Ne idemo u korak sa srpskom decom: Kako to da se promeni?
17:11 22.10.2023 (Osveženo: 20:42 22.10.2023)
© Foto : Sputnjiku ustupila Nataša Nikolić
Pratite nas
U našem ''taraba sistemu'' koji izjednačava sve u procesu obrazovanja, gde se primenjuju iste metode za sve, ne idemo u korak sa našom decom. Taj sistem i „nezrelo roditeljstvo“ su veći problem obrazovanja nego koncentracija i zainteresovanost dece. Temelj uspešnog obrazovanja je pronalaženje izuzetnog svojstva svakog deteta i njegove motivacione tačke.
Ovo za Sputnjik kaže pedagog mr Nataša Nikolić, kreator posebne pedagoške metode NANI i dodaje;
„Škola je jedna od neprirodnih civilizacijskih tekovina, zato školski ambijent treba da približimo kućnom, to je jednako važno“.
Njena NANI metoda je nastala naučno istraživačkim radom između 1996. i 2006. godine u okviru projekta ''Praćenje i vrednovanje mentalnog zdravlja učenika, roditelja i nastavnika“ u školama širom Srbije.
Na osnovu iskustava i rezultata razvijen je metod pronalaženja motivacione tačke izuzetnog svojstva u svakom detetu. On je, prema rečima naše sagovornice, od krucijalne važnosti, posebno što roditelji često nisu stručni, a zbog nedostatka vremena ne mogu kod dece da prepoznaju šta je to u njima izuzetno.
„Važno je napraviti razliku između izuzetnosti i talenta. Rezultati istraživanja kažu da oko četvrtina dece ima neki problem, sa tendencijom porasta. Nastavnici likovne i muzičke kulture lako prepoznaju talenat i sistem može dalje da pogura takvu decu, kojih je oko 5 odsto, ali većina, od oko 70 procenata u ovom '"taraba sistemu'" ostane sa neotkrivenim ili neosveženim NANI karikama i sposobnostima koje ih krase“, kaže Nikolićeva.
Kroz NANI metod pronalaženja motivacione tačke i izuzetnog svojstva u detetu prošle su hiljade edukatora
© Foto : Sputnjiku ustupila Nataša Nikolić
Zabluda da je važan kvantitet
Iako više ne radi u školi, naša sagovornica ističe da proživljava sve izazove obrazovnog sistema, a najveći je zasigurno tragedija u OŠ ''Vladislav Ribnikar''. Ona smatra da neprepoznavanje i ne stimulisanje dobrih osobenosti, kao i reakcija učenika na postojeći sistem stvara probleme koji mogu eskalirati i u tragediju kakvu smo doživeli.
Deca osećaju onog roditelja i nastavnika koga osete da je tu za njih celim bićem. Zabluda je, kaže, da je kvantitet važan. Dovoljno je i 20 minuta ili pola sata dnevno da se roditelj apsolutno posveti detetu, da ga gleda u oči, sluša i čuje. Deca će znati to da cene i neće izostati motivacija za nova suočavanja sa izazovima.
„Nastavnički kadar ima i zadatak da ih pažljivije osluškuje i spozna njihove potrebe za vreme koje dolazi. Ako nastavnik ne shvata da sistem obrazovanja treba da priprema učenika za trenutak koji je dalek 25 do 30 godina, treba da preispita svoje mesto u toj oblasti“, naglašava Nikolićeva.
Duža koncentracija tek posle 16. godine.
Ona dodaje da ne postoji unisono ponašanje vaspitača i nastavnika, jer svaka faza razvoja iziskuje specifične metode, između 4. i 6 godine, kod malih bića dolazi do eksplozije emocija, posle toga, u nižim razredima škole, bujanja radoznalost. Ako se u tim periodima te potrebe ne isprate na pravi način, u kasnijim godinama je to jako teško, a često i nemoguće nadoknaditi.
U 16. godini se, po pitanju koncentracije dešava izvestan prekid, kada deca počinju da usvajaju nove veze u moždanim ćelijama i taj period je kritičan za iskustva sa opijatima ili sektama.
„Takođe, roditelji greše, misle da pre tog perioda deca mogu da uče u kontinuitetu sat ili dva, pre 16. godine. To je fiziološki nemoguće, istina je da koncentracija puna najviše 20 minuta. Pustite ga da igra fudbal, ako insistiramo da radi ono što ne može, možete mu naneti više štete. Zato se NANI metoda bavi podsticanjem onoga što dete interesuje, a da se u kraćim intervalima bavi školskim sadržajima“.
Rezultat NANI metode u potrazi za kreativnošću
© Foto : Sputnjiku ustupila Nataša Nikolić
Protiv prirodne deteta se ne može
Govoreći o individualnom karakteru ili prirodnom svojstvu deteta, Nikolićeva naglašava čestu grešku roditelja koji žele da menjaju ''loše'' osobine svojih mališana.
„Ako je dete ćutljivo, to samo znači da je drugačije u načinu prenošenja misli i emocija. Ne treba im to sputavati, jer je to dodatno mučenje i ponižavanje mladog bića, već to predstaviti kao mudrovanje i obazrivost. Ne možete ići protiv prirodne osobenosti“, kategorična je pedagog.
Put do uspeha u dva koraka
Upitana šta konkretno radi i na koji način motivišete učenike da postanu svesni sebe i svojih mogućnosti kaže;
„Najviše sam pažnje poklonila unutrašnjoj motivaciji, gde se nalazi biće, a to su emocije, odlučnost, želja, volja. Ako ih podstaknemo da budu prirodni i iskažu individualno emotivnost i maštu, možemo doći do unutrašnje motivacije koja je najjača i najtrajnija“.
Pedagog Nataša Nikolić, njena metoda je jedinstvena u svetu i prilagođena našim područjima, našoj tradiciji, našoj deci
© Foto : Sputnjiku ustupila Nataša Nikolić
Nikolićeva naglašava da je u tom procesu najvažnije razvijanje sposobnosti kod dece da prepoznaju ''crne'' i ''bele'' bisere zapisane u genima ili stečene vaspitavanjem, jer kako kaže, samouočavanje, a zatim i oslobađanje negativnosti je pola puta do uspeha.
„Drugi deo puta do uspeha je učenje dece da upravljaju osobenostima i navikama i ne tumače ih kao negativne osobine, da ih bez ustručavanja oslobode, da se ne bi, u određenom trenutku, ispoljile na loš način ili na tragičan, poput onog iz maja“.
NANI metoda je obuhvatila više od 10 hiljada učesnika, školaraca i nastavnika, i dalje je prisutna u našim školama. Zašto nije ušla u školski sistem, jasno je kaže, svima koju su pratili kuda i za čime mora da ide naše obrazovanje.
Naša sagovornica sada je angažovana u savetovalištu centra ''Motiv plus'' za jačanje koncentracije i podsticanje motivacije gde i dalje radi na usavršavanju jedinstvenog metoda.
Naglašava da se uspeh temelji na timskom radu. Saradnja sa psihologom, akademikom Pavlom Kovačevićem, koautorom NANI metode, i multidisciplinarni pristup bili su, kaže, nepogrešiva formula za uspeh.
Program je akreditovan u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja.
