https://lat.sputnikportal.rs/20231013/emotivni-crvi-otkriveno-je-da-osecaju-strah-a-nije-iskljuceno-da-mogu-i-da-se-vesele-1162383932.html
„Emotivni crvi“: Otkriveno je da osećaju strah, a nije isključeno da mogu i da se vesele
„Emotivni crvi“: Otkriveno je da osećaju strah, a nije isključeno da mogu i da se vesele
Sputnik Srbija
Koliko god to izgledalo neverovatno, čini se da crvi bez očiju, kičme i mozga osećaju osnovne emocije. Nedavna istraživanja su pokazala da nematoda... 13.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-13T22:13+0200
2023-10-13T22:13+0200
2023-10-13T22:13+0200
živi svet i genetika
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110476/41/1104764129_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_c4ea131037a4498a3d454ab4f5a6c19c.jpg
Naučnici sa univerziteta Nagoja Siti u Japanu i Severoistočnog univerziteta u SAD kažu da takva dugotrajna reakcija ukazuje na doživljavanje stanja nalik strahu. Čini se da je trajanje i ozbiljnost negativne reakcije crva regulisano specifičnim neuronskim krugom u njegovom jednostavnom nervnom sistemu, a ne direktnom stimulacijom motornog sistema.Insekti mogu biti besni, ljubomorni i zaljubljeniNedavni eksperimenti na rakovima, bumbarima i voćnim mušicama pokazali su da beskičmenjaci mogu da dožive uporna pozitivna i negativna kognitivna stanja nakon specifičnih stimulansa.Čarls Darvin je pre više od jednog veka pisao da „čak i insekti izražavaju bes, strah, ljubomoru i ljubav“, iako se to uglavnom zasnivalo na ljudskoj sklonosti ka antropomorfizaciji (pripisivanju ljudskih karakteristika stvarima, pojavama, biljkama i životinjama), a ne na objektivnim eksperimentima, piše „Sajens Alert“.U naučnoj zajednici postoji deo stručnjaka koji veruju da se emocije ne mogu objektivno meriti i da bi trebalo potpuno izbaciti taj termin. Drugi smatraju da ipak treba da pokušamo da se približimo emocijama na naučni način.Biolozi Dejvid Anderson i Ralf Adolfs su 2014. predstavili okvir za merenje životinjskih emocija što je objektivnije moguće. Oni veruju da su emocije unutrašnja stanja kojih životinja može, ali ne mora biti svesna, a koja su podstaknuta određenim stimulusima.Prema Andersonu i Adolfsu, odgovor životinje na stimulus (bilo fiziološki, kognitivni ili bihejvioralni) mora ispuniti četiri glavna kriterijuma da bi se smatrao emocionalnim: mora postojati nakon što stimulus nestane, mora se povećavati ili smanjivati sa veličinom stimulusa, stimulus mora dominirati drugim reakcijama ponašanja i mora biti konzistentan u zavisnosti od vrste stimulusa.I crvi mogu definitivno da se - plašeČini se da reakcija crva s početka priče ispunjava najmanje tri od četiri kriterijuma, što sugeriše da čak i crvi mogu da dožive osnovne emocije -poput straha. Naime, nakon što su crvi osetili električnu naizmeničnu struju 45 sekundi, nastavili su da beže sa tog mesta velikom brzinom više od dva minuta.Čak i kada su naučnici stavili hranu pored njih, crvi su nastavili da beže i ignorišu obrok tokom ovog stanja, što ukazuje da je njihovo negativno stanje nadjačalo pozitivne stimuluse. Kada je šok trajao samo pet sekundi, crvi su trčali 1,5 minuta pre nego što su se konačno smirili.Sada su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li oblici poput pomenutih crva takođe pokazuju pozitivna emocionalna stanja koja se zasnivaju na nagradama poput hrane.Studija „Električni šok izaziva uporni bihejvioralni odgovor nalik bežanju kod nematode Caenorhabditis elegans“ objavljena je u časopisu „Dženetiks“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
živi svet i genetika, nauka i tehnologija, društvo
živi svet i genetika, nauka i tehnologija, društvo
„Emotivni crvi“: Otkriveno je da osećaju strah, a nije isključeno da mogu i da se vesele
Koliko god to izgledalo neverovatno, čini se da crvi bez očiju, kičme i mozga osećaju osnovne emocije. Nedavna istraživanja su pokazala da nematoda Caenorhabditis elegans ima upornu negativnu reakciju na strujni udar. Naime, ovaj oblić je posle kratkog strujnog udara nastavio da „beži“ velikim brzinama u laboratoriji još dugo.
