https://lat.sputnikportal.rs/20231012/zapad-bi-potpuno-da-stavi-sapu-na-srpske-medije--jak-pritisak-na-beograd-1162334798.html
Zapad bi potpuno da „stavi šapu“ na srpske medije – jak pritisak na Beograd
Zapad bi potpuno da „stavi šapu“ na srpske medije – jak pritisak na Beograd
Sputnik Srbija
Zapad bi potpuno da „stavi šapu“ na srpske medije – jak pritisak na Beograd
2023-10-12T19:48+0200
2023-10-12T19:48+0200
2023-10-12T19:48+0200
srbija
srbija
srbija – politika
mediji
zapad
pritisci
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/252/81/2528157_0:0:3264:1836_1920x0_80_0_0_35c780d307c190c93b3918316d6a55a1.jpg
Dva važna medijska zakona – Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima po hitnom postupku biće na stolu Vlade Srbije kako bi potom u Skupštini Srbije bili usvojeni što pre, odnosno, već do kraja oktobra, najavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.Kako je navela, postignut je „kompromis“ oko najvažnijih pitanja u vezi sa primenom zakona, iako niko ne zna šta je tačno na kraju dogovoreno. To ne znaju čak ni članovi radnih grupa koje su učestvovale u pravljenju nacrta.Srpski mediji „pod šapom“ ZapadaIzjava Brnabićeve usledila je posle sastanka sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnim partnerima, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. A „međunarodni partneri“ su Delegacija Evropske unije u Srbiji, Misija OEBS-a, ambasada Kraljevine Norveške i nemačka Fondacija Konrad Adenauer.Savet za štampu uticao bi na to ko ima pravo da dobije novac iz budžeta za finansiranje projekata, iako je samoregulatorno telo, zakonski gledano „privatno udruženje koje je sebi dalo ekskluzivno pravo da tumači Kodeks novinara i izriče opomene onima koji ga, prema njihovoj proceni, krše“.U upravi ovog saveta uglavnom nalaze medijski radnici koji su manje ili više jasno prozapadno orijentisani, a sponzori medija i udruženja u kojima rade neki od članova su Fond braće Rokfeler, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), ambasade Nemačke i Holandije i američki NED.Navodno, čak ni deo zaposlenih u Ministarstvu informisanja nije znao šta se dešava, ni zašto je proces rasprave o izmenama zakona naglo promenio tok, ali se taj prekid poklapa sa 24. septembrom kada je došlo do tragičnog incidenta kod sela Banjska na severu Kosova i Metohije.Izmena medijskih zakona pod pritiscimaSa strane posmatrajući ono što se dešava sa dugim radom na Zakonu o javnom informisanju i medijima a zatim na zbrzavanju u poslednjih par nedelja, na to bih gledao i kroz prizmu dešavanja u Banjskoj, kaže za Sputnjik bivši predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović.Međutim, s druge strane pošto je dok je bio predsednik UNS-a tražio da se zakon izmeni, bilo bi sada licemerno da kaže da to nije do kraja dobro. Dobro je da se svaki zakon popravlja, ali ako se to radi pod nekim pritiskom, manje ili više otvorenim, to ne mora biti dobro za društvo, dodaje Radomirović.Savet za štampu – politička komisijaRadomirović podseća da su i za vreme njegovog mandata kao predsednika UNS-a od 2017. do 2021. godine trajale rasprave u vezi sa izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima. Zalagao se za što veću ulogu Saveta za štampu koji je i po važećem zakonu, odnosno po podzakonskom aktu, prepoznat kao telo zaduženo za etiku čije bi odluke u nekoj meri trebalo da priznaju državni organi koji daju novac na konkursima za medije.Međutim, Savet za štampu bi, u slučaju da prođe ovo zakonsko rešenje, morao mnogo drugačije da izgleda nego što izgleda danas, u smislu da ne bi trebalo da se odluke Komisije za žalbu donose po predlogu i žalbama samih članova komisije kao što se sada dešava.Radna prava novinara bitnija od etikeDruga bitna stvar za koju se Radomirović zalagao i dok je bio predsednik UNS-a jeste da ne može jedini kriterijum za dodelu novca na konkursima biti pridržavanje etičkih standarda, već i radna prava zaposlenih u medijima.A to znači da mediji koji su registrovani i rade u Srbiji moraju da poštuju prava novinara i svih drugih zaposlenih, da se ne bi događalo da novinari ne mogu da imaju sindikate. Odnosno, da vlasnici privatnih medija i to obično velikih zapadnih kuća ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje u medijima u Srbiji.Danas je, međutim, OEBS zatražio dodatne konsultacije o nacrtima zakonu o informisanju i elektronskim medijima.
https://lat.sputnikportal.rs/20230803/skandalozna-sustina-poruke-iz-brisela-kada-bi-srbija-zabranjivala-medije-bila-bi--nagradjena--1159463267.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
zapad, kontrola, srbija, mediji, pritisak, beograd, zapad, kontrola, srbija, mediji, pritisak, beograd
zapad, kontrola, srbija, mediji, pritisak, beograd, zapad, kontrola, srbija, mediji, pritisak, beograd
Zapad bi potpuno da „stavi šapu“ na srpske medije – jak pritisak na Beograd
Ekspresna izmena dva medijska zakona o kojima godinama traje javna rasprava posledica je zapadnih pritisaka zbog incidenta u Banjskoj. Srpska medijska scena biće dodatno pod kontrolom zapadnih zemalja ako prođu ti propisi, smatra bivši predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.
