Istorijski dan: Rusija obeležava Dan ujedinjenja sa DNR, LNR, Hersonskom i Zaporoškom oblašću
12:40 28.09.2023 (Osveženo: 15:48 28.09.2023)
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Pratite nas
Tridesetog septembra 2022. godine u sastav Rusije vratila su se četiri južna regiona: Donjecka i Luganska Narodna Republika, kao i Hersonska i Zaporoška oblast. Sporazumi o prisajedinjenju potpisani su nakon referenduma, posle čega je odlučeno da se 30. septembar svake godine slavi kao Dan ujedinjenja: ove godine on će biti obeležen prvi put.
Predsednik Rusije Vladimir Putin danas se sastaje sa izabranim liderima regiona.
Ulazak novih teritorija u sastav Rusije dogodio se na jesen 2022. godine.
Referendumi u četiri regiona održani su od 23-27. septembra. Međunarodni sporazumi o pridruženju DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti Rusiji potpisani su 30. septembra 2022. godine.
U skladu sa dokumentima, regioni se smatraju delom Ruske Federacije od datuma potpisivanja. DNR i LNR zadržavaju status republika, u kojima je ruski jezik državni, što je potvrđeno i republičkim ustavom.
Na prvoj plenarnoj sednici 19. septembra 2023. godine, Državna Duma usvojila je u prvom čitanju predlog zakona o uspostavljanju 30. septembra kao dana sećanja — Dana ujedinjenja DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti sa Rusijom.
Dokument br. 439382-8 je na razmatranje poslanicima dostavio ruski predsednik Vladimir Putin. Nakon usaglašavanja u Dumi i Savetu Federacije, izmene su evidentirane u zakonu: „O danima vojne slave i datumima sećanja u Rusiji“.
Istorijat
Pre toga, stanovnici regiona su tokom osam godina branili pravo da govore ruskim jezikom, proučavaju rusku književnost i kulturu.
Nakon državnog prevrata u Ukrajini 2014. godine, stanovništvo koje je govorilo ruskim jezikom odbilo je da se povinuje novoj vladi. Počeli su masovni protesti, formirana je narodna milicija. Sukobi su prerasli u borbena dejstva velikih razmera uz korišćenje vojne tehnike i avijacije.
Narodni savet DNR proglasio je suverenitet 7. aprila 2014. godine. LNR je proglasila suverenitet na mitingu 27. aprila.
Sukob je trajao osam godina i za to vreme stradalo je oko 14 hiljada civila, uključujući i decu. Uz posrednništvo OEBS i Rusije dogovoren je plan prekida vatre. Najznačajnija tačka u sporazumu bila je usvajanje zakona o statusu Donbasa. Ipak, zbog odbijanja Kijeva da ispuni politički deo, do potpisivanja mirovnog sporazuma nije došlo.
Rusija je redovno dostavljala humanitarnu pomoć stanovnicima DNR i LNR, a od jeseni 2019. godine pojednostavljeno je dobijanje ruskog državljanstva. Na jesen 2021. godine, situacija u Donbasu se zakomplikovala, a kontakt-linija je stalno granatirana.
Usled toga, Rusija je 21. februara priznala nezavisnost DNR i LNR i potpisala sa njima Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći. Nakon tri dana na teritorijama DNR i LNR počela je specijalna vojna operacija za zaštitu Donbasa.
Opširnije o referendumima
Javne komore DNR i LNR su se 19. septembra obratile liderima republika Denisu Pušilinu i Leonidu Pasečniku sa inicijativom da se bez odlaganja održe referendumi o ulasku u sastav Rusije. Sledećeg dana, vlasti DNR i LNR saopštile su da će se referendum održati od 23-27. septembra.
Takođe, 20. septembra su i administracije Hersonske i Zaporoške oblasti objavile da će u istom periodu održati referendume. Predstavnici regiona su isticali da će ulazak u sastav Rusije doneti bezbednost njihovoj teritoriji i obnoviti istorijsku pravdu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je 21. septembra da će Rusija podržati odluku o svojoj budućnosti, koju će doneti većina stanovnika DNR i LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti.
Rezultati referenduma
U LNR je za ulazak u sastav Rusije glasalo 98,42 odsto birača (obrađeno 100 odsto glasačkih listića);
U Hersonskoj oblasti za je glasalo 87,05 odsto glasača (obrađeno 100 odsto glasačkih listića);
U Hersonskoj oblasti za je glasalo 87,05 odsto glasača (obrađeno 100 odsto glasačkih listića);
U Zaporoškoj oblasti potvrdno se izjasnilo 93,1 odsto građana (obrađeno 100 odsto glasačkih listića),
U DNR je za ujedinjenje sa Rusijom glasalo 99,23 odsto birača (obrađeno 100 odsto glasačkih listića).
