https://lat.sputnikportal.rs/20231012/zastrasujuca-misija-nasa-objavila-sadrzaj-uzorka-iz-svemira-koji-bi-mogao-da-otkrije-poreklo-zivota-1162301927.html
Zastrašujuća misija: NASA objavila sadržaj uzorka iz svemira koji bi mogao da otkrije poreklo života
Zastrašujuća misija: NASA objavila sadržaj uzorka iz svemira koji bi mogao da otkrije poreklo života
Sputnik Srbija
Uzorci koje je sa asteroida Benu prikupila sonda NASA „Oziris-Reks“ bogati su jedinjenjima koja sadrže vodu i ugljenik, saopštila je američka svemirska agencija u... 12.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-12T10:07+0200
2023-10-12T10:07+0200
2023-10-12T10:07+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
asteroid
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/09/1162195683_0:62:1201:737_1920x0_80_0_0_3e1cc1e99784b935e132038cbf47fb93.jpg
Misija odlaska na ovaj asteroid okončana je prošlog meseca, kada je u pustinji Juta deponovana kapsula napunjena sa oko 250 grama materijala prikupljenog sa asteroida Benu krajem 2020. godine.Uzorci su odneti u svemirski centar Džonson u Hjustonu, a odatle predati istraživačima širom sveta radi detaljne analize. Naučnici se nadaju da će materijal pronađen na Benuu pružiti uvid u poreklo života na Zemlji, jer mnogi od njih veruju da su asteroidi bogati ugljenikom koji su pogodili našu planetu deponovali neophodne elemente za nastanak života na Zemlji.Glavni istraživač u okviru ove misije, naučnik sa univerziteta Arizona Dante Laureta, opisao je asteroid kao „vremensku kapsulu koja nam nudi temeljan uvid u poreklo našeg Sunčevog sistema“.Benu je iznenadio naučnike i pre nego što su počeli detaljno da ga analiziraju. Naime, kada je sonda „Oziris-Reks“ pokušala da se približi njegovoj površini kako bi sakupila uzorak nakon što je provela 22 meseca u orbiti oko asteroida tražeći savršeno mesto, ispostavilo se da je spoljašnjost izuzetno porozna, a ne čvrsta, kako je NASA prethodno očekivala. Umesto da naiđe na otpor, letelica je počela da tone, što je Laureta opisao kao „zastrašujuće“, prenosi RT.Sonda je za dlaku izbegla da je Benu proguta, a krater koji je ostavila za sobom bio je ogroman- 8 metara, umesto malog udubljenja koje su naučnici očekivali. Oni su tada zaključili da su čestice koje čine Benuovu spoljašnjost „tako labavo spakovane i lagano povezane, da deluju više kao tečnost nego kao čvrsta materija“.Nakon što je svoju sondu vratila na Zemlju, sonda „Oziris-Reks“ započela je novo dugo putovanje do asteroida Apofis, gde bi trebalo da stigne 2029. godine. Ideja naučnika nije da se uzimaju uzorci sa njegove površine, već da sonda provede 18 meseci snimajući i mapirajući ovaj asteroid. Nekada se smatralo da postoji opasnost od udara Apofisa u Zemlju 2068. godine, ali ta pretnja prema mišljenju naučnika više ne postoji.Naučnici se nadaju da će doći do saznanja o drugim asteroidima istog tipa koji bi mogli da se nađu na putu sudara sa našom planetom.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, asteroid
nauka i tehnologija, asteroid
Zastrašujuća misija: NASA objavila sadržaj uzorka iz svemira koji bi mogao da otkrije poreklo života
Uzorci koje je sa asteroida Benu prikupila sonda NASA „Oziris-Reks“ bogati su jedinjenjima koja sadrže vodu i ugljenik, saopštila je američka svemirska agencija u sredu.
Misija odlaska na ovaj asteroid okončana je prošlog meseca, kada je u pustinji Juta deponovana kapsula napunjena sa oko 250 grama materijala prikupljenog sa asteroida Benu krajem 2020. godine.
Uzorci su odneti u svemirski centar Džonson u Hjustonu, a odatle predati istraživačima širom sveta radi detaljne analize. Naučnici se nadaju da će materijal pronađen na Benuu pružiti uvid u poreklo života na Zemlji, jer mnogi od njih veruju da su asteroidi bogati ugljenikom koji su pogodili našu planetu deponovali neophodne elemente za nastanak života na Zemlji.
Glavni istraživač u okviru ove misije, naučnik sa univerziteta Arizona Dante Laureta, opisao je asteroid kao „vremensku kapsulu koja nam nudi temeljan uvid u poreklo našeg Sunčevog sistema“.
Benu je iznenadio naučnike i pre nego što su počeli detaljno da ga analiziraju. Naime, kada je sonda „Oziris-Reks“ pokušala da se približi njegovoj površini kako bi sakupila uzorak nakon što je provela 22 meseca u orbiti oko asteroida tražeći savršeno mesto, ispostavilo se da je spoljašnjost izuzetno porozna, a ne čvrsta, kako je NASA prethodno očekivala. Umesto da naiđe na otpor, letelica je počela da tone, što je Laureta opisao kao „
zastrašujuće“,
prenosi RT.
Sonda je za dlaku izbegla da je Benu proguta, a krater koji je ostavila za sobom bio je ogroman- 8 metara, umesto malog udubljenja koje su naučnici očekivali. Oni su tada zaključili da su čestice koje čine Benuovu spoljašnjost „tako labavo spakovane i lagano povezane, da deluju više kao tečnost nego kao čvrsta materija“.
Nakon što je svoju sondu vratila na Zemlju, sonda „Oziris-Reks“ započela je novo dugo putovanje do asteroida Apofis, gde bi trebalo da stigne 2029. godine. Ideja naučnika nije da se uzimaju uzorci sa njegove površine, već da sonda provede 18 meseci snimajući i mapirajući ovaj asteroid. Nekada se smatralo da postoji opasnost od udara Apofisa u Zemlju 2068. godine, ali ta pretnja prema mišljenju naučnika više ne postoji.
Naučnici se nadaju da će doći do saznanja o drugim asteroidima istog tipa koji bi mogli da se nađu na putu sudara sa našom planetom.
