Istinita priča o pobedi ljudskosti, film „Čuvari formule“ premijerno pred domaćom publikom
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
Tada, trinaest godina posle Drugog svetskog rata, i svet i ljudi bili su drugačiji nego danas, bilo je normalno pomoći drugome, imali su stav o ljudskosti. I taj svet i ljudi tog doba bili su drugačiji nego danas, kaže reditelj Dragan Bjelogrlić uoči beogradske premijere filma „Čuvari formule“ zakazane za 24. oktobar.
Reč je o ostvarenju zasnovanom na istinitoj priči o akcidentu u Institutu u Vinči 1958. godini. U jeku hladnoratovske krize, grupa naučnika predvođena profesorom Dragoslavom Popovićem, sprovodila je tajni projekat.
Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u Kliniku Kiri u Parizu.
Bjelogrlić kaže da su „Čuvari formule“ drugačiji od svega što je prethodno radio ali i da najteži deo posla nije bilo to što je rađen prema istinitom događaju:
„Dva su razloga zbog čega mi je ovaj film najteži – kako u malom prostoru klaustrofobične bolnice postići dinamiku, ispričati sve te odnose i - još teže - kako da nekoliko nivoa priče (o atomskoj bombi, tajnim službama, nauci, politici, odgovornosti) slijem u jednu priču“.
Priča o ocu nuklearne fizike u Srbiji
Radivoje Raša Bukvić koji tumači Dragoslava Popovića, rekao je da je u razgovoru sa njegovim sinom shvatio kakav je bio, ali u filmu je on „dramatično drugačiji“:
„U našem filmu on je ambiciozan čovek koji prvi želi da napravi atomsku bombu. Verujem da bi Dragoslav Popović, da je mogao da pogleda ovaj film, imao šta da kaže protiv toga, ali mi nismo snimali dokumentarni film. Za našu fiktivnu priču je bilo neophodno da postoje neke različitosti, jer što je nešto dramatičnije, to je nama uzbudljivije“.
Reditelj Bjelogrlić je podsetio da Dragoslav Popović u stvarnosti nije bio ozračen, kao što su oni odlučili da prikažu u filmu.
„Poznavao sam tog čoveka. Bio je otac nuklearne fizike u Srbiji, ali je posle akcidenta izašao iz Instituta u Vinči i nikada se više nije vratio. Bio je skroman. Obično su ga predstavljali kao muža Rade Đuričin, što je svojevrsna ironija predstavljati tako najvećeg genija koga je Srbija imala. Moja želja je bila da ovim filmom javnosti bar malo otkrijemo ko je on bio. A za dramski sukob i celu priču bilo nam je bitno da čovek koji je vodio ceo projekat bude ozračen“.
Reditelj kaže da je želeo da se šira javnost zainteresuje za ime Dragoslava Popovića:
„Bio je izuzetno skroman čovek, nije želeo čak ni da se objavi vest o njegovoj smrti, ali u naučnim krugovima se vrlo dobro znalo ko je on. Postoji jedno pismo koje su mu hrvatski naučnici poslali 1991. godine. Molili su ga da ne napravi atomsku bombu i ne baci je na Hrvatsku“.
Iz razgovora sa onima koji su bili uključeni u akcident u Vinči 1958. godine, saznao je, kaže, da su najradije ćutali o tome:
„Imao sam priliku da razgovaram sa Radojkom Maksićem koji je preživeo zračenje, a preminuo od korone. Izuzetno prijatan i drag čovek, nije želeo da govori o akcidentu ni posle toliko godina. Jednostavno, tako su se dogovorili i ostali su dosledni u tome do kraja života“.
Film „Čuvari formule“ - istinita priča o akcidentu u Vinči 1958. godine
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Aleksandar Letić
Pobeda humanosti
Glumac koji podjednako snima u Srbiji i Francuskoj, Radivoje Bukvić istakao je da je francuska publika u grobnoj tišini pratila „Čuvare formule“, a da je posle projekcije do ranih jutarnjih sati sa njima razgovarao o ovoj priči:
„Oni koji su gledali film rođeni su posle 1960. tako da nisu znali šta se desilo u Vinči niti o lečenju srpskih naučnika u francuskoj bolnici 'Kiri'. Ali francuska javnost je pedesetih godina mnogo više znala o tome nego javnost u Jugoslaviji. Za njih je to bilo geopolitički zanimljivo da u jeku hladnog rata tamo neke komunističke naučnike lečite o trošku države i tražite od francuskih građana da doniraju koštanu srž sa svešću da je to možda i poslednje što će uraditi, budući da se to do tada nije radilo“.
Bukvić podseća da je bilo mnogo onih koji su se javili sa željom da pomognu:
„Oni su pokazali da je humanost pobedila i naš film je priča o toj pobedi ljudskosti“.
Velika je nepoznanica, dodaje reditelj Bjelogrlić, kako je to moglo da se desi 1958. godine:
„Očigledno da su ljudi posle Drugog svetskog rata bili drugačiji nego danas. Možda su, izašavši iz tog rata, drugačije razmišljali, osećali i samim tim smatrali da je normalno da pomažu drugima, da imaju stav u životu. Ako pogledate stvaralaštvo, nauku, politiku, to je vreme ljudi sa stavom. Danas stav služi za tviter nalog ili gostovanje u emisiji, a već sledeće nedelje taj stav može da izgleda drugačije“.
Grupa naučnika u Institutu Vinča biva izložena smrtonosnoj dozi zračenja
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Aleksandar Letić
Rasprodate tri projekcije
Iako punih 40 minuta dobrog materijala nije ušlo u film, Bjelogrlić ne planira da radi seriju:
„Ne želim više da uporedo snimam seriju i film. To je jedna vrsta pakla za autora. Vuče vas ka kompromisima što nije dobro za film. Možda jednog dana odlučim da iskoristim taj materijal i uradim rediteljsku verziju.
Film „Čuvari formule“ imao je svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Lokarnu gde je osvojio dve nagrade, a zatim je usledio Sarajevo film festival odakle se vratio sa nagradom publike.
„Mi smo završavali film i poslali smo prijave za festivale u Veneciji i Lokarnu. Lokarno nam je odgovorio posle sedam dana, ponudili su nam program u kome nijedan srpski film nije prikazan, pa smo bili prinuđeni da hitno završimo film. Faktički smo to uradili dva dana pre projekcije u Lokarnu, ali, eto, svaki film nađe sebi put“, istakao je reditelj hit filmova „Toma“, „Montevideo“, serije „Senke nad Balkanom“…
Karte za tri premijerne projekcije su rasprodate, tako da je dodata još jedna, a na svim projekcijama publici će se pokloniti ekipa filma, uključujući i francuske glumce, koji se, prema Bjelogrlićevim rečima, veoma raduju dolasku u Beograd.
