https://lat.sputnikportal.rs/20230930/sta-se-desava-s-nemackom-kako-je-najmocnija-privreda-evrope-postala-najgora-na-kolektivnom-zapadu-1161873455.html

Šta se dešava s Nemačkom: Kako je najmoćnija privreda Evrope postala najgora na kolektivnom Zapadu

Šta se dešava s Nemačkom: Kako je najmoćnija privreda Evrope postala najgora na kolektivnom Zapadu

Sputnik Srbija

Verovatno da nema boljeg svedočanstva o stanju privrede i finansija Nemačke od otkrića „Fajnenšel tajmsa“ da Bundesbanka planira da otpusti stotine svojih... 30.09.2023, Sputnik Srbija

2023-09-30T22:20+0200

2023-09-30T22:20+0200

2024-04-29T16:02+0200

ekonomija

svet – ekonomija

nemačka

bundesbanka

rusija – politika

severni tok

novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem

ukrajina

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/0a/1125058371_0:213:2887:1836_1920x0_80_0_0_0323f3214cf5feb58de50150854224f8.jpg

„Fajnenšel tajms“, pozivajući se na svoje upućene izvore, računa da je nemačka centralna banka nagomilala 20 milijardi evra gubitaka zbog dramatičnog rasta kamatnih stopa, sa ništa na nešto više od toga, do čega je inače došlo radi suzbijanja inflacije. Usled ove uklještenosti između Scile i Haribde svojih finansija, neželjene inflacije i skupe kamate koja treba da je suzbije, federalna revizorska služba opominje da Bundesbanci čak može biti potrebno finansijsko spašavanje, a ironija leži u tome što je upravo predsednik nemačke centralne banke Joakim Nagel bio najglasniji među zagovornicima podizanja kamatne stope koje mu se sad obija o glavu…„Opipljiv osećaj opadanja“Svojevremeno je, kažu, predsednik Evropske komisije Žak Delor primetio da „ne veruju svi Nemci u Boga, ali svi veruju u Bundesbanku“, no, takva vremena izgleda sve više postaju prošlost. Ne zato što su svi Nemci počeli da veruju u Boga, nego zato što imaju sve manje razloga da veruju u Bundesbanku, to jest, preciznije, u nemačko industrijsko čudo.Naime, izveštava ovih dana „Juronjuz“ u svom engleskom izdanju, a to je tek jedan u nizu sličnih izveštaja, da je „Nemačka prešla put od nekoga ko izaziva zavist čitavog sveta, do najgore ekonomije razvijenog sveta. Šta se to dogodilo?”„Poslova je bilo na pretek, džepovi nemačke vlade su se punili dok su se ostale evropske vlade davile u dugu, a knjige su pisane o tome šta bi druge zemlje mogle da nauče od Nemačke. Ne više. Sada Nemačka ima najgore pokazatelje od svih razvijenih ekonomija“, opominje „Juronjuz“.A londonski ”Telegraf” u istom duhu skreće pažnju da je ”osećaj opadanja u Nemačkoj opipljiv” te da ”svi prognozeri – OECD, MMF, Evropska komisija, Bundesbanka – predviđaju da će se, bukvalno jedina u G20, nemačka ekonomija smanjiti ove godine, a onda i samo stagnirati naredne”. Doduše, konteksta radi, to ne znači da će biti mnogo, nego samo malo lošija od ostalih sa Kolektivnog zapada, jer, navodi ”Telegraf”, ”sve napredne ekonomije imaju poteškoće da prikažu nekakav rast”.Alarmantne brojkeU pogledu duga pak, poslovni portal „Blumberg“ donosi otrežnjujuće podatke da se Nemačka u poslednje tri godine zadužila oko 1.500 milijardi evra, po stopi više nego duplo većoj u odnosu na prethodni period i 50 odsto većoj nego i u vreme velike svetske ekonomske krize 2008; što pomenuti problem podizanja kamatnih stopa, i servisiranja takvog duga, čini još znatnijim.Ukratko, kako konstatuje i „Fajnenšel tajms“ u još jednom od sličnih priloga, „ovde je sve umorno: turobno raspoloženje širi se nemačkom proizvodnom industrijom“. Brojke su, uostalom, dovoljno alarmantne da podrže ovakav utisak: industrijska proizvodnja je u poređenju sa 2018. opala za 12,2 odsto, a u energetski intenzivnim sektorima industrije za čak 20 odsto.