https://lat.sputnikportal.rs/20231024/japan-samo-deklarativno-spreman-da-zakopa-ratne-sekire-s-rusijom-olivera-ikodinovic-1162817393.html
Japan samo deklarativno spreman da „zakopa ratne sekire" s Rusijom
Japan samo deklarativno spreman da „zakopa ratne sekire" s Rusijom
Sputnik Srbija
Zbog neprijateljske politike Tokija prema Moskvi potpisivanje mirovnog sporazuma, na koji se čeka još od Drugog svetskog rata, i dalje nije moguće, uprkos... 24.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-24T22:33+0200
2023-10-24T22:33+0200
2023-10-24T22:33+0200
svet
rusija
rusija – politika
kurilska ostrva
japan
analize i mišljenja
geopolitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110327/71/1103277129_0:538:1729:1510_1920x0_80_0_0_1646ed852c18bf4604c2c4b85f1ddf2d.jpg
Japanski premijer Fumio Kišida je ponovio da će japanska vlada nastaviti da sledi kurs koji ima za cilj zaključivanje mirovnog sporazuma sa Rusijom uprkos pogoršanju bilateralnih odnosa.Odnosi Rusije i Japana, dve države koje su tehnički i dalje u ratu, postali su složeniji usled događaja u Ukrajini i antiruske politike koju vodi Tokio. Japan se pridružio Zapadu u sankcijama Moskvi, dok kijevskom režimu obećava nepokolebljivu podršku protiv Rusije.Dok je kineski lider u martu bio u Moskvi, japanski premijer je iznenada posetio Kijev, postavši prvi posleratni japanski lider koji je posetio ratnu zonu. Mnogi zapadni stručnjaci su ocenili da je ta poseta „učvrstila odustajanje Tokija od višegodišnjih napora da poboljša odnose s Rusijom“.„U Japanu je održana vanredna sednica parlamenta na kojoj je premijer Kišida govorio, a u središtu pažnje te sednice bili su ekonomski problemi, jer je Kišidin rejting pao na rekordno nizak nivo. To je posledica njegovih neuspeha u privredi. Japan sada guši inflacija, plate ne rastu, a nezadovoljstvo je veliko, pa je 90 odsto njegovog govora bilo posvećeno ekonomskim problemima, dok se o međunarodnim odnosima govorilo kratko. Što se tiče Rusije, ponovljeno je da će se Japan držati svog ranije kursa ka sklapanju mirovnog sporazuma. Čula se fraza o tome da će Japan nastaviti da se suprotstavlja, kako su rekli, ruskoj agresiji u Ukrajini. Trenutno ne vidim nikakve izglede za sklapanje mirovnog sporazuma, pošto je Japan prešao sve granice u vezi sa ruskom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, nametnuo je Rusiji, pre svega, trgovinsko-ekonomske sankcije, finansijske sankcije, personalne“, navodi ekspert.Trenutno ne treba računati na pozitivne promene u odnosima dve zemlje, s obzirom da je japanski premijer, koji predsedava G7, davao obećanja da će predvoditi „jedinstveni front u rešavanju pitanja Ukrajine“.„Japan sada predsedava ‘velikom sedmorkom’ i čini sve da ova sedmorka posveti što više pažnje specijalnoj operaciji, odnosno, kako oni smatraju, ruskoj agresiji na Ukrajinu. Razmatraju kako da se suprotstave Rusiji i pomognu Ukrajini i tu je Japan, reklo bi se, jedan od lidera“, dodao je Kistanov.Tokio sledi kurs SAD u obuzdavanju RusijeParadoks je u tome što Japan ne samo da je u sve ovo uveo sankcije Rusiji, već finansijski i na sve druge načine pomaže aktuelni režim u Ukrajini, ističe Kistanov.„Dovoljno je reći da je Japan pružio ili planira da pruži finansijsku pomoć Ukrajini u iznosu od 7,6 milijardi dolara. Takvu pomoć ne pružaju ni sve evropske zemlje koje su teritorijalno blizu Ukrajine. Pogledajte kartu, gde je Ukrajina, a gde Japan. Ipak, Japan snabdeva Ukrajinu, između ostalog, i robom dvostruke namene – na primer, dronovima. Vidite, ako se na dron postave neke vrste optičkog uređaja to će biti borbeni dron, a ako mu se postave granate - onda je već jurišni“, kaže ekspert.Osim što se od samog početka događaja u Ukrajini pridružio zapadnim sankcijama protiv Moskve, Tokio je još predvodio antiruski front u Aziji, pokušavajući da ubedi određene azijske države da uđu u savez protiv Moskve.Pored toga, Japan je glavni vojno-politički saveznik SAD u Azijsko-pacifičkom regionu, a takođe i zemlja s najvećim kontigentom američkih vojnika. Amerikanci i danas samo na ostrvu Okinava drže vojnu bazu sa oko 25.000 marinaca i ne pokazuju nameru da odatle odu. To je važan geopolitički faktor, ako se ima u vidu da se na istočnim granicama Rusije već godinama dešava isto što i na zapadnim - raspoređuju se američki sistemi PRO, što ruši strateški balans u svetu i stvara direktnu pretnju Rusiji i Kini.Japan jasno iskazuje svoju poziciju pune podrške kursu SAD i njihovih NATO saveznika u svakom pogledu.