Počinje Beogradski džez festival: Srpski džez jači no ikad
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Christophe Charpenel
Pratite nas
Srpski džez je trenutno jači nego ikad. Imali smo jake muzičare koje je Duško Gojković učio, ali su oni uglavnom prenosili američku ideju. Sada svi bendovi sviraju autentičan evropski džez, osvajaju svoje pozicije u svetu, piše se o njima, snimaju albume, kaže Vojislav Pantić, umetnički direktor Beogradskog džez festivala.
Otvaranjem izložbe fotografija Anđelka Vasiljevića i koncertom „Stanković All Stars“ povodom 30 godina džez odseka Muzičke škole „Stanković“ večeras u Domu omladine Beograd počinje 39. Beogradski džez festival.
Svečano otvaranje zakazano je za 25. oktobar u Velikoj sali DOB-a, kada će koncerte održati Maks Kočetov Kvartet sa Fabriciom Bosom i Džerald Klejton trio.
„Na otvaranju uvek dajemo priliku našem istaknutom muzičaru da izvede program koji želi. Važno je samo da bude premijeran i Kočetov će predstaviti kompozicije koje će se naći na njegovom trećem albumu koji snima u novembru“, najavljuje Pantić za Sputnjik.
Pod sloganom „JAZZSCAPES“, 39. Beogradski džez festival trajaće do 29. oktobra i povešće publiku na jedinstveno putovanje muzičkim pejzažima celog sveta, zajedno sa sastavima koji pomeraju granice džeza i čine ovaj žanr uzbudljivim i umetnički vrednim.
Stefano di Batista
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Pascale Cholette
Raznovrsan i snažan evropski džez
Nastupiće preko 100 umetnika iz 20 zemalja sveta u okviru 21 profesionalnog i nekoliko srednjoškolskih sastava, koji će izvoditi sving i bibap, džez-rok i fjužn, fri-džez i druge avangardne tendencije, vokalni i orkestarski džez, kao i različita mešanja džeza sa folklorom, savremenom klasikom i elektronikom.
„Naglasak je uvek na evropskom džezu jer evropski džez danas predstavlja najveću snagu. Kada je Beogradski džez festival krenuo 1971. evropski džez je tek bio u nekom kreativnom povoju i publika je očekivala da kao prve umetnike, koje će videti u sedini gladnoj džeza, budu Amerikanci, ali je evropski džez postajao tokom godina sve jači“, kaže Pantić.
Više ne možemo, napominje, da definišemo šta je džez:
„Zato je i uspeo da uđe u svoj drugi vek postojanja bez umanjenja značaja i interesovanja zato što je raznovrstan. Evropljani su uneli svoj folklor, svoju klasičnu muziku, ali i savremenu, eksperimentisanje sa različitim pravcima. Skandinavci stvaraju melanholičniji džez, njihova muzika je sporija, senzitivnija, ali isto tako imaju drugu agresivniju granu. Unutar tih ekstrema se kreće džez danas. Francuzi imaju neku svoju emociju, mešanje sa folklorom, klasikom, afričkim ritmovima, Italijani unose kanconu pa tako Stefano de Batista, koji nam dolazi ove godine, svira džez varijante muzike Nina Rote i Enija Morikonea“.
Raznovrstan program sa fokusom na saksofon
U fokusu je, ističe Pantić, sasvim slučajno saksofon, jer se ispostavilo da od 21 profesionalnog sastava njih devet predvodi saksofonista:
„Ako hoće neko da čuje kako džez saksofon danas zvuči, šta to saksofonisti danas rade, treba da dođu na festival. Nastupiće Adam Pjerončik iz Poljske, Steafano De Batista iz Italije, Hajden Čisolm sa Novog Zelanda koji nekoliko godina živi u Beogradu, naš Maks Kočetov“.
Na festival se vraća džez gitarista Džon Skofild (SAD) koji će predstaviti svoj prvi dupli album u karijeri, koji je objavio 13. oktobra. Drugi Amerikanac-povratnik na festival je Dejv Daglas koji je dva puta svirao na Beogradskom džez festivala i premijerno će izvesti nove kompozicije. Prvi put sa svojim bendom dolazi Džerald Klejton, a četvrti Amerikanac i ujedno najmlađi učesnik festivala je Ajsjaja Kolijer, čudo od muzičara, koji ima samo 25 godina.
„Pokušali smo uobičajeno da napravimo lepezu raznovrsnih džez projekata iz raznih zemalja pa imamo francusko veče u okviru koga će svirati francuski saksofonista i klarinetista Silvan Rifle, sa projektom „Troubadours“ i Lejla Marsijal, najoriginalnija vokalna interpretatorka na evropskoj muzičkoj sceni, koja istražuje veze modernog džeza sa francuskim folklorom, romskom tradicijom i muzikom Pigmejai nastupiće u duu sa violončelistom Valentinom Sekaldijem“, ističe Pantić.
Sviraće i dvoje predstavnika skandinavskog džeza - norveški bubnjar Pol Nilsen-Lav sa orkestrom „Large Unit“, i finski trubač Verneri Pohjola, dok iz Portugala stiže basista Hugo Karvaljasa.
Viktor Tumbas Kvintet
© Foto : Sputnjiku ustupio Dom omladine Beograd/Ilija Pejoski
„Imaćemo i 10 premijera na festivalu, jer naša misija jeste da budemo aktuelni i pratimo savremeni džez. Ima još uvek velikih imena, ali je njima karijera zamrznuta - nisu 15 godina izdali album. Nije nam želja da budemo eksponat, da dovodimo ljude koji su u prošlosti bili značajni, već da afirmišemo današnji džez“, pojašnjava umetnički direktor Beogradskog džez festivala.
Beogradski džez festival baciće svetlo i na nove projekte srpskih autora, tako da će publika imati priliku da čuje Jovana Milovanovića, Miloša Čolovića i Viktora Tumbasa.
