Ruski uzvratni udar na nuklearni napad ne bi preživeo nijedan agresor
Pratite nas
Rusija jača svoje zapadne granice kao odgovor na isporuke oružja Kijevu i rastuće pretnje koje dolaze od strane NATO pakta. Združene ruske i beloruske snage su spremne da odbiju svaki napad i osiguraju bezbednost Savezne države, a ruski uzvratni udar na nuklearni napad ne bi preživeo nijedan agresor.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je, na zajedničkoj sednici kolegijuma ministarstava odbrane Rusije i Belorusije, upozorio da se situacija na granicama Savezne države naglo pogoršala zbog otvoreno neprijateljskih aktivnosti NATO-a.
NATO vojne baze mogle bi da se pojave teritoriji Finske i Švedske, a kontingent Alijanse je u istočnoj Evropi od februara prošle godine povećan za dva i po puta i premašio je 30.000 vojnika.
Na istočnom krilu NATO-a redovno se održavaju manevri velikih razmera, čiji je scenario zasnovan na vojnom sukobu sa Rusijom i Belorusijom. Upotreba nuklearnog oružja se testira uz korišćenje američke strateške avijacije i taktičkih nuklearnih snaga NATO-a.
„Konstatacija je tačna – došlo je do povećanja vojnog kontingenta NATO-a. Na teritoriji Belorusije, našeg strateškog saveznika, sa kojim imamo zajednički vojno-strateški prostor, već zajednički koristimo vojnu infrastrukturu. Imamo na teritoriji Belorusije zajedničku protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, stvorili smo mobilnu grupu združenih snaga, jačamo Centre za borbenu obuku, gde se odvija obuka naših zajedničkih snaga za specijalne operacije. Pored toga, tamo postoje tri brigade Belorusije, koje su takođe uključene u mobilne snage za jačanje granica. Kao što znate, u Belorusiju su prebačeni i naši ‘iskanderi’, koji mogu da koriste konvencionalne i nuklearne rakete“, kaže ruski vojni ekspert Vladimir Jeranosjan.
U slučaju da se Savezna država Rusije i Belorusije suoči sa pretnjom nuklearnog napada, recimo, sa teritorije Poljske ili Finske, koja svoje aerodrome ustupa NATO paktu za vojne vežbe, Moskva će imati sve potrebne resurse i snage da odbije te napade i odbrani teritoriju Savezne države.
© Sputnik / Maksim Blinov / Uđi u bazu fotografijaRusija jača svoje zapadne granice kao odgovor na isporuke oružja Ukrajini iz SAD i zapadnih zemalja, uključujući visoko precizne rakete i predstojeću isporuku lovaca F-16 Kijevu, rekao je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu
Rusija jača svoje zapadne granice kao odgovor na isporuke oružja Ukrajini iz SAD i zapadnih zemalja, uključujući visoko precizne rakete i predstojeću isporuku lovaca F-16 Kijevu, rekao je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Kalinjingrad – trn u oku NATO pakta
Švedska je na pragu da uđe u NATO i već se iz te zemlje čuju pozivi na trajno raspoređivanje NATO baza u zemlji, dok je Finska postala 31. članica Alijanse početkom aprila ove godine, čime se udvostručila granica Rusije i ovog vojnog saveza, sa 1.300 na 2.600 kilometara.
„Finska ima veoma ozbiljnu saradnju sa zemljama NATO-a, uključujući Poljsku sa kojom sarađuje oko proizvodnje poljskih borbenih vozila ‘rosomak’, rade na radarima i drugim vrstama vojne tehnike. Finska sprovodi veoma ozbiljnu obuku specijalnih snaga za duboko izviđanje. Ima koncept simetričnog ratovanja. Osim toga, i Finska i Švedska imaju flotu prilično ozbiljnih korveta i mogu da ugrozi vode Baltika, što znači direktno i Kalinjingradsku oblast“, kaže Jeranosjan.
Kalinjingradska oblast, najzapadnija linija odbrane Rusije i trn u oku NATO-a, graniči se s Litvanijom i Poljskom. Ta eksklava na Baltičkom moru okružena je članicama EU-a i NATO-a i sve je češće središte tenzija, a zauzima i posebno mesto u agendi politike Varšave.
