Ko je sledeći? Albanci se uz pomoć Zapada obrušili na srpski kamen temeljac na Kosovu
© Sputnik / Milica Trklja / Monahinja u priprati manastira Gračanica
Pratite nas
Proterivanje oca Fotija iz manastira Devine vode bez ikakvog povoda ili realnog obrazloženja predstavlja novi pokušaj stvaranja straha i atmosfere panike među stanovništvom ali i sveštenstvom Kosova i Metohije. Nemo posmatranje OEBS-a i EULEKS-a ne predstavlja ništa više od pasivnog podržavanja prištinske administracije, ocenjuje bogoslov Darko Đogo.
Sveštenik Srpske pravoslavne crkve i redovni profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Foči proterivanje protosinđela Fotija sa Kosova i Metohije u njegovu rodnu Makedoniju smatra apsolutno neopravdanim, ali, nažalost, ne i neočekivanim.
Ističući da „pedigre“ trenutnih prištinskih vlasti potiče od takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, Đogo smatra da se bilo kakav drugačiji odnos prema Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne može ni očekivati. On veruje da će se sprovođenje paradržavnog terora nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom vremenom nastavljati u još većem obimu.
Ne smatram da je ovo izuzetak. Njihova metodologija ne podrazumeva samo proterivanje, već najpre prikazivanje srpskih svetinja kao albanskih ili kosovskih i donošenje pseudozakonskih akata kojima bi se imovina SPC pokušala „zakonski“ oteti.
Od Ukrajine preko Crne Gore do Kosova
Za oca Đoga je vrlo očigledno da se metodologija proterivanja ne samo srpskih već i sveštenika drugih kanonskih pravoslavnih crkava bez ikakve inovativnosti prepisuje svugde gde se Zapad umešao, od Ukrajine do Crne Gore. On podseća na litije koje su čitavu Crnu Goru podigle na noge i na metodologiju kojom se tada pokušalo obračunavanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cilju njenog zatiranja.
Čovek uopšte ne mora mnogo da razaznaje potpis počinioca ovakvih dela. To je jedna već prepoznata i „brendirana“ metodologija brutalnog i u potpunosti nasilnog načina ophođenja sa kanonskom crkvom. Mislim da je ovo sada samo jedan pokušaj pravljenja primera inhibicije straha da bi na kraju svi sveštenici i monasi na teritoriji autonomne pokrajine Kosova i Metohije počeli da razmišljaju i čekaju da neko i po njih dođe, govori za Sputnjik otac Đogo.
Profesor na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici i predsednik Srpskog nacionalnog foruma Aleksandar Đikić podseća da ovi i ovakvi progoni ne traju decenijama, već vekovima, a da je proterivanje monaha koji je oživeo manastir Devine vode samo poslednji primer u nizu albanskog iživljavanja.
Manastir Gračanica, priprata
© Sputnik / Milica Trklja / Manastir Gračanica, priprata
Budući da su Albanci i njihovi sponzori prepoznali SPC kao kamen temeljac identiteta i nosioca tapije na prostor i istoriju Kosova i Metohije, oni su se na nju obrušili kao na vrlo nezgodnog, vekovnog, svedoka, dodaje profesor Đikić.
Otac Fotije je samo poslednji slučaj u jednom nizu. Sutra će biti mesec dana od incidenta u Banjskoj. Nisam siguran da je manastir Banjska sasvim slučajno odabran. Imamo izjave od zvaničnika zapadne Evrope, pre svega u Londonu, koji su SPC i konkretno manastire označili kao arsenale oružja koji će poslužiti za izazivanje opšte opasnosti, objašnjava Aleksandar Đikić za Sputnjik.
Lažna nemoć Zapada
Proces proterivanja monaha Fotija pratila je i misija OEBS-a, koja se „nije saglasila“ sa njegovim progonom, ali „nije mogla ni da utiče na odluku“. EULEKS je takođe „pratio slučaj“, ali se nije mešao u kršenje ljudskih i verskih prava igumana manastira Devine vode.
Vilijam Voker na Kosovu
© AP Photo / Visar Kryeziu
Za Đoga, kolektivni Zapad kao stvaralac kosovske odnosno prištinske administracije u svojim rukama drži ključeve ponašanja iste i u svakom trenutku zna šta se dešava na Kosovu i Metohiji. On navodnu nemoć međunarodnih organizacija tumači kao vrstu pregovaračke pozicije i smatra da bi, pod uslovom da su to želeli i da im je bilo u interesu, zaštitili oca Fotija.
Imaju i misiju i dužnost da utiču na stanje na terenu. Činjenica da oni dopuštaju tu vrstu nasilja mi govori da se u stvari postavljaju na identičan način kao i na makro-političkom planu. Ovo znači da se iza privida neutralnosti uvek krije zahtev prema srpskoj strani da popusti, da se oseti nezaštićenom i obaveznom da napravi sledeći kompromis. Ne mislim uopšte da je u pitanju neka istinska nemoć. Svakome je jasno, kao i tim ljudima na terenu, da prištinska administracije prosto nije država i da ne bi mogla čak ni da liči na državu bez neposredne asistencije i svojih sponzora iz inostranstva, odnosno kolektivnog Zapada, zaključuje otac Đogo.
23 Oktobar 2023, 18:00