Naučnici sa univerziteta Nagoja Siti u Japanu i Severoistočnog univerziteta u SAD kažu da takva dugotrajna reakcija ukazuje na doživljavanje stanja nalik strahu. Čini se da je trajanje i ozbiljnost negativne reakcije crva regulisano specifičnim neuronskim krugom u njegovom jednostavnom nervnom sistemu, a ne direktnom stimulacijom motornog sistema.
Insekti mogu biti besni, ljubomorni i zaljubljeni
„Ova svojstva se smatraju suštinskim karakteristikama emocija, što ukazuje na to da odgovor Caenorhabditis elegans na električni udar zapravo odražava oblik emocija sličan strahu“, rekli su stručnjaci u studiji.
Nedavni eksperimenti na rakovima, bumbarima i voćnim mušicama pokazali su da beskičmenjaci mogu da dožive uporna pozitivna i negativna kognitivna stanja nakon specifičnih stimulansa.
Čarls Darvin je pre više od jednog veka pisao da „čak i insekti izražavaju bes, strah, ljubomoru i ljubav“, iako se to uglavnom zasnivalo na ljudskoj sklonosti ka antropomorfizaciji (pripisivanju ljudskih karakteristika stvarima, pojavama, biljkama i životinjama), a ne na objektivnim eksperimentima,
piše „Sajens Alert“.
U naučnoj zajednici postoji deo stručnjaka koji veruju da se emocije ne mogu objektivno meriti i da bi trebalo potpuno izbaciti taj termin. Drugi smatraju da ipak treba da pokušamo da se približimo emocijama na naučni način.
Biolozi Dejvid Anderson i Ralf Adolfs su 2014. predstavili okvir za merenje životinjskih emocija što je objektivnije moguće. Oni veruju da su emocije unutrašnja stanja kojih životinja može, ali ne mora biti svesna, a koja su podstaknuta određenim stimulusima.
Prema Andersonu i Adolfsu, odgovor životinje na stimulus (bilo fiziološki, kognitivni ili bihejvioralni) mora ispuniti četiri glavna kriterijuma da bi se smatrao emocionalnim: mora postojati nakon što stimulus nestane, mora se povećavati ili smanjivati sa veličinom stimulusa, stimulus mora dominirati drugim reakcijama ponašanja i mora biti konzistentan u zavisnosti od vrste stimulusa.
I crvi mogu definitivno da se - plaše
Čini se da reakcija crva s početka priče ispunjava najmanje tri od četiri kriterijuma, što sugeriše da čak i crvi mogu da dožive osnovne emocije -poput straha. Naime, nakon što su crvi osetili električnu naizmeničnu struju 45 sekundi, nastavili su da beže sa tog mesta velikom brzinom više od dva minuta.
Čak i kada su naučnici stavili hranu pored njih, crvi su nastavili da beže i ignorišu obrok tokom ovog stanja, što ukazuje da je njihovo negativno stanje nadjačalo pozitivne stimuluse. Kada je šok trajao samo pet sekundi, crvi su trčali 1,5 minuta pre nego što su se konačno smirili.
Sada su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li oblici poput pomenutih crva takođe pokazuju pozitivna emocionalna stanja koja se zasnivaju na nagradama poput hrane.
Studija „Električni šok izaziva uporni bihejvioralni odgovor nalik bežanju kod nematode Caenorhabditis elegans“
objavljena je u časopisu „Dženetiks“.