Dva važna medijska zakona – Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima po hitnom postupku biće na stolu Vlade Srbije kako bi potom u Skupštini Srbije bili usvojeni što pre, odnosno, već do kraja oktobra, najavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Kako je navela, postignut je „kompromis“ oko najvažnijih pitanja u vezi sa primenom zakona, iako niko ne zna šta je tačno na kraju dogovoreno. To ne znaju čak ni članovi radnih grupa koje su učestvovale u pravljenju nacrta.
Srpski mediji „pod šapom“ Zapada
Izjava Brnabićeve usledila je posle sastanka sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnim partnerima, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. A „međunarodni partneri“ su Delegacija Evropske unije u Srbiji, Misija OEBS-a, ambasada Kraljevine Norveške i nemačka Fondacija Konrad Adenauer.
Savet za štampu uticao bi na to ko ima pravo da dobije novac iz budžeta za finansiranje projekata, iako je samoregulatorno telo, zakonski gledano „
privatno udruženje koje je sebi dalo
ekskluzivno pravo da tumači Kodeks novinara i izriče opomene onima koji ga, prema njihovoj proceni, krše“.
U upravi ovog saveta uglavnom nalaze medijski radnici koji su manje ili više jasno prozapadno orijentisani, a sponzori medija i udruženja u kojima rade neki od članova su Fond braće Rokfeler, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), ambasade Nemačke i Holandije i američki NED.
Navodno, čak ni deo zaposlenih u Ministarstvu informisanja nije znao šta se dešava, ni zašto je proces rasprave o izmenama zakona naglo promenio tok, ali se taj prekid poklapa sa 24. septembrom kada je došlo do tragičnog incidenta kod sela Banjska na severu Kosova i Metohije.
Izmena medijskih zakona pod pritiscima
Sa strane posmatrajući ono što se dešava sa dugim radom na Zakonu o javnom informisanju i medijima a zatim na zbrzavanju u poslednjih par nedelja, na to bih gledao i kroz prizmu dešavanja u Banjskoj, kaže za Sputnjik bivši predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović.
„Čini mi se da pod pretnjom raznih vrsta mera i sankcijama Srbiji, naša vlast sada želi da pokaže da zaista želi da primeni neke standarde koje traže EU ili neke zapadne vlade. Ne znam zašto je ovako zbrzan rad u samom finišu, trebalo je pustiti da se završi javna rasprava, da se sagledaju svi pristigli predlozi i da se onda postepeno uđe u izmene zakona. Ako je već do sada prošlo toliko godina ne vidim zašto bi sada pred izbore, vlada usvajala jedan ovako bitan zakon i zašto to ne ostaviti za neku sledeću vladu.“
Međutim, s druge strane pošto je dok je bio predsednik UNS-a tražio da se zakon izmeni, bilo bi sada licemerno da kaže da to nije do kraja dobro. Dobro je da se svaki zakon popravlja, ali ako se to radi pod nekim pritiskom, manje ili više otvorenim, to ne mora biti dobro za društvo, dodaje Radomirović.
Savet za štampu – politička komisija
Radomirović podseća da su i za vreme njegovog mandata kao predsednika UNS-a od 2017. do 2021. godine trajale rasprave u vezi sa izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima. Zalagao se za što veću ulogu Saveta za štampu koji je i po važećem zakonu, odnosno po podzakonskom aktu, prepoznat kao telo zaduženo za etiku čije bi odluke u nekoj meri trebalo da priznaju državni organi koji daju novac na konkursima za medije.
Međutim, Savet za štampu bi, u slučaju da prođe ovo zakonsko rešenje, morao mnogo drugačije da izgleda nego što izgleda danas, u smislu da ne bi trebalo da se odluke Komisije za žalbu donose po predlogu i žalbama samih članova komisije kao što se sada dešava.
„Druga stvar jako bitna za funkcionisanje Saveta bila bi da se omogući drugim udruženjima novinara i vlasnika medija da budu članovi Saveta za štampu i da što više medija u Srbiji prizna nadležnost tog tela, kako bi ono zaista moglo da ispuni ono što bi zakon po ovom najnovijem predlogu predvideo. Ako se to ne uradi, onda će Savet za štampu biti jedno usko telo koje će delovati više kao politička komisija nego kao telo koje se brine o etici“.
Radna prava novinara bitnija od etike
Druga bitna stvar za koju se Radomirović zalagao i dok je bio predsednik UNS-a jeste da ne može jedini kriterijum za dodelu novca na konkursima biti pridržavanje etičkih standarda, već i radna prava zaposlenih u medijima.
A to znači da mediji koji su registrovani i rade u Srbiji moraju da poštuju prava novinara i svih drugih zaposlenih, da se ne bi događalo da novinari ne mogu da imaju sindikate. Odnosno, da vlasnici privatnih medija i to obično velikih zapadnih kuća ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje u medijima u Srbiji.
„A to je važnije za razvoj naše medijske scene od pitanja etike i zapravo je ključ opstanka novinarske profesije i za izbegavanje pritisaka bilo da su oni politički, ili dolaze od vlasnika medija ili ekonomskih interesa povezanih sa vlasnicima medija“, zaključio je Radomirović.
Danas je, međutim, OEBS zatražio dodatne konsultacije o nacrtima zakonu o informisanju i elektronskim medijima.
