https://lat.sputnikportal.rs/20231011/urucena-nagrada-radovan-beli-markovic-procitano-pismo-nagradjenog-emira-kusturice-foto-1162274995.html
Uručena nagrada Radovan Beli Marković, pročitano pismo nagrađenog Emira Kusturice /foto/
Uručena nagrada Radovan Beli Marković, pročitano pismo nagrađenog Emira Kusturice /foto/
Sputnik Srbija
Književna nagrada Radovan Beli Marković, koju je ustanovila Biblioteka u Lajkovcu u znak sećanja na velikog lajkovačkog literatu i jednog od najznačajnijih... 11.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-11T14:13+0200
2023-10-11T14:13+0200
2023-10-11T14:13+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0b/1162275189_0:163:1600:1063_1920x0_80_0_0_cb38cbfafd0e76ce0a822619b603361b.jpg
Svečana dodela nagrade organizovana je na dan Markovićevog rođenja u manastiru Svetog Georgija u Ćelijama.U ime laureata, koji u Rusiji snima film, priznanje je primio njegov prijatelj, akademik Matija Bećković koji je prisutnima pročitao pismo Emira Kusturice u kojem je slavni reditelj, zahvaljujući se na nagradi, podsetio da ona nosi ime -najneobičnijeg srpskog pisca naše savremenosti.„Odlučio sam da uputim jedno pismo preplićući sopstvene svetove s prostranstvima umetničkih svetova ovog pisca, ne ustručavajući se da iz njih pozajmljujem, zato što ih volim, zato što sam tako Radovanu bliži i zato što ćemo se tako svi ovde, kao i u drugim svojim pojavima, dobro razumeti“, kazao je Kusturica, a potom se obratio lajkovačkom piscu:„Plavi satelit koji sam još kao mladić u nebesna prostranstva hitnuo, a koji mi se javlja u svim nevoljama i voljama, zalebdeo je i iznad šina lajkovačke pruge, uzvinute u nebo, Putnikove ciglane i pomesne crkvice, i svih zidanica koje si sagradio, naročito ponad sudbina tvojih junaka koji često van sopstvenih duhovnih skrivnica i nisu bili svoji, kao što se ni mi nemamo i „nismo pri sebi“ tamo gde „život se vuče, polako, kao između rovova“. Ipak, zagledanog u tvoje listine „spram srozane sveće“, mislim da me je osvetlila zvezda za kojom je tragao Mihajlo bunardžija, da sam omirisao bagrenje koje se njihalo ponad glave inžinira Devečerskog, a da su se pred nogama mojim uklanjale poljane dok sam za sobom hodio, ili prema sebi, dok se u unutrašnjosti mojoj odvrtao i „neki sanjalački gvint“. Ono što sigurno znam, dragi Radovane, jeste da ćemo se zauvek imati „u kraljevskom jeziku srpskom“, u kojem ćemo hoditi pažljivo, a opet, odvažno, znajući kuda smo namerili, kao anđeli naši po žici – iznad Drine ili Kolubare, svejedno. U tome je stvar. Stoga, dubok naklon tebi – za koga se sigurno čulo i pre no što si bio“, napisao je Kusturica i završio pismo adresirajući ga na „Radovan Beli Marković, Zadnja pošta Nebo.“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0b/1162275189_0:13:1600:1213_1920x0_80_0_0_b71ce66bedfe7ca5a6255d32990c9cce.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti
Uručena nagrada Radovan Beli Marković, pročitano pismo nagrađenog Emira Kusturice /foto/
Književna nagrada Radovan Beli Marković, koju je ustanovila Biblioteka u Lajkovcu u znak sećanja na velikog lajkovačkog literatu i jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, ove godine pripala je Emiru Kusturici za knjigu proze "Vidiš li da ne vidim".
Svečana dodela nagrade organizovana je na dan Markovićevog rođenja u manastiru Svetog Georgija u Ćelijama.
U ime laureata, koji u Rusiji snima film, priznanje je primio njegov prijatelj, akademik Matija Bećković koji je prisutnima pročitao pismo Emira Kusturice u kojem je slavni reditelj, zahvaljujući se na nagradi, podsetio da ona nosi ime -najneobičnijeg srpskog pisca naše savremenosti.
„Odlučio sam da uputim jedno pismo preplićući sopstvene svetove s prostranstvima umetničkih svetova ovog pisca, ne ustručavajući se da iz njih pozajmljujem, zato što ih volim, zato što sam tako Radovanu bliži i zato što ćemo se tako svi ovde, kao i u drugim svojim pojavima, dobro razumeti“, kazao je Kusturica, a potom se obratio lajkovačkom piscu:
„Plavi satelit koji sam još kao mladić u nebesna prostranstva hitnuo, a koji mi se javlja u svim nevoljama i voljama, zalebdeo je i iznad šina lajkovačke pruge, uzvinute u nebo, Putnikove ciglane i pomesne crkvice, i svih zidanica koje si sagradio, naročito ponad sudbina tvojih junaka koji često van sopstvenih duhovnih skrivnica i nisu bili svoji, kao što se ni mi nemamo i „nismo pri sebi“ tamo gde „život se vuče, polako, kao između rovova“. Ipak, zagledanog u tvoje listine „spram srozane sveće“, mislim da me je osvetlila zvezda za kojom je tragao Mihajlo bunardžija, da sam omirisao bagrenje koje se njihalo ponad glave inžinira Devečerskog, a da su se pred nogama mojim uklanjale poljane dok sam za sobom hodio, ili prema sebi, dok se u unutrašnjosti mojoj odvrtao i „neki sanjalački gvint“. Ono što sigurno znam, dragi Radovane, jeste da ćemo se zauvek imati „u kraljevskom jeziku srpskom“, u kojem ćemo hoditi pažljivo, a opet, odvažno, znajući kuda smo namerili, kao anđeli naši po žici – iznad Drine ili Kolubare, svejedno. U tome je stvar. Stoga, dubok naklon tebi – za koga se sigurno čulo i pre no što si bio“, napisao je Kusturica i završio pismo adresirajući ga na „Radovan Beli Marković, Zadnja pošta Nebo.“