https://lat.sputnikportal.rs/20231006/rusiji-nisu-potrebne-teritorije-trebaju-joj-garancije-bezbednosti-zapad-olivera-ikodinovic-1162106443.html
Rusiji nisu potrebne teritorije, trebaju joj bezbednosne garancije
Rusiji nisu potrebne teritorije, trebaju joj bezbednosne garancije
Sputnik Srbija
Rusija će se zaustaviti u onom trenutku kada shvati da je potpuno bezbedna, kaže Bojan Bilbija, urednik političke rubrike u listu „Politika“, povodom pitanja ... 06.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-06T19:10+0200
2023-10-06T19:10+0200
2023-10-06T19:10+0200
rusija
rusija
analize i mišljenja
svet
vladimir putin
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
geopolitika
nato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110213/68/1102136838_14:0:988:548_1920x0_80_0_0_28e41086c38dde59109ded884e6211d8.jpg
„Rusija ima dovoljno snage i moći da izdrži u tom sukobu koliko god bude potrebno. Mi sada vidimo da ni u NATO prestonicama nema više toliko entuzijazma za dalje finansiranje Ukrajine i njenog rata...“, dodaje Bilbija.Bilbija podseća da je Putin uoči specijalne vojne operacije tražio za Rusiju i čitavu Evropu bezbednosne garancije, ali ih nije dobio. NATO je nastavio da se širi na Istok, dok je Ukrajina zvanično iskazala svoje težnje da bude u članstvu NATO saveza.U zapadnoj javnosti se stalno predstavlja da navodno Putin želi još teritorija, da mu je malo teritorija, ali ako se realno pogleda Rusija je mirno dopustila raspad SSSR.„Mogla je i tada... Tada je imala još više vojske, imala je milione vojnika i ogromno naoružanje celog Varšavskog pakta u svojim rukama. Mogla je da napravi kako je htela rat i da silom zapravo zaustavi ta otcepljenja. Ona to nije uradila verujući u dobre odnose sa Zapadom, verujući da će neki novi svet da nastupi, svet mira i saradnje. To se nije desilo i onda je postalo potpuno jasno da ukoliko Rusija bude dalje čekala da će doći u situaciju da bude ugrožena i tu dolazi ona Putinova filozofija i Bizmarkova izjava koju on često citira: ‘Nisu bitne namere, već su bitni potencijali’. Ukoliko neko ima potencijal da uništi Rusiju, on ne može da čeka da li će oni stvarno imati tu nameru ili neće“, kaže Bilbija.Zato je, smatra Bilbija, jedino pravo rešenje bilo da Ukrajina ostane neutralna zemlja u dobrim, prijateljskim i bratskim odnosima sa Rusijom.„Iz Rusije je samo traženo da odatle ne izvire nikava pretnja, ali je to odbijeno sa svih adresa. U zapadnoj javnosti se stalno širi priča da Rusija iz puke halapljivosti hoće da otme neku teritoriju... Naprotiv, Rusiji apsolutno ne trebaju nove teritorije, ali i te kako joj treba puna bezbednost za njene građane. Ako pogledamo šta je bilo devedesetih godina kada je Moskva na sve pristala i kada su naizgled bili idilični odnosi za Zapadom usledilo je sa Zapada obilato finansiranje terorizma na severnom Kavkazu, u Čečeniji, ali i u drugim republikama. Došlo je do pobuna, do podsticanja separatizma, i onda se čovek zapita – zašto oni nasrću na ruski teritorijalni integritet?!“, podseća Bilbija.Zabranjivali su sve što je ruskoPutin je u govoru na valdajskom forumu želeo da pokaže i taj stepen licemerja Zapada, ali i to da u Kremlju danas potpuno dobro razumeju kako funkcioniše model te zapadne politike u odnosima prema Rusiji, da im se prosto ne može verovati i ukazuje takođe da veoma slični mehanizam Zapad danas primenjuje i prema Srbiji, ističe Bilbija.On podseća na činjenicu da je 70 ili 80 odsto današnje ukrajinske teritorije vekovima bilo u sastavu Rusije, uključujući i Krim od koga je sve i počelo, koji je oko pola veka formalno bio u sastavu ukrajinske najpre sovjetske republike, a onda i u sastavu nezavisne Ukrajine, ali pre toga je 250 godina bio