Poslednji trzaj Zapada: Konačni obračun sa Republikom Srpskom – ishod zavisi od izdržljivosti Srba
© Foto : RTRS
Pratite nas
Konačni obračun Zapada sa Republikom Srpskom traje od početka postojanja dejtonske BiH, a najnoviji i najžešći pritisak na nju samo su poslednji trzaji u tom pravcu. Svi su svesni da novi raspored snaga u svetu Zapadu ne ostavlja mnogo mogućnosti i da sve što se događa u ovom delu sveta više zavisi od izdržljivosti Srba, nego od snage SAD i EU.
Ovim rečima je Mlađen Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Srbiji otvorio tribinu „Sledi li konačni obračun Zapada sa Republikom Srpskom“. Brojni govornici, među kojima su bili i ambasador BiH u Srbiji, dr Aleksandar Vranješ, kao i ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo dr Željko Budimir raspravljali su o načinima otpora i odgovora na izazove koje sa Zapada upućuju Republici Srpskoj.
Sve što je Srpska unela u BiH, može i da iznese
Prema Cicovićevim rečima, Republika Srpska stvorena je u miru, a u ratu je branjena i odbranjena. Kao država srpskog naroda u BiH ona je stigla u Dejton, gde je na zajedničke institucije prenela samo deo svojih nadležnosti.
Ovo podsećanje potrebno je, nastavio je on, uvek je potrebno zato što bi trebalo imati u vidu da sve što je Srpska unela u BiH, može i da iznese. To dalje znači da za svaki pritisak na Republiku Srpsku, njenog predsednika i državne organe, Srpska ima čvrst osnov za odbranu pravnim i demokratskim sredstvima.
Na pritiske, građani Srpske dali su snažan odgovor, naveo je Cicović.
„Svi izlasci srpskog naroda na granicu svog entiteta pod parolom „Granica postoji“ ne kazuju samo da je granica entiteta dejtonska kategorija, nego i da je optužba protiv predsednika Republike Srpske granica preko koje se ne može preći“, istakao je on.
Umesto unitarne BiH, Zapad je dobio neodrživ protektorat i da bi ojačao njegove klimave stubove, uključio se u „betoniranje“ narativa o građanskom ratu u BiH koji odgovaraju isključivo Bošnjacima, objašnjava Vranješ.
Od nametanja verbalnog delikta kroz krivični zakon do poslednje odluke Kristijana Šmita da proširi okvir za aktivnosti Memorijalnog centra u Srebrenici, kolektivni Zapad pokazao je spremnost da neutrališe svako po njima apokrifno tumačenje iz Republike Srpske. Te aktivnosti su u saglasju sa bošnjačkim pokušajima da bližu i dalju istoriju redefinišu u skladu sa njihovim savremenim političkim mitovima koji su nastajali u poslednje tri decenije.
„Njima je to potrebno za izgradnju nekakvog kulturnog koda unutar BiH. Ali, to ne sme da bude srpski kod. To ne sme da bude srpski identitet. Kada je u pitanju srpski identitet, onda je problematično", kaže Vranješ.
Prema rečima Budimira, politički Zapad zajedno sa bošnjačkom elitom radi na rušenju geopolitičkog subjektiviteta Republike Srpske. Prva linija stalnih napada izvodi se preko Ustavnog suda BiH, a druga preko aktivnosti lažnog visokog predstavnika.
Cilj je defunkcionalizovati i deteritorijalizovati Republiku Srpsku, kaže Budimir.
„Kao razvlašćivanje Republike Srpske koje ima za zadatak da je defunkcionalizuje, deteritorijalizacija ima za zadatak da izvuče tepih ispod nogu političko-teritorijalnoj zajednici koja se zove Republika Srpska. I geopolitički subjektivitet entiteta posle toga više ne postoji. I to je ta bitka koju sada vodimo“, objašnjava on.
Zapad napada Dodika, a gađa Srpsku
Za profesora Fakulteta političkih nauka dr Nenada Kecmanovića i dekana banjalučkog Fakulteta bezbednosti dr Predraga Ćeranića, preko optužbi protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Zapad pokušava da uruši Republiku Srpsku oduzimajući joj imovinu i tako je svede na praznu ljušturu, što bi za posledicu imalo curenje kapitala i stanovništva.
Na kraju, situacija bi, prema Ćeranićevim rečima, bila kao na Kosovu i Metohiji – narod bi bio obespravljen, a premlaćivanja i privođenja uz žmurenje međunarodne zajednice svakodnevna.
Ako nekome nije jasno zašto Zapad gađa Dodika, a okomio se na Republiku Srpsku, iako Dodik i Srpska nisu jedno te isto, kolonijalni gospodar sigurno zna odgovor, čim je pokrenuo lanac lažnih mehanizama, kaže Kecmanović.
„Optužnicu podižu Sud i Tužilaštvo BiH kojih nema u Dejtonu, zbog toga što se krši odluka nepostojećeg visokog predstavnika i to na osnovu neustavnih bonskih ovlašćenja. Svaka nova laž oslanja se na niz prethodnih. To je politika „fejk njuz“ sa kojom je besmislen bilo kakav razgovor i ne vredi bilo kakav dogovor“, konstatuje on.
