https://lat.sputnikportal.rs/20231014/nesto-se-cudno-desava-na-najdubljoj-tacki-baltickog-mora-1162408081.html
Nešto se čudno dešava na najdubljoj tački Baltičkog mora
Nešto se čudno dešava na najdubljoj tački Baltičkog mora
Sputnik Srbija
Ogromno curenje metana, u rasponu od 20 kvadratnih kilometara, otkriveno je na najdubljoj tački Baltičkog mora, a mase mehurića tog gasa koji izaziva efekat... 14.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-14T18:25+0200
2023-10-14T18:25+0200
2023-10-14T18:25+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
baltičko more
metan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111848/29/1118482916_0:184:2987:1864_1920x0_80_0_0_131deb29c42e141548753fff25659f33.jpg
Istraživači su to enormno curenje otkrili 400 metara ispod površine tokom ekspedicije u avgustu do najdublje tačke u Baltičkom moru – Landsortskog ambisa. Oblast curenja metana iznosi otprilike 4.000 fudbalskih terena, piše Lajve Sajens.Ovo novo curenje, pak, ne sledi taj obrazac. Potpuno drugačiji mehanizam dostavlja metan na dno Baltika. Istraživači su takođe iznenađeni koliko visoko se izdižu metanski mehurići ka površini. Metan se obično rastvara u vodi, tako da se mehurovi smanjuju dok se izdižu i na kraju nestanu.Maksimalna očekivana visina koju metanski mehurići dostižu je oko 50 metara iznad dna. Međutim, mehurići u Landsortskom ambisu izdižu se 380 metara – samo 20 metara od površine.Keser smatra da je tako - barem delimično – zbog slabijeg mikrobnog filtera, sloja bakterija koje žive u sedimentima i „pojedu“ do 90% metana koji proizvede raspadanje materije. Taj filter može biti debeo nekoliko desetina centimetara u okeanu, ali je u Baltičkom moru debeo nekoliko centimetara.Ljudska aktivnost takođe menja način na koji taj filter funkcioniše. Đubriva sa kopna koja stignu u more podstiču rast algi. Kad alge umru, sedimentima se dodaje organska materija. Bakterije koje jedu metan vole da jedu i taj materijal, omogućavajući da više metana pobegne ka površini. Štaviše, istraživači misle da bi curenje moglo biti posledica velikih količina sedimenta koje su donele struje na dnu.Pored toga, voda na dnu Baltičkog mora sadrži visoke nivoe metana, tako da mehurići možda moraju da odu više dok se ne rastvore, iako to ne objašnjava u potpunosti kako stižu toliko blizu površine.Keserov tim planira drugu ekspediciju radi otkrivanja da li neki mehurići stižu na površinu i oslobađaju metan u atmosferu. Izlivi metana poput ovog su potencijalno važni izvori gasa koji stvara efekat staklene bašte. Keser procenjuje da bi moglo biti još nekoliko metanskih polja koja se penušaju na velikoj dubini u Baltičkom moru.
baltičko more
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, baltičko more, metan
nauka i tehnologija, baltičko more, metan
Nešto se čudno dešava na najdubljoj tački Baltičkog mora
Ogromno curenje metana, u rasponu od 20 kvadratnih kilometara, otkriveno je na najdubljoj tački Baltičkog mora, a mase mehurića tog gasa koji izaziva efekat staklene bašte izdižu se mnogo više nego što su naučnici očekivali.
Istraživači su to enormno curenje otkrili 400 metara ispod površine tokom ekspedicije u avgustu do najdublje tačke u Baltičkom moru – Landsortskog ambisa. Oblast curenja metana iznosi otprilike 4.000 fudbalskih terena,
piše Lajve Sajens.
„Penuša se svugde na tih 20 kvadratnih kilometara“, rekao je Markelo Keser, profesor nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Lineus u Švedskoj. U plićim oblastima metanski mehurići izbijaju iz raspadajuće organske materije, dok se u dubljim vodama metan uglavnom rasprši putem difuzije – što znači da mehurići nisu potrebni – i najveći deo difuznog metana ostaje u najdubljoj vodi.
Ovo novo curenje, pak, ne sledi taj obrazac. Potpuno drugačiji mehanizam dostavlja metan na dno Baltika. Istraživači su takođe iznenađeni koliko visoko se izdižu metanski mehurići ka površini. Metan se obično rastvara u vodi, tako da se mehurovi smanjuju dok se izdižu i na kraju nestanu.
Maksimalna očekivana visina koju metanski mehurići dostižu je oko 50 metara iznad dna. Međutim, mehurići u Landsortskom ambisu izdižu se 380 metara – samo 20 metara od površine.
Keser smatra da je tako - barem delimično – zbog slabijeg mikrobnog filtera, sloja bakterija koje žive u sedimentima i „pojedu“ do 90% metana koji proizvede raspadanje materije. Taj filter može biti debeo nekoliko desetina centimetara u okeanu, ali je u Baltičkom moru debeo nekoliko centimetara.
Ljudska aktivnost takođe menja način na koji taj filter funkcioniše. Đubriva sa kopna koja stignu u more podstiču rast algi. Kad alge umru, sedimentima se dodaje organska materija. Bakterije koje jedu metan vole da jedu i taj materijal, omogućavajući da više metana pobegne ka površini. Štaviše, istraživači misle da bi curenje moglo biti posledica velikih količina sedimenta koje su donele struje na dnu.
Pored toga, voda na dnu Baltičkog mora sadrži visoke nivoe metana, tako da mehurići možda moraju da odu više dok se ne rastvore, iako to ne objašnjava u potpunosti kako stižu toliko blizu površine.
Keserov tim planira drugu ekspediciju radi otkrivanja da li neki mehurići stižu na površinu i oslobađaju metan u atmosferu. Izlivi metana poput ovog su potencijalno važni izvori gasa koji stvara efekat staklene bašte. Keser procenjuje da bi moglo biti još nekoliko metanskih polja koja se penušaju na velikoj dubini u Baltičkom moru.