deo Rusije.Kada je on istrgnut iz sastava Rusije 1954. godine nije se Rusija podigla da silom zaustavlja, zato što su verovali da ljudi žive u zajedničkoj državi i da Rusima neće ništa faliti, ali desilo se to da je Krim bio najmanje razvijen, jer se u njega nije ulagalo pošto tamo žive Rusi. Onda se prešlo i na zabranu ruskog jezika i sve su moguće zabrane primenili kako oni ne bi mogli da se osećaju Rusima i kako bi im se nametao neki drugi identitet.Bilbija smatra da je, imajući sve to u vidu, ukrajinski sukob bio neminovan, a da može da se završi samo tako što će doći do dogovra između najvećih centara svetske moći, pre svega Vašingtona, Moskve pa i Pekinga.Međutim, kako kaže, Putin je više puta ponovio da ono što je važilo do juče neće moći da važi sutra, zato što su se okolnosti promenile, ali i zato što mnoge države ne žele više da budu deo neokolonijalnog sistema gde se njihova nacionalna bogatstva eksploatišu sa strane, a pri tom se ne čuje njihov glas u svetskim forumima.Bilbija skreće pažnju da ni u NATO prestonicama nema više entuzijazma za dalje finansiranje Ukrajine i njenog rata, ali da će ono, ipak, biti nastavljeno.Pritom, Evropa je ušla u recesiju - skupa je energija, gube konkurentnost, dok je Amerika dobija jer ima jeftine energente. U takvim uslovima kada padaju ekonomski pokazatelji i Putin je rekao da će morati da biraju da li će da finansiraju Ukrajinu ili će dalje da smanjuju pre svega socijalni deo svojih budžeta.Kako kaže Bilbija, Putin predviđa da to za sada ne mora da izazove neke velike potrese u Evropi, ali da ako bi se to nastavilo u dužem periodu da će to svakako dovesti do političkih promena.„Ne treba zaboraviti – sve dok ima rasta, dok se plate povećavaju i političari mogu da uživaju poverenje i popularnost u svom narodu. Čim počne pad, poskupljenja, da se gube radna mesta, a to već postaje prilično masovno – tog trenutka će ljudi u tim zemljama reći – ovo nije normalno, daj da vidimo nešto da menjamo, ja hoću normalno da živim, da radim i zarađujem, a ne da finansiram neke ratove ko zna gde...“.Gde će se Vašington zaustaviti?U Evropi takođe ukazuju na korupciju u Kijevu - daju pare a nema rezultata u njihovoj kontraofanzivi.„Vidimo da ukrajinski funkcioneri imaju jako lepe vile i kuće na raznim egzotičnim destinacijama, daleko od Ukrajine i njima je fino, oni će samo da sednu u avion i da odu i ostaviće svoje ljude u patnji, unesrećene. A to isto, na neki način, važi i za Evropu. Političke garniture će da se promene, doći će neke nove snage, a ovi sadašnji evropski lideri koji su sve ovo vodili otići će u političke penzije da uživaju u svojim privilegijama i u onome što su stekli. Takav je, nažalost, svet u kojem danas živimo i zato Putin, kao lider jedne velike moćne svetske države, kako je sam rekao države civilizacije, nema pravo tako neodgovorno da se ponaša. On ne može da kaže: `Meni se sad završava mandat, ja idem u penziju i baš me briga`, zato što budućnost Rusije direktno zavisi od toga na koji će se način sve ovo okončati...“, kaže Bilbija.U ovom trenutku Rusija je monolitnija nego ikad i ima veliku šansu da ispravi i neke druge probleme i nepravde koje su se dešavale proteklih decenija.