„Mislim da ovde postoji čitav niz problema, ali svakako da ne možemo da zanemarimo činjenicu da Japan sledi kurs Vašingtona u obuzdavanju Rusije na svaki mogući način, uključujući i u vezi sa Ukrajinom. To je želja Japana da ostavi trag i poveća svoj status u očima Zapada kroz takve akcije u vezi sa Rusijom i Ukrajinom“, kaže ekspert.Putin je za sve krivKistanov podseća da je bivši japanski premijer Šinzo Abe planirao da reši pitanje teritorijalnog spora između Rusije i Japana, da Kurile pretvori u „ostrva prijateljstva“ i zaključi mirovni sporazum, dok aktuelni japanski premijer ne deli u potpunosti takav stav.Prema njegovim rečima, tešku ekonomsku situaciju koja pogađa Japan, japanske vlasti pokušavaju da opravdaju situacijom u Ukrajini, okrivljujući Putina za te događaje i skok cena energenata od koje zavisi japanska ekonomija.Podsetimo, Japan i Rusija od Drugog svetskog rata nisu potpisale mirovni sporazum kojim bi i formalno bio okončan rat dve države. Glavni kamen spoticanja je teritorijalni spor oko grupe ostrva koje Rusi nazivaju Kurili, a Japanci svojom „severnom teritorijom“.Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine, dok Moskva insistira na tome da su ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza na osnovu ishoda Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima ne podleže preispitivanju.Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, u kojoj je Moskva pristala da, nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, razmotri mogućnost da Japanu preda ostrva Habomai i Šikotan, ali je Tokio kasnije, pod uticajem SAD, ovaj dokument odbacio, zahtevajući da im se vrate sva četiri ostrva. Takve zahteve Tokio ima i danas, dok Moskva ističe da su četiri ostrva Kurila neotuđivi deo Rusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20230806/secanje-na-bombardovanje-hirosime-japanski-politicari-zaboravili-krivca-ali-su-pomenuli-rusiju-1159547498.html
japan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, kurilska ostrva, japan, analize i mišljenja, geopolitika
rusija, rusija – politika, kurilska ostrva, japan, analize i mišljenja, geopolitika
Japan samo deklarativno spreman da „zakopa ratne sekire" s Rusijom
Zbog neprijateljske politike Tokija prema Moskvi potpisivanje mirovnog sporazuma, na koji se čeka još od Drugog svetskog rata, i dalje nije moguće, uprkos tvrdnjama japanskih zvaničnika da su spremni da „zakopaju ratne sekire“ sa Moskvom.
Japanski premijer Fumio Kišida je ponovio da će japanska vlada nastaviti da sledi kurs koji ima za cilj zaključivanje mirovnog sporazuma sa Rusijom uprkos pogoršanju bilateralnih odnosa.
„Ne bih precenjivao te fraze japanskog premijera Fumija Kišide da će Japan pokrenuti pitanje potpisivanja mirovnog dogovora sa Rusijom prilikom rešavanja svih teritorijalnih pitanja. To je dežurna fraza i ništa više od toga“, ističe ruski ekspert Valerij Kistanov.
Odnosi Rusije i Japana, dve države koje su tehnički i dalje u ratu, postali su složeniji usled događaja u Ukrajini i antiruske politike koju vodi Tokio. Japan se pridružio Zapadu u sankcijama Moskvi, dok kijevskom režimu obećava nepokolebljivu podršku protiv Rusije.
Dok je kineski lider u martu bio u Moskvi, japanski premijer je iznenada posetio Kijev, postavši prvi posleratni japanski lider koji je posetio ratnu zonu. Mnogi zapadni stručnjaci su ocenili da je ta poseta „učvrstila odustajanje Tokija od višegodišnjih napora da poboljša odnose s Rusijom“.
„U Japanu je održana vanredna sednica parlamenta na kojoj je premijer Kišida govorio, a u središtu pažnje te sednice bili su ekonomski problemi, jer je Kišidin rejting pao na rekordno nizak nivo. To je posledica njegovih neuspeha u privredi. Japan sada guši inflacija, plate ne rastu, a nezadovoljstvo je veliko, pa je 90 odsto njegovog govora bilo posvećeno ekonomskim problemima, dok se o međunarodnim odnosima govorilo kratko. Što se tiče Rusije, ponovljeno je da će se Japan držati svog ranije kursa ka sklapanju mirovnog sporazuma. Čula se fraza o tome da će Japan nastaviti da se suprotstavlja, kako su rekli, ruskoj agresiji u Ukrajini. Trenutno ne vidim nikakve izglede za sklapanje mirovnog sporazuma, pošto je Japan prešao sve granice u vezi sa ruskom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, nametnuo je Rusiji, pre svega, trgovinsko-ekonomske sankcije, finansijske sankcije, personalne“, navodi ekspert.
