Tektonske promene: Šta Srbiji donosi planetarni skup o kome se na Zapadu ćuti /video/
22:27 17.10.2023 (Osveženo: 22:32 17.10.2023)
© Foto : Instagram/BudućnostSrbijePredsednik Srbije Aleksandar Vučić na grupnoj fotografiji povodom početka Inicijative "Pojas i put" u Pekingu
© Foto : Instagram/BudućnostSrbije
Pratite nas
Sama činjenica da delegacija Srbije predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem učestvuje u Pekingu na obeležavanju decenije Pojasa i puta veoma je važna jer je reč o planetarnom događaju, a dodatnu težinu mu daje sklapanje bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom i drugih ugovora. To otvara velike šanse za srpsku privredu.
Novinar i dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Kine Milorad Denda ističe da skup u Pekingu, i pored tišine koja na Zapadu vlada o tom događaju, okupira pažnju ogromne većine sveta, jer su tamo predsednici više od 20 zemalja, više desetina premijera i zvaničnici iz 130 zemalja.
Tektonske promene
Teško je zamisliti da bi, kako kaže, bilo gde osim u UN mogli da se okupe predstavnici više zemalja, a ovo je praktično tri četvrtine UN – sama ta činjenica daje na značaju prisustvu naše zemlje.
Denda posebno ističe šanse koje Srbiji otvara potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom čime će carinske stope za ogroman broj proizvoda – više od 10.0000 srpskih i preko 8.000 kineskih, u razmeni dve zemlje biti ukinute ili osetno smanjene.
“To treba da omogući da međusobna saradnja Srbije i Kine dalje napreduje, a ekonomska saradnja je jedna od važnih spona međusobnih odnosa. Pritom, nevernim Tomama koji pričaju o negativnim efektima tog sporazuma - da velika riba guta malu i da su velike ekonomije u prednosti u odnosu na male, treba reći da se prema i kineskim, i nekim zapadnim izvorima predviđa se da će u narednih najviše desetak godina 50 posto svetske ekonomije biti u Aziji, a u narednih 20 godina učešće Evrope pašće na 10 odsto. To dovoljno govori o tome kuda ide ovaj svet, koje se tektonske promene događaju, a u kojima Srbija nalazi svoje mesto”, objašnjava naš sagovornik.
Za renesansu srpske poljoprivrede
Dobar poznavalac Kine, novinar Branko Žujović, kome će na skupu u Pekingu biti dodeljena i nagrada za izveštavanje o inicijativi Pojas i put, u sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom vidi podsticaj pre svega za srpsku poljoprivredu.
“To je pre svega šansa za renesansu srpske poljoprivrede. Pitanje je samo kako ćemo se mi do maja, dok se sporazum ne verifikuje, organizovati i kanalisati narednih godina svoju proizvodnju. Ukoliko budemo imali ambiciju da budemo posrednik i napravimo greške koje su proteklih decenija već viđene u kontekstu sličnih sporazuma koje smo potpisivali, to neće biti dobro. Ali, Kina je planetarno tržište, ako Srbija dobro organizuje svoju proizvodnju otvaraju joj se fantastični uslovi. Sjajna je stvar što smo se za to izborili i ispregovarali, samo je pitanje da li ćemo se pojaviti na kineskom tržištu sa količinom i kvalitetom ponude”, navodi Žujović.
On istovremeno odbacuje tezu prisutnu na Zapadu da zemlje koje prihvataju kineske investicije i kredite ulaze u ekonomsko ropstvo, ističući da je čak i istraživanje profesora sa Harvarda i univerziteta Džon Hopkins utvrdilo da Kina nikada nikom nije ništa zaplenila na ime dugovanja.
“Kina sledi konfučijanski pristup koji podrazumeva izvesnu harmoniju. Kad kažu da saradnja mora da se obavlja na obostranu korist oni to i čine. Pritom, ne želim da idealizujem Kinu, postoje izazovi u velikim projektima i to je normalno, ali princip obostrano korisne saradnje je nešto što Kina sledi. Za razliku od Zapada koji nas je tokom proteklih 20 godina ipak stavio u neokolonijalnu poziciju. To nije vidljivo na prvi pogled, ali ogroman novac se odavde odliva na Zapad raznim kanalima: zapadne kompanije dođu, pokupe neke subvencije i često zatvore te nomadske pogone i odu da traže dalje neku finansijsku ispašu. U tom smislu verujem da je saradnja kakvu Kina nudi jedna od budućnosti sveta”, uveren je Žujović.
Srbija kao legitimacija Kine pred Evropom
Denda kao posebnu i za Srbiju izuzetno značajnu dimenziju saradnje sa Kinom izdvaja političku podršku koju nam ta zemlja pruža, podrškom rezoluciji 1244 ali i time što, zajedno sa Rusijom, odbija da prihvati samozvanog visokog predstavnika u BiH.
“Mnogo znači što takva ekonomska sila sa sve većim uticajem u svetu podržava Srbiju i njene principijelne nacionalne interese. Mi se međusobno podržavamo – Srbija podržava politiku jedne Kine, a Peking ne propušta priliku da istakne da podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i to je ono što je u skladu sa međunarodnim pravom. I Kinezi insistiraju na tome da se primenjuju odredbe međunarodnog javnog prava, da se na tim osnovama izgrađuje svet, a ne na pravilima koje niko nije video i koji se donose, jednom je to Putin rekao, u privatnoj sobi”, konstatuje Denda i podseća da je Srbija uvažavan partner u Kini kao zemlja koja ima slobodarsku tradiciju i zalaže se za pobedu principa i prava u međunarodnim odnosima, a ne sile.
Četvrti “srpski” stub bilaterale
Žujović primećuje da je Srbija u Kini višestruko uvažena nesrazmerno svojoj veličini: “Srbija je neka vrsta njihove infrastrukturne ulaznice u Evropu, oni su kod nas demonstrirali Evropi šta mogu. Mi smo neka vrsta njihove legitimacije pred Evropom i oni nas tako tretiraju.”
U osvrtu na ocenu novog kineskog ambasadora Li Minga da saradnja Srbije i Kine počiva na tri stuba – strateškom vođstvu, ekonomskoj i kulturnoj saradnji, Žujović dodaje još jedan važan, kako kaže, srpski stub – to što se naša država odupire pritiscima da redukuje ili se odrekne saradnje sa Kinom, a i sa Rusijom.
“Mala Srbija sa jezivim teretom problema sa Kosovom i Metohijom uspeva da održi taj nivo saradnje i da ga čak unapredi. To je trenutno najvažniji stub srpsko-kineskih odnosa”, poručuje sagovornik Sputnjika.