„Ali, ono što moramo da konstatujemo jeste da je najveća žrtva svega ovoga ukrajinski narod koji je neko namerno gurnuo u vatru da izgine ogroman broj ljudi. Biće jako teško da se zacele te rane i da Ukrajina nastavi da živi normalno, ali to će biti nemoguće ukoliko ne bude u dobrim odnosima sa Rusijom. Jedino uz pomoć Rusije to može da se ostvari i to vidimo na primeru gradova poput Mariupolja, koji je ličio na Hirošimu a koji je Rusija fantastično obnovila. Ono što je najvažnije je da dva naroda i dve države nekako stanu zajedno, a gde će stati Putin? Staće tamo gde mora i bolje bi bilo da to shvate i Ukrajinci i da ne dozvole da on stane tamo negde gde oni ne bi voleli, nego da stane ako je moguće odmah i uz kompromisno rešenje“, kaže Bilbija.Potpuno je jasno da je ruski narod odlučan, a Putin više od svih da nastavi sa tom operacijom sve dok teritorija Ukrajine ne bude u potpunosti demilitarizovana, kako odatle za Rusiju više ne bi dolazila nikakva pretnja, ističe Bilbija.Na pitanje gde će se zaustaviti SAD i NATO, Bilbija kaže da to u velikoj meri zavisi od političke situacije i rezultata predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama.Put ka stabilnosti i većoj sigurnosti za sve ljude na planeti bio bi, pre svega, da se Vašington i Moskva konačno dogovore oko nekih strateških, najvažnijih pitanja, a onda polako da se rešavaju i sva ostala pitanja.„Sve mora da vodi kroz izgradnju jedne nove arhitekture bezbednosti, pre svega u Evropi, ali i u čitavom svetu. Da se UN i Savetu bezbednosti vrati moć i uticaj i da se sva pitanja rešavaju na diplomatski način, na formumima, a ne tenkovima, avionima, na ratištima u svetu, a pogotovo ne u Evropi, jer svi veliki sukobi su počinjali u Evropi i što je najopasnije svi su se vodili tu gde se vode i danas - na teritoriji Ukrajine i na Balkanu. Uvek su ti sukobi i počinjali tako što je pretnja Rusiji dolazila sa Zapada preko teritorije Belorusije i Ukrajine i niko nije glup da to ne primeti. Mislim da je neophodno i jedino što je moguće da se proba da se to spreči jeste da se dogovore Rusija i Amerika“, zaključio je Bilbija.
https://lat.sputnikportal.rs/20231005/uzivo-putin-se-obraca-na-valdajskom-forumu-video-1162056237.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, analize i mišljenja, svet, vladimir putin, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, geopolitika, nato, srbija
rusija, analize i mišljenja, svet, vladimir putin, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, geopolitika, nato, srbija
„Rusija ima dovoljno snage i moći da izdrži u tom sukobu koliko god bude potrebno. Mi sada vidimo da ni u NATO prestonicama nema više toliko entuzijazma za dalje finansiranje Ukrajine i njenog rata...“, dodaje Bilbija.
Bilbija podseća da je Putin uoči specijalne vojne operacije tražio za Rusiju i čitavu Evropu bezbednosne garancije, ali ih nije dobio. NATO je nastavio da se širi na Istok, dok je Ukrajina zvanično iskazala svoje težnje da bude u članstvu NATO saveza.
„A tražio je proste stvari - da se napravi takav dogovor koji bi sprečio mogućnost da Rusija bude ugrožena sa teritorije Ukrajine. Pošto je dobio negativan odgovor i od Bajdena, ali i od drugih lidera NATO saveza, onda je bilo neizbežno da Rusija preduzme sve one mere koje su potrebne da bi ona osigurala svoju bezbednost“, navodi Bilbija.
U zapadnoj javnosti se stalno predstavlja da navodno Putin želi još teritorija, da mu je malo teritorija, ali ako se realno pogleda Rusija je mirno dopustila raspad SSSR.
„Mogla je i tada... Tada je imala još više vojske, imala je milione vojnika i ogromno naoružanje celog Varšavskog pakta u svojim rukama. Mogla je da napravi kako je htela rat i da silom zapravo zaustavi ta otcepljenja. Ona to nije uradila verujući u dobre odnose sa Zapadom, verujući da će neki novi svet da nastupi, svet mira i saradnje. To se nije desilo i onda je postalo potpuno jasno da ukoliko Rusija bude dalje čekala da će doći u situaciju da bude ugrožena i tu dolazi ona Putinova filozofija i Bizmarkova izjava koju on često citira: ‘Nisu bitne namere, već su bitni potencijali’. Ukoliko neko ima potencijal da uništi Rusiju, on ne može da čeka da li će oni stvarno imati tu nameru ili neće“, kaže Bilbija.