Prema Ćeranićevim rečima, odgovor na izazove Zapada je u proizvođenju događaja kojima bi trebalo davati medijski publicitet, kao i razotkrivanje namera onih koji nad Srpskom čine nasilje.
„Na primer, protesti „Granica postoji“ i najave da bi dolazak Kristijana Šmita mogao izazvati negodovanje stanovništva u vidu neformalnih okupljanja građana, dali su rezultat da Šmit u Srpsku dolazi isključivo inkognito, te da se i opozicionari na koje je računao od njega ograđuju i postaju solidarni sa vlastima u njegovom nepriznavanju kao visokog predstavnika. Mediji Srpske su plasirali informacije i video zapise koji ukazuju na odavanje počasti vojnicima Vermahta, gde je i Šmit bio prisutan. S obzirom na bolne uspomene koje srpski narod ima na ovu vojsku, ova solidarnost ne može proći bez osude“, istakao je on.
Na Šmitove pokušaje rehabilitovanja nacizma osvrnuo se politikolog Aleksandar Pavić. To je, kako kaže, znak da je Zapad, u nameri da konačno pokori Srbe, spreman da ide do kraja, baš kao i Hitler i nacistička Nemačka. Sa Šmitom, kao i sa nacistima, kompromis je, prema njegovim rečima, nemoguć.
„Nemačka je devedesetih godina preko nas radila na sopstvenoj rehabilitaciji. Bilo im je potrebno da se pronađu novi „nacisti“ koji će da zamene njih. I ne samo da se zameni ta teza, nego da se Nemačka predstavi kao neki borac protiv novih nacista, da potpuno opere sebe i da prebaci taj istorijski teret na nekog drugog. A najveći njihovi protivnici u Evropi su Rusi i Srbi“, kaže Pavić.
Zato je sadašnja borba protiv onih koji su postavili Kristijana Šmita egzistencijalna u svakom pogledu, dodaje on.
Jedinstvo Srpske i Srbije važnije nego ikada
Za nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije Vladislava Jovanovića i političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, u otporu prema namerama Zapada da uruši integritet Republike Srpske najvažnije je jedinstvo sa obe strane Drine.
Na pojačane pritiske i pretnje Zapada, naša snaga nije u fizičkom i političkom nadmetanju sa njim, već u razrađenijem i pojačanom korišćenju ključnih pravnih činjenica. Zato je uzajamna podrška Beograda i Banjaluke danas potrebnija nego ikada, kaže Jovanović.
„Ako bismo uspeli da održimo jedinstvo, a moramo ga održati i ako bismo se držali politički mudro, da ne dajemo povode sa naše strane, njihovi pritisci će postepeno otupljivati i na kraju će morati da shvate da je realno ono što je napisano, a da pokušaji izvrtanja tog realnog neće uspeti. To se odnosi i na Republiku Srpsku, koja ima čvrst bedem u Dejtonskom sporazumu, i na Srbiju, jer otimanje Kosova i Metohije bespravnim sredstvima, nametanje te činjenice drugim zemljama i forsiranje Srbije da se sa tim složi je, na kraju krajeva, posao bez krčmara“, smatra Jovanović.
Istorijsko iskustvo uči nas da tamo gde nema srpske države Srbi ne opstaju ili opstaju kao minorna manjina bez političkih prava, naglašava Anđelković. Ukoliko bi nestalo Republike Srpske, usledio bi egzodus srpskog naroda, etničko čišćenje koje ni Republika Srpska, niti Srbija mogu da dopuste. U toj borbi, Banjaluka se pokazala kao tvrd orah, ali je nacionalno jedinstvo sa obe strane Drine, prema njegovom mišljenju neophodno.
„Republika Srpska je borbena, hrabra, ima odlučno rukovodstvo i narod koji je prošao kroz rat i iskalio se. I odbraniće se šta god da se desi. Ali, dobro je ne prolaziti kroz nove golgote, dobro je destimulisati neprijatelje, a ta vrsta destimulacije je moguća samo ako i Srbija bude postupala makar upola odlučno kako to radi Republika Srpska“, ističe on.
Kolektivni Zapad nema mnogo mogućnosti u hibridnom ratu koji vodi protiv Republike Srpske i preostale su mu samo lične i ekonomske sankcije, smatra novinar Siniša Ljepojević. Kako kaže, sankcije jesu oružje hibridnog rata, ali su i znak nemoći.
Sa druge strane, Ljepojevićev kolega Slobodan Reljić naveo je da događaji na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj pokazuju da zapad ne može da bude partner u rešenju srpskog pitanja. Zapad srpskom narodu nudi dobrovoljno ropstvo, dok se geopolitičar Srđan Perišić zalaže za, kako je rekao, dubinski otpor koji podrazumeva shvatanje da srpski narod ne pripada romansko-germanskoj, već istočno-pravoslavnoj civilizaciji.
29 Septembar 2023, 20:40
