https://lat.sputnikportal.rs/20231004/zasto-na-plazama-vise-nema-staklenih-kamencica-1162022368.html
Zašto na plažama više nema staklenih kamenčića?
Zašto na plažama više nema staklenih kamenčića?
Sputnik Srbija
Često, šetajući plažom među šljunkom ili u pesku, mogu se videti šareni, okrugli komadići stakla. Iako ovi „stakleni kamenčići” zbog svoje raznovrsnosti možda... 04.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-04T21:59+0200
2023-10-04T21:59+0200
2023-10-04T21:59+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/04/1162022025_0:0:3500:1969_1920x0_80_0_0_19fec1db44c25fc04775b8e065132204.jpg
Pre nego što se pojavila plastika za jednokratnu upotrebu 1970-ih, staklo je mnogima bilo omiljeni tip materijala za stvari za odlaganje. Čak su i stanovnici starog Egipta, Grčke i Rima koristili staklo za pravljenje flaša, tanjira i činija. Sredinom 20. veka ljudi su u nekim zapadnim zemljama svakodnevno dobijali mleko u staklenim flašama, kao i sokove. Kada bi popili sadržaj, flašu bi bacili u smeće.Kako su nastale zaobljene ivicePre ekoloških pokreta šezdesetih godina prošlog veka, deponije u Sjedinjenim Državama, ali i u Evropi, često su se nalazile na otvorenom, izložene kiši i vetru, a staklo je zajedno sa drugim smećem završavalo u rekama, a kasnije i u moru.„Na putu do okeana, flaše bi se razbijale o kamenje ili druge prepreke na manje komade koji bi, ako bi završili blizu obale, plima i talasi odneli u more. Talasi su izazvali klizanje ovih fragmenata i kotrljanje po peščanom morskom dnu. Ovo je zaokružilo oštre ivice stakla i dalo mu mat izgled“, kaže klimatolog Lori Viden sa Univerziteta Masačusets Louel u SAD.Od peska do stakla i od stakla do peskaSvo staklo, uključujući i morsko, počinje kao pesak, uglavnom kvarcni koji je providan ili beličaste boje. Da bi od peska napravile staklo, fabrike ga prvo prečišćavaju fizičkim i hemijskim procesima kako bi se uklonili svi minerali osim kvarca.Zatim otapaju preostali kvarcni pesak, dodaju malo natrijum-karbonata i krečnjaka da povećaju fleksibilnost i čvrstoću stakla i preoblikuju ga u boce, činije, prozorska stakla i slično.Pošto je kvarc osnova svakog stakla, mnoge karakteristike ovog minerala se mogu videti u morskom staklu, kao što su providnost i lomljenje. Prelomi u kvarcu su obično posebnog tipa - konhoidni prelomi. Ova vrsta preloma počinje od jedne tačke i polukružno se lomi ka spolja, tako da slomljena površina izgleda kao unutrašnjost školjke.Kvarc je takođe veoma otporan na vremenske uslove, pa neće brzo da nestane, iako se lako lomi na manje komade. Najveći deo morskog stakla provede najmanje nekoliko decenija na dnu mora, s tim da se na plažama može naći i ono koje je staro stotinama godina.Veštačko morsko stakloAli sa eksplozijom upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu, količina morskog stakla na plažama se smanjila. Razlog je zapravo prilično tužan – u lancima snabdevanja, ali i u đubretu, sve je manje stakla, a sve više plastike.S obzirom da se od staklenih kamenčića nedavno pravi nakit i da se ogrlice i lanci od morskog stakla sve češće vide na izložbama širom SAD, neki trgovci su odlučili da kreiraju veštačko morsko staklo koristeći hemikalije i kamene „prese“, preneo je „The Conversation“.Razlika između pravog i veštačkog stakla je suptilna, ali ipak primetna. Površina veštačkog morskog stakla je ravnomerno matirana, dok kod prirodnog stakla to nije slučaj.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Zašto na plažama više nema staklenih kamenčića?
Često, šetajući plažom među šljunkom ili u pesku, mogu se videti šareni, okrugli komadići stakla. Iako ovi „stakleni kamenčići” zbog svoje raznovrsnosti možda podsećaju na neko izgubljeno blago, oni su zapravo smeće koje je davno završilo u moru. Ali, to je nekad bilo!
Pre nego što se pojavila plastika za jednokratnu upotrebu 1970-ih, staklo je mnogima bilo omiljeni tip materijala za stvari za odlaganje. Čak su i stanovnici starog Egipta, Grčke i Rima koristili staklo za pravljenje flaša, tanjira i činija. Sredinom 20. veka ljudi su u nekim zapadnim zemljama svakodnevno dobijali mleko u staklenim flašama, kao i sokove. Kada bi popili sadržaj, flašu bi bacili u smeće.
Kako su nastale zaobljene ivice
Pre ekoloških pokreta šezdesetih godina prošlog veka, deponije u Sjedinjenim Državama, ali i u Evropi, često su se nalazile na otvorenom, izložene kiši i vetru, a staklo je zajedno sa drugim smećem završavalo u rekama, a kasnije i u moru.
„Na putu do okeana, flaše bi se razbijale o kamenje ili druge prepreke na manje komade koji bi, ako bi završili blizu obale, plima i talasi odneli u more. Talasi su izazvali klizanje ovih fragmenata i kotrljanje po peščanom morskom dnu. Ovo je zaokružilo oštre ivice stakla i dalo mu mat izgled“, kaže klimatolog Lori Viden sa Univerziteta Masačusets Louel u SAD.
Od peska do stakla i od stakla do peska
Svo staklo, uključujući i morsko, počinje kao pesak, uglavnom kvarcni koji je providan ili beličaste boje. Da bi od peska napravile staklo, fabrike ga prvo prečišćavaju fizičkim i hemijskim procesima kako bi se uklonili svi minerali osim kvarca.
Zatim otapaju preostali kvarcni pesak, dodaju malo natrijum-karbonata i krečnjaka da povećaju fleksibilnost i čvrstoću stakla i preoblikuju ga u boce, činije, prozorska stakla i slično.
Pošto je kvarc osnova svakog stakla, mnoge karakteristike ovog minerala se mogu videti u morskom staklu, kao što su providnost i lomljenje. Prelomi u kvarcu su obično posebnog tipa - konhoidni prelomi. Ova vrsta preloma počinje od jedne tačke i polukružno se lomi ka spolja, tako da slomljena površina izgleda kao unutrašnjost školjke.
Kvarc je takođe veoma otporan na vremenske uslove, pa neće brzo da nestane, iako se lako lomi na manje komade. Najveći deo morskog stakla provede najmanje nekoliko decenija na dnu mora, s tim da se na plažama može naći i ono koje je staro stotinama godina.
Ali sa eksplozijom upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu, količina morskog stakla na plažama se smanjila. Razlog je zapravo prilično tužan – u lancima snabdevanja, ali i u đubretu, sve je manje stakla, a sve više plastike.
S obzirom da se od staklenih kamenčića nedavno pravi nakit i da se ogrlice i lanci od morskog stakla sve češće vide na izložbama širom SAD, neki trgovci su odlučili da kreiraju veštačko morsko staklo koristeći hemikalije i kamene „prese“,
preneo je „The Conversation“.
Razlika između pravog i veštačkog stakla je suptilna, ali ipak primetna. Površina veštačkog morskog stakla je ravnomerno matirana, dok kod prirodnog stakla to nije slučaj.