Zato je, smatra Bilbija, jedino pravo rešenje bilo da Ukrajina ostane neutralna zemlja u dobrim, prijateljskim i bratskim odnosima sa Rusijom.
„Iz Rusije je samo traženo da odatle ne izvire nikava pretnja, ali je to odbijeno sa svih adresa. U zapadnoj javnosti se stalno širi priča da
Rusija iz puke halapljivosti hoće da otme neku teritoriju... Naprotiv,
Rusiji apsolutno ne trebaju nove teritorije, ali i te kako joj treba puna
bezbednost za njene građane. Ako pogledamo šta je bilo devedesetih godina kada je Moskva na sve pristala i kada su naizgled bili idilični odnosi za Zapadom usledilo je sa Zapada obilato
finansiranje terorizma na severnom Kavkazu, u Čečeniji, ali i u drugim republikama. Došlo je do pobuna, do podsticanja separatizma, i onda se čovek zapita – zašto oni nasrću na ruski teritorijalni integritet?!“, podseća Bilbija.
Zabranjivali su sve što je rusko
Putin je u govoru na valdajskom forumu želeo da pokaže i taj stepen licemerja Zapada, ali i to da u Kremlju danas potpuno dobro razumeju kako funkcioniše model te zapadne politike u odnosima prema Rusiji, da im se prosto ne može verovati i ukazuje takođe da veoma slični mehanizam Zapad danas primenjuje i prema Srbiji, ističe Bilbija.
On podseća na činjenicu da je 70 ili 80 odsto današnje ukrajinske teritorije vekovima bilo u sastavu Rusije, uključujući i Krim od koga je sve i počelo, koji je oko pola veka formalno bio u sastavu ukrajinske najpre sovjetske republike, a onda i u sastavu nezavisne Ukrajine, ali pre toga je 250 godina bio deo Rusije.
Kada je on istrgnut iz sastava Rusije 1954. godine nije se Rusija podigla da silom zaustavlja, zato što su verovali da ljudi žive u zajedničkoj državi i da Rusima neće ništa faliti, ali desilo se to da je Krim bio najmanje razvijen, jer se u njega nije ulagalo pošto tamo žive Rusi. Onda se prešlo i na zabranu ruskog jezika i sve su moguće zabrane primenili kako oni ne bi mogli da se osećaju Rusima i kako bi im se nametao neki drugi identitet.
„A mi znamo i na Balkanu kad se počne sa veštačkim promenama identiteta da se na kraju to opet sve završi u krvi...“, dodao je.
Bilbija smatra da je, imajući sve to u vidu, ukrajinski sukob bio neminovan, a da može da se završi samo tako što će doći do dogovra između najvećih centara svetske moći, pre svega Vašingtona, Moskve pa i Pekinga.
Međutim, kako kaže, Putin je više puta ponovio da ono što je važilo do juče neće moći da važi sutra, zato što su se okolnosti promenile, ali i zato što mnoge države ne žele više da budu deo neokolonijalnog sistema gde se njihova nacionalna bogatstva eksploatišu sa strane, a pri tom se ne čuje njihov glas u svetskim forumima.
Bilbija skreće pažnju da ni u NATO prestonicama nema više entuzijazma za dalje finansiranje Ukrajine i njenog rata, ali da će ono, ipak, biti nastavljeno.
Pritom, Evropa je ušla u recesiju - skupa je energija, gube konkurentnost, dok je Amerika dobija jer ima jeftine energente. U takvim uslovima kada padaju ekonomski pokazatelji i Putin je rekao da će morati da biraju da li će da finansiraju Ukrajinu ili će dalje da smanjuju pre svega socijalni deo svojih budžeta.
Kako kaže Bilbija, Putin predviđa da to za sada ne mora da izazove neke velike potrese u Evropi, ali da ako bi se to nastavilo u dužem periodu da će to svakako dovesti do političkih promena.
„Ne treba zaboraviti – sve dok ima rasta, dok se plate povećavaju i političari mogu da uživaju poverenje i popularnost u svom narodu. Čim počne pad, poskupljenja, da se gube radna mesta, a to već postaje prilično masovno – tog trenutka će ljudi u tim zemljama reći – ovo nije normalno, daj da vidimo nešto da menjamo, ja hoću normalno da živim, da radim i zarađujem, a ne da finansiram neke ratove ko zna gde...“.
