Prete i doživotne kazne: Sputnjik istražuje – mogu li ubice Srba da završe na sudskoj klupi
18:51 02.10.2023 (Osveženo: 19:13 02.10.2023)
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Pogibija Srba u Banjskoj liči na teško ubistvo iz krivičnog zakonodavstva kako srpskog tako i tzv. države Kosovo. Žestoko se kosi sa Konvencijom UN protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka, a način na koji se sve odigralo kosi se i sa Evropskom konvencijom o sprečavanju mučenja i nečovečnih postupaka.
Ovo za Sputnjik govori advokat krivičnog prava Predrag Savić povodom mogućnosti pravnog gonjenja albanskih napadača koji su, kako pokazuju poslednji dokazi zvaničnog Beograda, otvorili vatru na nenaoružane Srbe u mestu Banjska.
Prema njegovom objašnjenju, do istine o načinu pogibije trojice Srba na Kosovu i Metohiji može se doći jedino reobdukcijom uz prateća forenzičko-balistička ispitivanja, a njihove porodice imaju pravo da pokrenu zahtev za tu vrstu istrage. Pravni metodi za pokretanje postupka i naučne tehnike za otkrivanje načina ubistva postoje, ali je upitno da li će one biti pokrenute.
Svedok koji se zatekao na licu mesta prilikom krvavog okršaja i koji je i sam ranjen, opisuje detaljno kako su pripadnici albanskih specijalaca pucali sa razdaljine od samo dva metra na ranjenog i nenaoružanog Bojana Mijailovića, koji je u trenutku ubistva ležao na zemlji.
Međunarodne konvencije zabranjuju da se čovek koji je lišen slobode ili koji je povređen na bilo koji način zlostavlja, odnosno da se prema njemu primenjuje bilo kakva tortura, bilo koji vid nasilja i, naravno, u krajnjem slučaju - ubistvo.
Svaki čovek ima pravo na život. Samo sud i to u izuzetnim okolnostima i u onim državama koje nisu ukinule smrtnu kaznu može da naredi da neko bude lišen života, jasan je Savić.
Zakon je izričit – doživotna kazna
Uslovi za krivično gonjenje počinilaca postoje, naglašava Savić, budući da i ustav Republike Srbije i ustav tzv. Kosova priznaju pravo na život kao neprikosnoveno i apsolutno pravo, a u ovom konkretnom slučaju, gde bi se motiv ubistva mogao tumačiti kao osveta, verska ili nacionalna mržnja, predviđena je kazna doživotnog zatvora. Srbija, naglašava Savić, ima pravo da procesuira ovaj slučaj, iako je Kosovo teritorija pod upravom međunarodne zajednice.
Advokat Toma Fila naglašava da postoje jasna akta koja nalažu, kako u srpskom tako i u međunarodnom pravnom okviru, da se sa razoružanim čovekom koji se predao mora ljudski postupati i da svako odstupanje od toga povlači krivičnu odgovornost.
Advokat Toma Fila
© Sputnik / Dejan Simić
Kosovo, ako tvrdi da je država, mora adekvatno da reaguje i to da istraži, a što se tiče države Srbije, ona ima obavezu da se pozabavi tim slučajem, jer je nastradali bio građanin Republike Srbije, kaže Fila.
Bez poverenja u međunarodne institucije
Fila smatra da istraga mora biti sprovedena, pogotovo imajući u vidu da se radi o „zločinu protiv čovečnosti“, ali je skeptičan po pitanju njenog ishoda. Najveći domet koji bi se dosegao eventualnom istragom koju bi sprovela država završio bi se izjavom kojom bi se srpska javnost upoznala sa detaljima gnusnog zločina, a istraga u nadležnosti nekog od međunarodnih tela bila bi, po mišljenju File, pristrasna jer bi „jedino mogli nama da sude“, a da „nikoga odgovornog neće procesuirati“.
Skoro čitava Evropa priznaje nezavisnost Kosova. Oni smatraju da tamo ordinira regularna policija, regularna vojska i da oni imaju pravo da borave na svojoj teritoriji, što nas u njihovim očima čini terorističkom grupom, a Srbe tamo zatečene članovima terorističke grupe, govori Fila za Sputnjik.
Forenzika – jedini način
S druge strane, advokat Predrag Savić apeluje da postoje dva međunarodna tela koja se bave upravo ovakvom tematikom i da u oba slučaja porodice nastradalih pokreću postupak. On smatra da bi vredelo pozvati se na ove međunarodne instance, a da bi trebalo sprovesti i „domaću“ istragu zasnovanu na forenzičkim dokazima.
Postoje dva komiteta koji bi se ovime mogla pozabaviti. Jedan od njih je pri Savetu Evrope i bavi se borbom protiv torture i maltretiranja nakon i u toku hapšenja, a drugi je pri UN. U oba slučaja porodice nastradalih imaju pravo da pokrenu postupak za pribavljanje dokaza o svemu, objašnjava Savić.
Vrlo je bitno izvršiti reobdukciju i tako utvrditi uzroke smrti. Posle reobdukcije na red dolaze stručnjaci koji se bave balistikom. Savetujem i našim državnim organima i familiji da se angažuju oni stručnjaci koji koriste FARO softver, jer te dokaze prihvata i Evropski sud za ljudska prava.
FARO softver se, objašnjava krivičar Savić, koristi u svim policijama sveta, a postoji i pri srpskoj policiji – Centar za forenzičko istraživanje u Novom Sadu ga koristi.
Forenzika
© Tanjug / STRAHINJA ACIMOVIC
Ovim programom se precizno može izračunati tačna udaljenost sa koje je žrtva ubijena, odnosno razdaljina sa koje je pucano, koristeći podatke sa ulazno-izlaznih rana i položaja u kojem su akteri zatečeni u vreme ubistva. Nakon toga se vrši trodimenzionalno snimanje kamerom mesta ubistva, nakon čega se svi prikupljeni podaci ubacuju u kompjuter, koji zatim besprekorno izračunava način nastanka povreda, odnosno metod ubistva.
Situacija jeste specifična, ali sam mišljenja da bi, pored međunarodne, trebalo ići i na domaću istragu koja bi precizno utvrdila uzroke smrti uz pomoć kompjuterske tehnologije, balističara i ostalih veštaka koji bi verodostojno napravili rekonstrukciju čitavog događaja, zaključuje Savić.
U vezi sa aktuelnom situacijom na Kosovu i Metohiji pogledajte Sputnjikovu emisiju „Od četvrtka do četvrtka“:
