Kako će se Srbi grejati ove zime – što severnije to paprenije
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
Pratite nas
Ogrevno drvo je ove godine manje-više zadržalo prošlogodišnju cenu, ali je zato pelet u odnosu na lanjski pristupačniji i zato se sve veći broj potrošača odlučuje na kupovinu peleta, kaže za Sputnjik profesor Šumarskog fakulteta dr Branko Glavonjić.
Ogrev će zadržati trenutne cene i po njegovoj oceni, eventualno pojeftinjenje ne bi trebalo očekivati pre decembra.
Drvo za ogrev drži cenu
Prema Sputnjikovoj mini-anketi koja je obuhvatila više stovarišta na Smederevskom i Zrenjaninskom putu, Beograđani, kao i žitelji okolnih mesta, za kubik iscepanog ogrevnog drveta moraće da plate oko 10.000 dinara. U tu cenu je uračunat i prevoz, uz uslov da se naruči minimum dva i po kubika. Drva su standardno – bukova, hrastova, cerova i trebalo bi ih, kako kažu na stovarištima, poručiti dan, dva pre isporuke.
„Cene ogrevnog drveta u velikoj meri zavise od količine koja se kupuje. U Beogradu i Vojvodinu su značajno više u odnosu na unutrašnjost Srbije, odnosno druge regione. Cene u Beogradu za metarsko drvo se kreću od devet do deset hiljada dinara, zavisno od stovarišta i količine koja se kupuje. Ako se kupuje veća količina 4-5 metara i više onda se može dobiti po 9.000 dinara“, precizira Glavonjić.
Ukoliko potrošač želi da drvo bude skraćeno i iscepano onda će dodatno platiti tu uslugu od 500 do 800 dinara po metru, dodaje on. Cene u unutrašnjosti su, kako kaže, značajno niže. Na jugu i istoku Srbije se kreću oko 7.000 do 7.500 dinara za prostorni metar, a u centralnim delovima Srbije od 8.000 do 8.500 dinara. I tu zavisi koja se količina kupuje.
Ogrevno drvo nije pojeftinilo i košta kao i lane kada mu je cena porasla između 30 i 50 odsto
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Cene ogrevnog drveta su ostale na nivou prošlogodišnjih kada su ih svi smatrali paprenim. Zbog globalne energetske krize pred prošlu zimu kod nas su otišle između 30 i 50 odsto naviše, dodatno podstaknute domaćim problemima sa obezbeđivanjem uglja.
Drvo nije samo za grejanje
Tada je Vlada Srbije uredbom čak zabranila izvoz peleta i ograničila njegovu cenu na 38.000 dinara po toni.
Cene ogrevnog drveta su, doduše, krajem oktobra prošle godine unekoliko bile manje, ali su se pred ovu sezonu vratile na nivo od pre godinu dana i Glavonjić ih sada smatra realnim i objašnjava zašto.
„Kada je u pitanju ogrevno drvo potražnja za njim je u Srbiji značajno velika zato što se ono ne koristi samo za grejanje domaćinstva, već i u druge svrhe, pre svega u industriji. Čim je velika potražnja i cene su, samim tim, na nekom višem nivou u odnosu na drvni pelet za kojim se potražnja intenzivira kako se približava grejna sezona.“
Pelet jeftiniji
Naš sagovornik, međutim, ukazuje da je situacija sa peletom sasvim drugačija pošto je njegova cena značajno niža u odnosu na prošlu godinu i kreće se od 30.000 do 36.000 dinara za jednu tonu.
Za razliku od ogrevnog drveta, pelet je jeftiniji nego pred prošlu zimu pa se sve veći broj potrošača odlučuje za njegovu kupovinu
„Pelet je postao ponovo atraktivan i sve veći broj potrošača ove godine odlučuje se da kupuje pelet jer su cene pristupačne. Ovogodišnje cene peleta su u poređenju sa cenom ogrevnog drveta značajno više pale u procentualnom smislu tako da je sada pelet postao i cenovno konkurentan u odnosu na ogrevno drvo“, navodi profesor Šumarskog fakulteta.
On smatra da će se, s obzirom na ponudu i potražnju, na uvoz i izvoz, ove cene zadržati i tokom oktobra i novembra i da bi neka pojeftinjenja eventualno mogla da se dese tek u decembru.
Ugalj ove godine stabilan
Kada je u pitanju ugalj, Sputnjiku je na stovarištima rečeno da ga, za razliku od prošle godine kada je bilo i problema sa kolubarskim kopom, ima dovoljno i da su cene različite zavisno od toga koja je vrsta u pitanju. Najjeftiniji je pljevaljski koji košta nešto manje od 19.000 dinara po toni, sa prevozom, dok je resavski najskuplji – skoro 29.000 dinara.
„Ponuda uglja je stabilizovana u odnosu na prošlu godinu. Uglavnom je to uvozni ugalj i njegova cena je ili nešto malo ispod cena prošle godine, a na nekim stovarištima su neki sortimenti i sa višim cenama u poređenju sa prošlom godinom“, kaže Glavonjić.
On, ipak ističe da potražnja za njim slabi iz godine u godinu, imajući u vidu sve napore koji se ulažu u to da se pređe na korišćenje nefosilnih goriva.
