https://lat.sputnikportal.rs/20230930/posejdonom-na-sevastopolj-rusija-sad-olivera-ikodinovic-1161812254.html
"Posejdonom" na Sevastopolj
"Posejdonom" na Sevastopolj
Sputnik Srbija
Uoči nedavnog napada na Sevastopolj i štab Crnomorske flote u blizini obale Crnog mora primećen je špijunski avion Boing P-8A „Posejdon” američke Ratne... 30.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-30T16:35+0200
2023-09-30T16:35+0200
2024-04-29T16:02+0200
rusija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija – vojska i naoružanje
nato
napad
sevastopolj
krim
crnomorska flota
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111774/81/1117748116_0:84:1601:984_1920x0_80_0_0_cba997f4f8c0bffd849ba63ac34e1c27.jpg
Kako prenosi portal „Flajt radar 24“, američki izviđački avion poleteo je tog dana sa Sicilije u 9:31 po moskovskom vremenu i, preletevši u severni deo Rumunije, ušao je u zonu patroliranja. Takvi avioni imaju sistem za elektronsko izviđanje dugog dometa.Ruski vojni eksperti objašnjavaju da na taj način Zapad i Kijev prate situaciju, lociraju brodove Crnomorske flote i gledaju kako da zaobiđu ruske sisteme protivvazdušne odbrane.Prema njihovim rečima, ukrajinske snage su izvršile kombinovani napad na Sevastopolj, koristeći bespilotne letelice i krstareće rakete „Storm šedou“, britansko-francuske proizvodnje, koje su Britanci i Francuzi isporučili Kijevu.Ruski vojni ekspert Vladimir Jeranosjan kaže da taj napad ukrajinskih snaga na Sevastopolj ne bi bio moguć bez učešća NATO zemalja, čija je uloga, kao i u ranijim operacijama, bila u planiranju, ali i dostavljanju podataka dobijenih satelitskim, kao i avijacijskim izviđanjem.Moskva je saopštila da je poslednji napad Kijeva na Sevastopolj, 22. septembra, realizovan u tesnoj koordinaciji sa američkim i britanskim stručnjacima, te da nema sumnje da je napad ranije isplaniran uz pomoć zapadnih obaveštajnih sredstava, satelitske opreme NATO i izviđačkih aviona.Cilj napada - skretanje pažnje sa neuspešne kontraofanziveRuska protivazdušna odbrana oborila je pet projektila, a u raketnom napadu oštećena je zgrada štaba Crnomorske flote, dok se jedan vojnik vodi kao nestao. Deo oborene rakete koji je pao u centru grada uklonjen je uz mere predostrožnosti i uništen na poligonu.Gubernator Mihail Razvožajev dodao je da je u Sevastopolju od eksplozija popucalo staklo u deset stambenih zgrada u centru grada, ali da nema povređenih.Kijev je posle napada objavio da je navodno ranjeno više od 100 ruskih vojnika i da su poginula 34 oficira, među njima i komandant Crnomorske flote admiral Viktor Sokolov, ali on se nakon toga pojavio na kolegijumu Ministarstva odbrane u Moskvi.Cilj ovakvih terorističkih napada je da se skrene pažnja sa neuspeha ukrajinske kontraofanzive, da se zastraši narod i poseje panika.Ukrajinci ratuju, zapadnjaci plaćajuIzvozna verzija krstareće rakete „Storm šedou“ ima domet od 250 kilometara i sposobna je da pogodi različite ciljeve, uključujući ojačane bunkere, komandne i kontrolne centre i sisteme protivvazdušne odbrane.Raketa leti na visini od 30-40 metara, a cena jednog projektila se u proseku kreće od oko 1,3 miliona do dva miliona evra, pa nije teško izračunati koliko je taj ukrajinski napad koštao zapadne poreske obveznike.Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je još u junu upozorio da će upotreba projektila „Storm šedou“ i HIMARS van zone specijalne operacije dovesti do munjevitih napada na centre odlučivanja u Ukrajini, dok krimski zvaničnici kažu da napad na štab Crnomorske flote, koji je stacioniran u gradu-heroju Sevastopolju skoro 240 godina, treba tumačiti kao "drski vojni izazov", te da treba odgovoriti još snažnije i po drugim centrima odlučivanja, rukovodeći se zapadnom logikom „samo oni koji su slabi nisu u stanju da odgovore“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230927/komandant-crnomorske-flote-svi-postavljeni-zadaci-uspesno-se-realizuju-1161749737.html
sevastopolj
krim
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija – vojska i naoružanje, nato, napad, sevastopolj, krim, crnomorska flota, ukrajina
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija – vojska i naoružanje, nato, napad, sevastopolj, krim, crnomorska flota, ukrajina
"Posejdonom" na Sevastopolj
16:35 30.09.2023 (Osveženo: 16:02 29.04.2024) Uoči nedavnog napada na Sevastopolj i štab Crnomorske flote u blizini obale Crnog mora primećen je špijunski avion Boing P-8A „Posejdon” američke Ratne mornarice, a jedan od njegovih zadataka je otkrivanje položaja ruskih sistema protivvazdušne odbrane.