„Ekonomisti brinu da će industrijsko srce najveće evropske ekonomije biti izjedeno jer sve više kompanija prebacuje proizvodnju u inostranstvo“, navodi „Fajnenšel tajms“ i ukazuje da je istraživanje nemačke Trgovinske i industrijske komore pokazalo da skoro trećina kompanija preferira investicije u inostranstvu u odnosu na ekspanziju kod kuće.U tom smislu je rečit primer hemijskog giganta, kompanije BASF, koja smanjuje proizvodnju u svom sedištu u Ludvigshafenu u korist investicije od 10 milijardi evra u Kini. Logična investicija, jer, ovo postrojenje u Nemačkoj godišnje potroši prirodnog gasa koliko i čitava Švajcarska; a sada, kad je cena gasa još i koliko-toliko ukroćena zahvaljujući vladinim subvencijama, ona je duplo viša nego što je bila. Pri čemu, zbog pomenutog problema rasta duga i cene njegovog servisiranja, ni te intervencije na relativnom spuštanju cene gasa ne mogu da traju doveka.Uništenje Severnog tokaS tim u vezi, Nemačka je ovog utorka proslavila prvu godišnjicu uništenja gasovoda Severni tok; a ovim povodom proslavljeni istraživački novinar Simor Herš, koji je već otkrio da su krivi Amerikanci, sad otkriva i da to nije učinjeno zbog Ukrajine i kraja sukoba, nego da se spreči pomirenje Nemačke i Rusije. Uzgred, Herš otkriva i da je nemački kancelar Olaf Šolc, po svemu sudeći, bio obavešten šta se sprema; tako bar procenjuje američka CIA.U svakom slučaju, citira „Juronjuz“ industrijalce pogođene ovakvim stanjem stvari, „Nemačka je u riziku od deindustrijalizacije… Gubitak jeftinog ruskog prirodnog gasa, neophodnog za rad fabrika, bolno je oštetio poslovni model nemačke ekonomije“ jer je „tečni gas koji se dovozi brodovima znatno skuplji od ruskog gasa iz gasovoda“.Tako da sad imamo novi i očigledno izuzetan poslovni model; umesto onog jeftinog ruskog gasa uvozi se skupi ruski tečni gas – 40% više nego pre dve godine – i naročito skupi američki tečni gas. U poslednje dve godine, naime, Evropa je postala najveća američka mušterija, „Fajnenšel tajms“ donosi i prognozu da će se do 2030. količina uvezenog američkog gasa utrostručiti, a Dita Jul Jorgensen, generalna direktorka za energetiku u Evropskoj komisiji, iz Njujorka poručuje da će američki tečni gas Evropi biti potreban decenijama.Alternativa za NemačkuCena je predvidiva, ekonomska ali i politička, što u slučaju Nemačke znači da je Alternativa za Nemačku, koja ima drugačije ideje od, recimo, Šolca, ubedljivo druga po popularnosti, s podrškom 23 odsto Nemaca. Pa je zato sud po hitnoj proceduri dozvolio tajnoj službi da ovu opozicionu stranku stavi pod svoj nadzor…Šta to znači za političku stabilnost Nemačke? Zašto je uništen Severni tok? I kakva je budućnost nemačke ekonomije?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar Branko Pavlović i saradnik Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić.

nemačka

ukrajina

2023

Vesti

sr_RS

svet – ekonomija, nemačka, bundesbanka, rusija – politika, severni tok, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, ukrajina