Otvoren Sajam knjiga: Reči i dalje prelaze granice /foto/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
U ovim vremenima u kojima osećamo da se naše nade ruše u ratu, u sveprisutnosti razaranja, utešno je otkriti da naše reči i dalje mogu da prelaze granice. Knjige uvek mogu da putuju, za razliku od velikog broja ljudi na planeti. Ima u ovoj rečenici neke tužne nade. Mi smo ovde kako bismo proslavljali knjigu, poručio je francuski pisac Matijas Enar.
Enar je u ime Francuske, zemlje počasnog gosta, pozdravio je večeras posetioce 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, zahvalivši na časti da otvori Sajam knjiga u gradu koji mu je drag i koji je prestonica zemlje koju voli:
„Mi smo ovde kako bismo proslavljali misao i stvaranje, a do nas, iz daleka, dopiru odjeci borbi. Da li nam, suočenim s političkim neizvesnostima, sukobima, krizama, knjige i dalje mogu biti od pomoći? Biti nam utočište? Šta ljudsko biće 21. veka, u trenutku u kome njegovom svetu preti propast, u kome njegovu kuću tek što nije uništio rat ili podelila nesloga, šta ljudsko biće uopšte danas može naći u romanu?“
Znanje, misao, sloboda
Književnost, istakao je Matijas Enar, svetu vraća njegovu složenost, suprotstavljajući se neposrednosti televizije, neprekidnim informacijama, hipnotičkoj diktaturi aktuelnosti:
„Knjige nam otvaraju neko drugo vreme, neki drugi svet, u kome prestajemo da budemo anestezirani majmuni, u kome nam sadašnjost više ne zamagljuje pogled, već ponovo postajemo misleća bića, građani. Knjiga je znanje, misao, sloboda - drugi ritam, druga planeta. Književnost je i mogućnost prilaženja drugome, upoznavanja s raznovrsnošću ljudskih iskustava, drugačijih društava“.
Prevođenje - spas od usamljeničke zaslepljenosti
Prevođenje je, smatra, za to ključni adut:
„Prevođenje omogućava da izbegnemo da viziju sveta usredsredimo na nas same, na mali univerzum koji nas neposredno okružuje. Sen-Žermen de Pre, Pariz, Francuska – eto šta bi bio univerzum mog odrastanja, da nema prevođenja. Prevođenje nas spasava, čak, i od usamljeničke zaslepljenosti. Veze između nacija mogu se tumačiti kroz njihove međusobne prevode“.
Matijas Enar govorio je u ime počasnog gosta
© Sputnik / Lola Đorđević
Naglasio je da su Francuska i Srbija od 19. veka izatkale književne veze kroz prevođenje:
„Prevoda nikada nema dovoljno. Izbor dela koja se prevode i jezika sa kojih se prevodi ukazuje na mreže savremene političke dominacije - u Francuskoj se neuporedivo više prevodi sa engleskog, pa čak i sa španskog, nego sa srpskog ili nemačkog, ali i neuporedivo više sa srpskog i nemačkog nego sa arapskog ili persijskog. Ali, srpski romani stižu do francuskih čitalaca. Svakako - ne dovoljno, ne sve. Možemo uvek posmatrati čašu kao dopola punu ili dopola praznu. Slavimo danas to što u njoj ima nečega i ispijmo tu čašu prevodilaštva, u zdravlje književnosti! Srećan vam sajam knjiga“.
Otvoren Sajam knjiga u Beogradu
© Sputnik / Lola Đorđević
Najintimnije jedinstvo pisca i čitaoca
Srpski pisac i izdavač Vladislav Bajac, otvarajući Sajam knjiga, ukazao je na široko prostranstvo između pisanja i čitanja:
„Kroz taj začarani prostor ide jedan put koji spaja dve kuće. Tamo daleko, na samom začetku te magistrale masovnosti, buke i brojeva, u jednoj kući sedi pisac, sam i – piše. Njegova druga strana, krajnost, polovina… je čitalac, koji jednako tako nasuprot piscu sedi sam, i – čita. Uz svu razdaljinu, to je najintimnije jedinstvo pisca i čitaoca. I najlepše jedinstvo suprotnosti“.
Sajam knjiga otvorio je književnik i izdavač Vladislav Bajac
© Sputnik / Lola Đorđević
Nijedna knjiga nije zapravo napisana dok nije pročitana, nijednu nije završio pisac već čitalac, smatra Bajac:
„Piščeva su slova, čitaočeva je tačka. Čitalac je odjek, eho, ogledalo pisca. Čitaočevo tumačenje, njegova interpretacija, ma kako piščeve poruke bile jasne, poslednje je dopisivanje knjige. Tako u svakoj knjizi, pored imena pisca, stoji nevidljivo ime čitaoca koji u procesu čitanja prvo prepisuje sebi u svoj um ono što čita, a potom to isto interpretirajući – dopisuje. Otud možda poneka knjiga ima i po koju praznu stranu na svom kraju. Vidljivu ili nevidljivu. Koliko čitalaca, toliko različitih tumačenja jedne iste knjige. Kakvo bogatstvo!“
Najefikasniji lek protiv globalne pošasti
Sudeći po iskustvu sveta, ispostavilo se da je i pisanje, a ne samo čitanje, jedan od najefikasnijih lekova protiv globalnih pošasti, primetio je Bajac:
„Što više i jednog i drugog, to bolje po književnu demokratiju. Uostalom, knjige su se pisale i čitale u vremenima svih epidemija, loše vođenih politika i država, ratova i prirodnih nepogoda jer su pokazale da su odlična uteha, brza i svrsishodna obmana, sigurna ispovedaonica, čvrsta podrška, pouzdani prijatelj, onaj na dohvat ruke… I ljubav za ceo život“.
Najveća radost budućeg čitanja je, smatra Bajac, pomisao na svetsku biblioteku već postojećih čarobnih knjiga koje još čekaju da budu otkrivene:
„Jedina radost koja joj eventualno konkuriše je pomisao na one još čarobnije koje još nisu napisane. Knjige su živele, žive i živeće. Živele knjige!“
Sajam je pod sloganom „Živele knjige“ od jutra počeo sa svojim aktivnostima.
U Srviji se prevode klasici, ali i savremena ruska književnost
© Sputnik / Lola Đorđević
Na ruskom štandu je održan razgovor o izdavačkoj delatnosti u Rusiji i prevođenju dela ruskih pisaca u Srbiji u kome su učestvovale glavna urednica „Sputnjik Srbija“ Ljubinka Milinčić i direktorka najvažnije ruske nagrade za književnost „Boljšaja knjiga“ Tatjana Vodkovska.
Ruski štand na Sajmu knjiga
© Sputnik / Lola Đorđević
„U Srbiji se prevode klasici, ali i savremena ruska književnost. Dela ruskih pisaca se odlično prodaju i znanja Srba o Rusiji potiču u velikom delu iz literature“, istakla je Ljubinka Milinčić.
Glavna i odgovorna urednica srpske redakcije Sputnjika Ljubinka Milinčić
© Sputnik / Lola Đorđević
Štand „Akadmske knjige“ je danas bio u znaku dela Matijasa Enara koji je nakon otvaranja Sajma potpisivao svoje knjige „Busola“, „Zona“ i „Godišnja gozba grobarskog bratstva“.
Do 29. oktobra na Beogradskom sajmu knjiga predstaviće se više od 400 direktnih izlagača uz više desetina programa.