Kako prenosi portal „Flajt radar 24“, američki izviđački avion poleteo je tog dana sa Sicilije u 9:31 po moskovskom vremenu i, preletevši u severni deo Rumunije, ušao je u zonu patroliranja. Takvi avioni imaju sistem za elektronsko izviđanje dugog dometa.
Ruski vojni eksperti objašnjavaju da na taj način Zapad i Kijev prate situaciju, lociraju brodove Crnomorske flote i gledaju kako da zaobiđu ruske sisteme protivvazdušne odbrane.
Prema njihovim rečima, ukrajinske snage su izvršile kombinovani napad na Sevastopolj, koristeći bespilotne letelice i krstareće rakete „Storm šedou“, britansko-francuske proizvodnje, koje su Britanci i Francuzi isporučili Kijevu.
Ruski vojni ekspert Vladimir Jeranosjan kaže da taj
napad ukrajinskih snaga na Sevastopolj ne bi bio moguć bez učešća NATO zemalja, čija je uloga, kao i u ranijim operacijama, bila u planiranju, ali i dostavljanju podataka dobijenih satelitskim, kao i avijacijskim izviđanjem.
„Bez radarskih stanica, izviđačkih aviona, obaveštajnih satelita Sjednjenih Država i Velike Britanije, ovo ne bi bilo moguće izvesti. Najverovatnije je da su avion ‘Posejdon’ i američki vojni sateliti predali informacije na platforme kopnenog ili vazdušnog baziranja koje su lansirale raketa dugog dometa ‘Storm šedou’ na Sevastopolj. Dakle, bez učešća zemalja NATO-a bilo bi nemoguće izvršiti napad na Sevastopolj i štab Crnomorske flote, što je saopštilo i naše Ministarstvo spoljnih poslova“, objašnjava Jeranosjan.
Moskva je saopštila da je poslednji napad Kijeva na Sevastopolj, 22. septembra, realizovan u tesnoj koordinaciji sa američkim i britanskim stručnjacima, te da nema sumnje da je napad ranije isplaniran uz pomoć zapadnih obaveštajnih sredstava, satelitske opreme NATO i izviđačkih aviona.
Cilj napada - skretanje pažnje sa neuspešne kontraofanzive
Ruska protivazdušna odbrana oborila je pet projektila, a u raketnom napadu oštećena je zgrada štaba Crnomorske flote, dok se jedan vojnik vodi kao nestao. Deo oborene rakete koji je pao u centru grada uklonjen je uz mere predostrožnosti i uništen na poligonu.
Gubernator Mihail Razvožajev dodao je da je u Sevastopolju od eksplozija popucalo staklo u deset stambenih zgrada u centru grada, ali da nema povređenih.
Kijev je posle napada objavio da je navodno ranjeno više od 100 ruskih vojnika i da su poginula 34 oficira, među njima i
komandant Crnomorske flote admiral Viktor Sokolov, ali on se nakon toga pojavio na kolegijumu Ministarstva odbrane u Moskvi.
„Očigledno je da Ukrajinci ne bi mogli da izvrše napad bez obaveštajnih podataka koje dobijaju pre lansiranja raketa. Te rakete izuzetno nisko lete, a bez satelitske korekcije, bez podataka o PVO sistemu i izviđanja dronova takav napad ne bi bilo moguće realizovati. Prvo se ti podaci unose u raketu i tada projektil započinje svoj let ka cilju. To znači da su taj raketni napad na našu glavnu bazu, sevastopoljsku luku i grad naše slave, izveli Ukrajinci uz podršku Amerikanaca i Britanaca“, kaže Jeranosjan.
Cilj ovakvih terorističkih napada je da se skrene pažnja sa neuspeha ukrajinske kontraofanzive, da se zastraši narod i poseje panika.
Ukrajinci ratuju, zapadnjaci plaćaju
Izvozna verzija krstareće rakete „Storm šedou“ ima domet od 250 kilometara i sposobna je da pogodi različite ciljeve, uključujući ojačane bunkere, komandne i kontrolne centre i sisteme protivvazdušne odbrane.
Raketa leti na visini od 30-40 metara, a cena jednog projektila se u proseku kreće od oko 1,3 miliona do dva miliona evra, pa nije teško izračunati koliko je taj ukrajinski napad koštao zapadne poreske obveznike.
Ruski
ministar odbrane Sergej Šojgu je još u junu upozorio da će upotreba projektila „Storm šedou“ i
HIMARS van
zone specijalne operacije dovesti do munjevitih napada na centre odlučivanja u Ukrajini, dok krimski zvaničnici kažu da napad na štab Crnomorske flote, koji je stacioniran u gradu-heroju Sevastopolju skoro 240 godina, treba tumačiti kao "
drski vojni izazov", te da treba odgovoriti još snažnije i po drugim centrima odlučivanja, rukovodeći se zapadnom logikom „samo oni koji su slabi nisu u stanju da odgovore“.