„U principu, u kalinjingradskim lukama uvek postoji pretnja od Poljaka, koji imaju ronioce, ozbiljne pomorske diverzante – specijalnu jedinicu ‘Formoza’ od 160 ljudi koji mogu da izvrše podvodne diverzije“, ističe ekspert.
Zbog rastućih pretnji, Rusija i Belorusija jačaju odbranu u svim pravcima, podvlači Jeranosjan.
„Ovo jačanje se ne odnosi samo na brojčano povećanje morske pešadije, jer kao što znate doneta je takva odluka, nego i na prenaoružavanje najnovijim tipovima naoružanja i zajedničku obuku naših saveznika, čak ne po liniji ODKB-a, već po liniji Savezne države. Imamo zajedničku infrastrukturu i zajedničke zadatke, postoje zajednički ciljevi“, dodaje Jeranosjan.
Ima li rizika od direktnog sukoba Rusije i NATO-a
Ruski ministar odbrane je rekao i da Rusija jača svoje zapadne granice, između ostalog i kao odgovor na isporuke oružja Ukrajini iz zemalja NATO-a. Ukazao je da zemlje NATO-a predaju obaveštajne informacije Oružanim snagama Ukrajine, obučavaju ukrajinsku vojsku i šalju joj plaćenike, kao i da nameravaju da isporuče američke lovce F-16, koji mogu da nose nuklearno oružje.
Danska, Norveška i Holandija su izrazile spremnost da predaju F-16 Kijevu, dok je Moskva jasno stavila do znanja da će isporuku borbenih aviona Ukrajini smatrati „pretnjom Zapada u nuklearnoj sferi“.
Šef Pentagona Lojd Ostin je rekao da će lovci-bombarderi F-16 biti prebačeni Kijevu najkasnije sledećeg proleća.
Šojgu je uveren da je Zapad, braneći kijevski režim, pokrenuo hibridni rat protiv Rusije u vojno-političkoj, pravnoj, ekonomskoj i humanitarnoj sferi, a Rusija osuđuje vojnu pomoć Ukrajini od drugih država.
Jeranosjan podseća da su u Ukrajinu, između ostalog, prebačeni američki raketni sistemi HIMARS i rakete dugog dometa MGM-140 „atakams“, koje su ukrajinske snage već upotrebile u Zaporoškoj oblasti.
Taktičke rakete „atakams“ mogu biti dometa i do 300 kilometara, ali projektili koji su isporučeni ukrajinskim snagama imaju nešto manji domet od 165 kilometara i opremljene su kasetnom bojevom glavom.
„To znači da postoji egzistencijalna pretnja i da se protivazdušna odbrana mora ojačati ne samo na teritoriji Belorusije, koja graniči sa severom Ukrajine, već i na teritoriji Belgorodske, Kurske i Brjanske oblasti“, naglasio je ekspert.
Uprkos svemu, Jeranosjan ocenjuje da je rizik od direktnog sukoba Rusije i NATO-a u ovom trenutku manji nego što je bio prošle godine.
„Zašto se to događa? Zbog ruskih uspeha na bojnom polju i aktivne odbrane. Evropa, koja je plaćala Ukrajinu i tretirala je kao plaćenika, shvatila je da je Ukrajina postala prosjački centar. Osim toga, u Evropi su na vlast počeli da dolaze adekvatni političari, mada još nisu počele da se stvaraju koalicije. Već vidimo da je u Slovačkoj na vlast došao Robert Fico, vidimo kako se ponaša Viktor Orban, premijer Mađarske. Imamo i faktor izraelsko-palestinskog sukoba koji se odražava i na Evropu i samim tim njima neće biti do Ukrajine, jer će utonuti u sopstvene probleme. Evropi je jasno da je u takvoj situaciji teže pokrenuti proizvodnju i prebaciti svoju ekonomiju na militaristički kolosek. Moraće da se bave svojim poslovima, biće manje usredsređeni na Ukrajinu i u tom smislu, manje agresivni. To jest, imaće manje novca. Dakle, mogućnost od nuklearne katastrofe u našem regionu, naglašavam - u našem regionu - se smanjuje“, zaključio je Jeranosjan.