https://lat.sputnikportal.rs/20231009/vise-od-4000-dece-u-hrvatskoj-nije-upisano-u-prvi-razred-osnovne-skole-razlozi---porazni-1162193409.html
Više od 4.000 dece u Hrvatskoj nije upisano u prvi razred osnovne škole: Razlozi - porazni
Više od 4.000 dece u Hrvatskoj nije upisano u prvi razred osnovne škole: Razlozi - porazni
Sputnik Srbija
Više od četiri hiljade dece nije ove godine upisano u prvi razred osnovne škole u Hrvatskoj. Ova godina u nekim županijama bila je rekordna, pišu hrvatski... 09.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-09T20:28+0200
2023-10-09T20:28+0200
2023-10-09T20:28+0200
društvo
društvo
region – društvo
region
hrvatska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112207/31/1122073118_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_163281c9d1b6a57d8bbe94a3f4460c98.jpg
Čak 4.042 mališana nije upisalo prvi razred ove godine.„U poslednjih nekoliko godina broj odlaganja upisa raste u velikom delu županija. U Splitsko-dalmatinskoj županiji pre dve godine bilo je 289 odlaganja, prošle 466, a ove godine rekordnih 514!“, rekla je reporterka Dnevnika Nove TV Sanja Vištica, prenosi „Poslovni dnevnik“.Drastično povećanje odlaganja upisaU jednoj zagrebačkoj osnovnoj školi kažu i da tendencija rasta postoji još od pandemije.„Ono što vidimo kada ispitujemo decu jeste da nedostaju jezičke predveštine, to su veštine koje su detetu potrebne za nesmetan razvoj čitanja i pisanja. Nedostaje im emocionalna i socijalna zrelost“, istakla je Iva Linić Kozina, edukativni rehabilitator iz OŠ „Ivan Cankar“.U Zagrebu je broj neupisanih poslednjih godina oko 900. Ima dece sa teškoćama u razvoju, ali i one sa nedostatkom očekivanog fiziološkog razvoja.„Imaju nerazvijenu grafomotoriku, imaju određene emocionalne pokazatelje da ne mogu da se odvoje od roditelja, što je vidljivo već na testiranju koje se sprovodi u školi i školskoj ambulanti“, rekla je dr Vera Musil, specijalista školske medicine.Treba uzeti u obzir da je dijagnostika danas mnogo bolja nego što je bila. Kada se donese odluka o odlaganju upisa, roditeljima se uvek preporučuje tretman koji bi trebalo da pomogne detetu da se pripremi za školu, piše Dnevnik.hr.„Ova društvena i emocionalna nezrelost, ovaj rast i razvoj je čudo u tom uzrastu. Prođe jako brzo, mislim godinu dana, kada se odloži škola, za godinu dana dobiješ sasvim drugo dete, kada dođu na pregled“, istakala je Vera Musil.Roditelji ponekad traže odlaganjeTu je i činjenica da roditelji traže odlaganje i da roditelji ne prepoznaju problem na vreme. Problem je i preveliki pritisak na logopede, kojih ima manjak. U poliklinici „Suvag“ čekaju na pregled.„Zavisi o kakvom je poremećaju reč. Nemaju svi poremećaji istu listu za uključivanje u terapije. Za neke je duže, za nekoga kraće. Nekakav prosek je šest do osam meseci za uključivanje u terapije“, rekla je Katarina Pavičić Dokoza.U struci se nadaju da će i zakon o logopediji, koji bi Hrvatska uskoro trebalo da dobije, rešiti neka pitanja.
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, region – društvo, region, hrvatska
društvo, region – društvo, region, hrvatska
Više od 4.000 dece u Hrvatskoj nije upisano u prvi razred osnovne škole: Razlozi - porazni
Više od četiri hiljade dece nije ove godine upisano u prvi razred osnovne škole u Hrvatskoj. Ova godina u nekim županijama bila je rekordna, pišu hrvatski mediji.
Čak 4.042 mališana nije upisalo prvi razred ove godine.
„U poslednjih nekoliko godina broj odlaganja upisa raste u velikom delu županija. U Splitsko-dalmatinskoj županiji pre dve godine bilo je 289 odlaganja, prošle 466, a ove godine rekordnih 514!“, rekla je reporterka Dnevnika Nove TV Sanja Vištica,
prenosi „Poslovni dnevnik“.
Drastično povećanje odlaganja upisa
„Dakle, to je drastično povećanje odlaganja. Što sve ukupno upućuje na to da imamo jedan fenomen kojim svi zajedno treba da se pozabavimo. Teško je govoriti o razlozima zašto je to tako. Međutim, najčešći razlozi koji se navode u nalazima stručnih službi su psihofizička nezrelost učenika“, rekao je rukovodeći u upravnom odeljenju za obrazovanje Splitsko-dalmatinske županije Tomislav Đonlić.
U jednoj zagrebačkoj osnovnoj školi kažu i da tendencija rasta postoji još od pandemije.
„Ono što vidimo kada ispitujemo decu jeste da nedostaju jezičke predveštine, to su veštine koje su detetu potrebne za nesmetan razvoj čitanja i pisanja. Nedostaje im emocionalna i socijalna zrelost“, istakla je Iva Linić Kozina, edukativni rehabilitator iz OŠ „Ivan Cankar“.
U Zagrebu je broj neupisanih poslednjih godina oko 900. Ima dece sa teškoćama u razvoju, ali i one sa nedostatkom očekivanog fiziološkog razvoja.
„Imaju nerazvijenu grafomotoriku, imaju određene emocionalne pokazatelje da ne mogu da se odvoje od roditelja, što je vidljivo već na testiranju koje se sprovodi u školi i školskoj ambulanti“, rekla je dr Vera Musil, specijalista školske medicine.
„Sve češće primećujemo da deca imaju poteškoća u izražavanju svojih misli. Smanjen fondreči. Jednostavno, deca više nemaju kapacitet da se jezički izražavaju kao nekada i mislim da je to ozbiljan problem sa kojim ćemo morati da se bavimo“, rekla je Katarina Pavičić Dokoza, direktor poliklinike „Suvag“.
Treba uzeti u obzir da je dijagnostika danas mnogo bolja nego što je bila. Kada se donese odluka o odlaganju upisa, roditeljima se uvek preporučuje tretman koji bi trebalo da pomogne detetu da se pripremi za školu, piše Dnevnik.hr.
„Ova društvena i emocionalna nezrelost, ovaj rast i razvoj je čudo u tom uzrastu. Prođe jako brzo, mislim godinu dana, kada se odloži škola, za godinu dana dobiješ sasvim drugo dete, kada dođu na pregled“, istakala je Vera Musil.
Roditelji ponekad traže odlaganje
Tu je i činjenica da roditelji traže odlaganje i da roditelji ne prepoznaju problem na vreme. Problem je i preveliki pritisak na logopede, kojih ima manjak. U poliklinici „Suvag“ čekaju na pregled.
„Zavisi o kakvom je poremećaju reč. Nemaju svi poremećaji istu listu za uključivanje u terapije. Za neke je duže, za nekoga kraće. Nekakav prosek je šest do osam meseci za uključivanje u terapije“, rekla je Katarina Pavičić Dokoza.
U struci se nadaju da će i zakon o logopediji, koji bi Hrvatska uskoro trebalo da dobije, rešiti neka pitanja.
