https://lat.sputnikportal.rs/20231011/istorijat-odnosa-izraela-i-palestine-1162237057.html
Istorijat odnosa Izraela i Palestine
Istorijat odnosa Izraela i Palestine
Sputnik Srbija
Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasala je 29. novembra 1947. godine za stvaranje dve države – jevrejske i arapske, na Zapadnoj obali reke Jordan, pri... 11.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-11T08:32+0200
2023-10-11T08:32+0200
2023-10-11T08:32+0200
svet
sputnjik objašnjava
palestina
izrael
izraelsko-palestinski sukob
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/08/1162144565_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_6157783cabad7040e87e07454c5c868d.jpg
Nezavisnost Izraela bila je proglašena 4. maja 1948. godine. Odmah nakon toga arapske države – Egipat, Sirija, Jordan, Liban i Irak – počele su rat protiv novoobrazovane države.Tokom šestodnevnog rata 1967. godine Izrael je okupirao Pojas Gaze i Zapadnu obalu reke Jordan, uključujući Istočni Jerusalim. Jevrejsko stanovništvo počelo je da naseljava palestinske teritorije, što je dovelo do masovnih migracija Palestinaca.Posle prve Intifade (ustanka Palestinaca protiv izraelske vlasti na okupiranim teritorijama) potpisana je Deklaracija o principima privremene samouprave Palestine. To je bio prelazni period od pet godina. Trebalo je da počne premeštanjem izraelske vojske iz Pojasa Gaze i Jerihona (Zapadne obale reke Jordan) i da se završi određivanjem konačnog statusa palestinskih teritorija.U Palestini su 1996. godine bili održani prvi izbori, a za predsednika Palestinske nacionalne administracije izabran je Jaser Arafat. Posle druge Intifade, 2002. godine, SAD, Evropska unija, Rusija i Ujedinjene nacije su predložile mirovni plan, kojim je predviđeno obnavljanje pregovora, rešavanje sukoba i stvaranje palestinske nezavisne države.Izrael je 2005. godine jednostrano, bez ikakvog političkog sporazuma, potpuno povukao vojsku iz Pojasa Gaze.Naredne godine, 25. januara, održani su drugi izbori, na kojima je većinu glasova u Palestinskom zakonodavnom savetu osvojio Hamas – 80 mesta, a Fatah – 43 mesta.U junu 2007. godine u Pojasu Gaze je došlo do vojnog sukoba Fataha i Hamasa, što je dovelo do toga da Hamas uspostavi potpunu kontrolu nad Pojasom Gaze. Situacija se ponovo zaoštrila kada je predsednik SAD Donald Tramp 2018. godine objavio da priznaje Jerusalim za izraelsku prestonicu i tamo prebacio američku ambasadu.Palestina je 29. novembra 2021. godine dobila status države-posmatrača u Ujedinjenim nacijama, što mnogi vide kao de fakto međunarodno priznanje palestinske državnosti.Usled raketnih napada iz Pojasa Gaze Izrael je tamo od 2008. godine sprovodio operacije protiv infrastrukture Hamasa. Poslednja takva operacija desila se u maju ove godine.Vojno krilo palestinskog pokreta Hamas u subotu 7. oktobra objavilo je operaciju „Potop el Akse“ protiv Izraela. Izraelska vojska nakon toga je saopštila da pokreće operaciju „Gvozdeni mačevi“ protiv Hamasa u Pojasu Gaze. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu, u obraćanju naciji, rekao je da se zemlja nalazi u ratnom stanju i dodao da je naredio mobilizaciju rezervista. Izraelska vojska čisti naseljena područja.Rusija poziva Izrael i Palestinu da prekinu vatru i da se vrate za pregovarački sto.
https://lat.sputnikportal.rs/20231010/uzivo-nastavljeni-sukobi-izraela-i-palestinaca-poginulo-vise-od-1500-ljudi-200-udara-na-pojas-gaze-1162205738.html
palestina
izrael
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sputnjik objašnjava, palestina, izrael, izraelsko-palestinski sukob
sputnjik objašnjava, palestina, izrael, izraelsko-palestinski sukob
Istorijat odnosa Izraela i Palestine
Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasala je 29. novembra 1947. godine za stvaranje dve države – jevrejske i arapske, na Zapadnoj obali reke Jordan, pri čemu je Jerusalim sačuvao status međunarodne zone.
Nezavisnost Izraela bila je proglašena 4. maja 1948. godine. Odmah nakon toga arapske države – Egipat, Sirija, Jordan, Liban i Irak – počele su rat protiv novoobrazovane države.
Tokom šestodnevnog rata 1967. godine Izrael je okupirao Pojas Gaze i Zapadnu obalu reke Jordan, uključujući Istočni Jerusalim. Jevrejsko stanovništvo počelo je da naseljava palestinske teritorije, što je dovelo do masovnih migracija Palestinaca.
Posle prve Intifade (ustanka Palestinaca protiv izraelske vlasti na okupiranim teritorijama) potpisana je Deklaracija o principima privremene samouprave Palestine. To je bio prelazni period od pet godina. Trebalo je da počne premeštanjem izraelske vojske iz Pojasa Gaze i Jerihona (Zapadne obale reke Jordan) i da se završi određivanjem konačnog statusa palestinskih teritorija.
U Palestini su 1996. godine bili održani prvi izbori, a za predsednika Palestinske nacionalne administracije izabran je Jaser Arafat. Posle druge Intifade, 2002. godine, SAD, Evropska unija, Rusija i Ujedinjene nacije su predložile mirovni plan, kojim je predviđeno obnavljanje pregovora, rešavanje sukoba i stvaranje palestinske nezavisne države.
Izrael je 2005. godine jednostrano, bez ikakvog političkog sporazuma, potpuno povukao vojsku iz Pojasa Gaze.
Naredne godine, 25. januara, održani su drugi izbori, na kojima je većinu glasova u Palestinskom zakonodavnom savetu osvojio Hamas – 80 mesta, a Fatah – 43 mesta.
U junu 2007. godine u Pojasu Gaze je došlo do vojnog sukoba Fataha i Hamasa, što je dovelo do toga da Hamas uspostavi potpunu kontrolu nad Pojasom Gaze. Situacija se ponovo zaoštrila kada je predsednik SAD Donald Tramp 2018. godine objavio da priznaje Jerusalim za izraelsku prestonicu i tamo prebacio američku ambasadu.
Palestina je 29. novembra 2021. godine dobila status države-posmatrača u Ujedinjenim nacijama, što mnogi vide kao de fakto međunarodno priznanje palestinske državnosti.
Usled raketnih napada iz Pojasa Gaze Izrael je tamo od 2008. godine sprovodio operacije protiv infrastrukture Hamasa. Poslednja takva operacija desila se u maju ove godine.
Vojno krilo palestinskog pokreta
Hamas u subotu 7. oktobra objavilo je operaciju „Potop el Akse“ protiv Izraela. Izraelska vojska nakon toga je saopštila da pokreće operaciju „Gvozdeni mačevi“ protiv Hamasa u Pojasu Gaze.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu, u obraćanju naciji, rekao je da se zemlja nalazi u ratnom stanju i dodao da je naredio mobilizaciju rezervista. Izraelska vojska čisti naseljena područja.
Rusija poziva Izrael i Palestinu da prekinu vatru i da se vrate za pregovarački sto.