Trenutno ne treba računati na pozitivne promene u odnosima dve zemlje, s obzirom da je japanski premijer, koji predsedava G7, davao obećanja da će predvoditi „jedinstveni front u rešavanju pitanja Ukrajine“.
„Japan sada predsedava ‘velikom sedmorkom’ i čini sve da ova sedmorka posveti što više pažnje specijalnoj operaciji, odnosno, kako oni smatraju, ruskoj agresiji na Ukrajinu. Razmatraju kako da se suprotstave Rusiji i pomognu Ukrajini i tu je Japan, reklo bi se, jedan od lidera“, dodao je Kistanov.
Tokio sledi kurs SAD u obuzdavanju Rusije
Paradoks je u tome što Japan ne samo da je u sve ovo uveo sankcije Rusiji, već finansijski i na sve druge načine pomaže aktuelni režim u Ukrajini, ističe Kistanov.
„Dovoljno je reći da je Japan pružio ili planira da pruži finansijsku pomoć Ukrajini u iznosu od 7,6 milijardi dolara. Takvu pomoć ne pružaju ni sve evropske zemlje koje su teritorijalno blizu Ukrajine. Pogledajte kartu, gde je Ukrajina, a gde Japan. Ipak, Japan snabdeva Ukrajinu, između ostalog, i robom dvostruke namene – na primer, dronovima. Vidite, ako se na dron postave neke vrste optičkog uređaja to će biti borbeni dron, a ako mu se postave granate - onda je već jurišni“, kaže ekspert.
Osim što se od samog početka događaja u Ukrajini pridružio zapadnim sankcijama protiv Moskve, Tokio je još predvodio antiruski front u Aziji, pokušavajući da ubedi određene azijske države da uđu u savez protiv Moskve.
Pored toga, Japan je glavni vojno-politički saveznik SAD u Azijsko-pacifičkom regionu, a takođe i zemlja s najvećim kontigentom američkih vojnika. Amerikanci i danas samo na ostrvu Okinava drže vojnu bazu sa oko 25.000 marinaca i ne pokazuju nameru da odatle odu. To je važan geopolitički faktor, ako se ima u vidu da se na istočnim granicama Rusije već godinama dešava isto što i na zapadnim - raspoređuju se američki sistemi PRO, što ruši strateški balans u svetu i stvara direktnu pretnju Rusiji i Kini.
Japan jasno iskazuje svoju poziciju pune podrške kursu SAD i njihovih NATO saveznika u svakom pogledu.
„Mislim da ovde postoji čitav niz problema, ali svakako da ne možemo da zanemarimo činjenicu da
Japan sledi kurs Vašingtona u obuzdavanju Rusije na svaki mogući način, uključujući i u vezi sa Ukrajinom. To je želja Japana da ostavi trag i poveća svoj status u očima Zapada kroz takve akcije u vezi sa Rusijom i Ukrajinom“, kaže ekspert.
Kistanov podseća da je bivši japanski premijer
Šinzo Abe planirao da reši pitanje teritorijalnog spora između Rusije i Japana, da Kurile pretvori u „ostrva prijateljstva“ i zaključi mirovni sporazum, dok aktuelni japanski premijer ne deli u potpunosti takav stav.
„Verovatno ovde postoji i neka vrsta negodovanja, s obzirom da je pokojni premijer Japana Šinzo Abe oko 10 godina blisko komunicirao sa Putinom i iznosio razne koncepte o rešavanju teritorijalnog pitanja koji su, sa stanovišta sadašnjeg zvaničnog Tokija, pomirljivi. Konkretno, navodno su razgovarali o tome da se ograniče na dva od četiri japanska ostrva, ali sve te nade su se rasule i on je prvo otišao sa mesta premijera, a onda je ubijen. Potom se sve vratilo na staro i verovatno je Fumio Kišida, koji je bio ministar spoljnih poslova u Abeovom kabinetu, bio protivnik ovakvog Abeovog pomirljivog kursa“, ocenjuje Kistanov.
Prema njegovim rečima, tešku ekonomsku situaciju koja pogađa Japan, japanske vlasti pokušavaju da opravdaju situacijom u Ukrajini, okrivljujući Putina za te događaje i skok cena energenata od koje zavisi japanska ekonomija.
Podsetimo, Japan i Rusija od Drugog svetskog rata nisu potpisale mirovni sporazum kojim bi i formalno bio okončan rat dve države. Glavni kamen spoticanja je teritorijalni spor oko grupe ostrva koje Rusi nazivaju Kurili, a Japanci svojom „severnom teritorijom“.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine, dok Moskva insistira na tome da su ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza na osnovu ishoda Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima ne podleže preispitivanju.
Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, u kojoj je Moskva pristala da, nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, razmotri mogućnost da Japanu preda ostrva Habomai i Šikotan, ali je Tokio kasnije, pod uticajem SAD, ovaj dokument odbacio, zahtevajući da im se vrate sva četiri ostrva. Takve zahteve Tokio ima i danas, dok Moskva ističe da su četiri ostrva Kurila neotuđivi deo Rusije.
