao narod sam sebe unutar svega toga. Zbog toga Andrićev institut ima jedan jedini zadatak – da pokaže utemeljenost srpskog naroda u srpskom jeziku i pismu, s jedne strane, i šta je to srpski jezik danas kod Srba u odnosu na ono kako ga je Vuk Karadžić zamislio kao standardni ili književni jezik Srba svih triju veroispovesti, s druge“.
Kovačević je ispred jezičkog odeljenja Andrićevog instituta rekao da su se zajedno sa Maticom srpskom odlučili za Pravopis srpskog jezika koji će važiti najmanje 50 godina:
„Izrada novog pravopisa je pri kraju i na njemu će pisati – 'Pravopis se ne može menjati u narednih 50 godina'“.
Istoričar Miloš Ković je rekao da nije očekivao da ćemo se za pisanje ćirilicom morati boriti „do poslednje kapi krvi u Srbiji, a da ne govorimo u Crnoj Gori“:
„Očigledno da je danas to velika borba. Zar se to ne podrazumeva? Porođajne muke u pokušaju da ćirilica bude zaista zvanično pismo ove zemlje kao što piše u Ustavu dokaz je da u našoj kulturnoj politici preovladavaju spoljni uticaji i to neprijateljski“.
Ković naglašava da izdavačka produkcija treba da bude rezultat osmišljene, strateške kulturne politike koja potiče iz nasleđa zemlje i naroda koji u njoj žive, garantovana organima upravljanja:
„Svi dobro znamo da je izdavačka produkcija ipak proizvod isprepletanih uticaja narodne potrebe i spoljnih faktora. Šta će danas naša deca da uče iz istorije zavisi od direktora škole, nastavnika i onih koji prvi donesu najbolje tablete. Tržište udžbenika kontrolišu strani faktori, a u pitanju je znanje naše dece“.
Andrićev institut – otpor
Za Kovića Andrićev institut je jedan od otpora takvom stanju:
„Emir Kusturica me je pozvao u Andrićev institut u trenutku kada su me izbacivali sa Filozofskog fakulteta. Andrićev institut je mesto na kome možemo slobodno da razgovaramo čak i sa onima koji misle drugačije. Zato što ne misle kao mi nećemo ih marginalizovati, 'kenselovati' ili uhapsiti zbog prstiju na ruci koji nisu prekršteni onako kako se od nas očekuje. Nećemo da živimo u Bunjuelovim filmovima. Kada sam konačno dočekao da me Emir Kusturica pozove da radim u Andrićevom institutu, zabranili su mi da uđem u Bosnu i Hercegovinu“.
„To je komplementarno“, nadovezao se Kusturica, reditelj i pisac, osnivač Andrićevog instituta.
„Kada se za istim stolom nađu srpski intelektualci koji misli malo drugačije i još rade u Andrićevom institutu, onda možete da verujete u budućnost. To je pomirljivo nepomirljiva grupa intelektualaca. To su ljudi koji bi trebalo da predstavljaju Srpsku akademiju nauka i umetnosti“, naglasio je Kusturica misleći na istoričare Miroslava Perišića i Miloša Kovića, sociologa Slobodana Antonića, istoričara književnosti Mila Lompara i lingvistu Miloša Kovačevića.
Odbrambeni intelektualni bedem
Kusturica je rekao da bi Srpska akademija nauka i umetnosti trebalo da bude prvi i odbrambeni intelektualni bedem jednog naroda:
„Kada bi SANU ispunjavala tu svoju svrhu, onda bi ljudi za ovim stolom, izuzimajući mene, koji se bavim umetnošću i zabavom, morali da budu tamo i to je samo jedan u nizu znakova stanja u kome se mi nalazimo i u kome glavne institucije posustaju i nisu u prvoj odbrambenoj liniji našeg naroda. Tome možemo dodati i Crvenu zvezdu kojoj baš ne ide najbolje i da je gotovo nemoguće partijski život uobličiti tako što bi tri ozbiljna čoveka koji znaju svašta i bave se ozbiljno svojim poslom sela za isti sto da naprave energetski udar i promenu u našem društvu“.
Osvrnuvši se na 10 godina rada Andrićevog instituta, Kusturica je istakao da je to slobodna institucija čija izdavačka produkcija ne zavisi od tržišta:
„Pokušaćemo da sledeće godine pronađemo suizdavača i da važna autorska dela dovedemo pred oči većeg broja ljudi. Čini mi se da u društvenim naukama i analitici prednjačimo zbog toga što se bavimo našom stvarnošću, iznad bilo kog političkog predznaka, i sve što izlazi kod nas, kod najvećeg broja izdavača je nemoguće pronaći“.
Dvotomno delo istoričara Olega Ajrapetova
Andrićev institut je na Sajmu knjiga predstavio nova izdanja: dvotomno delo istoričara Olega Ajrapetova „Spoljna politika Ruske imperije (1801–1914)” „Rasprava o umeću življenja namenjena mladim pokolenjima” Raula Venegema, „Književnost između politike i kulture: Branimir Šćepanović i Danilo Kiš” Vesne Trijić, „Taoci na neodređeno vreme: Balada o zveri” Zorana Arsovića, „Diplomatski spisi Milana Rakića” Miladina Miloševića, „Lingvostilistički ogledi” Tanje Rusimović, „Stil srpske proze i drame” Nine Ćeklić, „Dvostruka negacija u srpskom jeziku” Jelene Petković, „Uspon i pad Vukove ćirilice od Krimskog rata do Krimskog rata” Siniše Stefanovića.
Na štadnu Andrićevog instituta se mogu pronaći i zbornik sa naučnog skupa „Kraj novog svetskog poretka (1989–2022)? Srbija i Republika Srpska u svetskoistorijskim promenama”, dva zbornika sa naučnih skupova Odeljenja za srpski jezik – „Majka u srpskom jeziku, književnosti i kulturi” i „Aktuelna pitanja morfosintakse srpskoga jezika”, pedeseti broj „Istorijskih svezaka“ i „Bibliografija izdanja Andrićevog instituta (2013–2022)“ autora Gordane Stančić.