Gde će se Vašington zaustaviti?
U Evropi takođe ukazuju na korupciju u Kijevu - daju pare a nema rezultata u njihovoj kontraofanzivi.
„Vidimo da ukrajinski funkcioneri imaju jako lepe vile i kuće na raznim egzotičnim destinacijama, daleko od Ukrajine i njima je fino, oni će samo da sednu u avion i da odu i ostaviće svoje ljude u patnji, unesrećene. A to isto, na neki način, važi i za Evropu. Političke garniture će da se promene, doći će neke nove snage, a ovi sadašnji evropski lideri koji su sve ovo vodili otići će u političke penzije da uživaju u svojim privilegijama i u onome što su stekli. Takav je, nažalost, svet u kojem danas živimo i zato Putin, kao lider jedne velike moćne svetske države, kako je sam rekao države civilizacije, nema pravo tako neodgovorno da se ponaša. On ne može da kaže: `Meni se sad završava mandat, ja idem u penziju i baš me briga`, zato što budućnost Rusije direktno zavisi od toga na koji će se način sve ovo okončati...“, kaže Bilbija.
U ovom trenutku Rusija je monolitnija nego ikad i ima veliku šansu da ispravi i neke druge probleme i nepravde koje su se dešavale proteklih decenija.
„Ali, ono što moramo da konstatujemo jeste da je najveća žrtva svega ovoga ukrajinski narod koji je neko namerno gurnuo u vatru da izgine ogroman broj ljudi. Biće jako teško da se zacele te rane i da Ukrajina nastavi da živi normalno, ali to će biti nemoguće ukoliko ne bude u dobrim odnosima sa Rusijom. Jedino uz pomoć Rusije to može da se ostvari i to vidimo na primeru gradova poput Mariupolja, koji je ličio na Hirošimu a koji je Rusija fantastično obnovila. Ono što je najvažnije je da dva naroda i dve države nekako stanu zajedno, a gde će stati Putin? Staće tamo gde mora i bolje bi bilo da to shvate i Ukrajinci i da ne dozvole da on stane tamo negde gde oni ne bi voleli, nego da stane ako je moguće odmah i uz kompromisno rešenje“, kaže Bilbija.
Potpuno je jasno da je ruski narod odlučan, a Putin više od svih da nastavi sa tom operacijom sve
dok teritorija Ukrajine ne bude u potpunosti demilitarizovana, kako odatle za Rusiju više ne bi dolazila nikakva pretnja, ističe Bilbija.
Na pitanje gde će se zaustaviti SAD i NATO, Bilbija kaže da to u velikoj meri zavisi od političke situacije i rezultata predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama.
„Mislim da će Amerikanci onog trenutka kad shvate da oni imaju mnogo više štete nego koristi od sukoba u Ukrajini veoma brzo pronaći način da upute Rusiji dobru ponudu. Takvih glasova već ima, i ova kriza u Kongresu pokazuje da tamo više nema jedinstva po pitanju Ukrajine i mnogi već postavljaju razna neugodna pitanja Bajdenovoj administraciji vezana za Ukrajinu...“.
Put ka stabilnosti i većoj sigurnosti za sve ljude na planeti bio bi, pre svega, da se Vašington i Moskva konačno dogovore oko nekih strateških, najvažnijih pitanja, a onda polako da se rešavaju i sva ostala pitanja.
„Sve mora da vodi kroz izgradnju jedne nove arhitekture bezbednosti, pre svega u Evropi, ali i u čitavom svetu. Da se UN i Savetu bezbednosti vrati moć i uticaj i da se sva pitanja rešavaju na diplomatski način, na formumima, a ne tenkovima, avionima, na ratištima u svetu, a pogotovo ne u Evropi, jer svi veliki sukobi su počinjali u Evropi i što je najopasnije svi su se vodili tu gde se vode i danas - na teritoriji Ukrajine i na Balkanu. Uvek su ti sukobi i počinjali tako što je pretnja Rusiji dolazila sa Zapada preko teritorije Belorusije i Ukrajine i niko nije glup da to ne primeti. Mislim da je neophodno i jedino što je moguće da se proba da se to spreči jeste da se dogovore Rusija i Amerika“, zaključio je Bilbija.
