https://lat.sputnikportal.rs/20230928/da-li-bismo-preziveli-da-nema-kisnih-glista-novo-istrazivanje-otkrilo-frapantne-cinjenice-1161815396.html
Da li bismo preživeli da nema kišnih glista: Novo istraživanje otkrilo frapantne činjenice
Da li bismo preživeli da nema kišnih glista: Novo istraživanje otkrilo frapantne činjenice
Sputnik Srbija
Kišne gliste, prema novom istraživanju, važni su pokretači globalne proizvodnje hrane, omogućujući na godišnjem nivou približno 6,5 odsto prinosa žitarica i 2,3... 28.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-28T22:12+0200
2023-09-28T22:12+0200
2023-09-28T22:12+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1c/1161815920_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_bc3bb5e43c26a0c1645010fe84721826.jpg
Naučnici Državnog univerziteta Kolorado u SAD procenjuju da čovečanstvo treba da bude zahvalno glistama za čak 140 miliona tona hrane godišnje.Uloga glista u životu biljakaGliste pomažu pri uspostavljanju zdravog tla i na više načina podstiču rast biljaka: pripremaju dobru strukturu zemlje, pomažu pri snabdevanju vodom i mešaju organske materijale u tlu zbog čega su hranljivi sastojci dostupniji biljkama.Druga istraživanja su pokazala da gliste mogu da olakšaju proizvodnju hormona koji podstiču rast biljaka i pomognu biljkama pri zaštiti od patogena u tlu. Neke procene pokazuju da gliste mogu da povećaju ukupnu produktivnost biljaka za oko 25 odsto.Ekolog Stiven Fonte i njegovi kolege su procenili doprinos kišnih glista globalnoj proizvodnji hrane preklapanjem i analizom karata područja s obiljem glista, svojstva tla, nivoom đubrenja i prinosa useva. Analiza je pokazala da gliste imaju značajniji uticaj na proizvodnju žitarica na globalnom jugu - na 10 odsto prinosa žitarica u podsaharskoj Africi i osam odsto u Latinskoj Americi i na Karibima, prenosi „Eurek Alert“.Gliste verovatno više doprinose u tim područjima, navodi Fonte, jer tamošnji farmeri ne koriste toliko đubriva i pesticida. Umesto toga, više se oslanjaju na organsko đubrivo bogato glistama.Bolje upravljanje biologijom tlaFonte smatra da je bioraznolikost tla u prošlosti bila potcenjena i nada se da će ovaj rad privući više pažnje na pozitivne efekte zdravog tla.„Možemo bolje iskoristiti ovu biološku raznolikost i proizvesti održivije agroekosisteme. Ovaj rad naglašava taj potencijal“, rekao je Fonte.Dodao je da bi ova studija mogla biti dobro polazište u budućim naporima za ublažavanje suše i erozije.Fonte navodi kako on i njegovi kolege ne zagovaraju prebacivanje glista na mesta gde one već ne postoje, nego se nada da će ovaj rad omogućiti bolje upravljanje biologijom tla na mestima u kojima ih već ima.„Tlo je još uvek ogromna crna kutija koju ne razumemo u potpunosti. Verovatno postoje drugi organizmi u tlu, još važniji od glista, recimo zajednice mikroba“, kazao je on.Istraživanje „Earthworms contribute significantly to global food production“ objavljeno je u časopisu „Nature Communications“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1c/1161815920_1:0:2730:2047_1920x0_80_0_0_a5f45a86d36f2094801fbd68c76c5dc7.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Da li bismo preživeli da nema kišnih glista: Novo istraživanje otkrilo frapantne činjenice
Kišne gliste, prema novom istraživanju, važni su pokretači globalne proizvodnje hrane, omogućujući na godišnjem nivou približno 6,5 odsto prinosa žitarica i 2,3 odsto prinosa mahunarki.
Naučnici Državnog univerziteta Kolorado u SAD procenjuju da čovečanstvo treba da bude zahvalno glistama za čak 140 miliona tona hrane godišnje.
Uloga glista u životu biljaka
Gliste pomažu pri uspostavljanju zdravog tla i na više načina podstiču rast biljaka: pripremaju dobru strukturu zemlje, pomažu pri snabdevanju vodom i mešaju organske materijale u tlu zbog čega su hranljivi sastojci dostupniji biljkama.
Druga istraživanja su pokazala da gliste mogu da olakšaju proizvodnju hormona koji podstiču rast biljaka i pomognu biljkama pri zaštiti od patogena u tlu. Neke procene pokazuju da gliste mogu da povećaju ukupnu produktivnost biljaka za oko 25 odsto.
Ekolog Stiven Fonte i njegovi kolege su procenili
doprinos kišnih glista globalnoj proizvodnji hrane preklapanjem i analizom karata područja s obiljem glista, svojstva tla, nivoom đubrenja i prinosa useva. Analiza je pokazala da gliste imaju značajniji uticaj na
proizvodnju žitarica na globalnom jugu - na 10 odsto prinosa žitarica u podsaharskoj Africi i osam odsto u Latinskoj Americi i na Karibima,
prenosi „Eurek Alert“.
Gliste verovatno više doprinose u tim područjima, navodi Fonte, jer tamošnji farmeri ne koriste toliko đubriva i pesticida. Umesto toga, više se oslanjaju na organsko đubrivo bogato glistama.
„Gliste puno više doprinose u područjima gde ima manje unosa hemikalija“, rekao je Fonte.
Bolje upravljanje biologijom tla
Fonte smatra da je bioraznolikost tla u prošlosti bila potcenjena i nada se da će ovaj rad privući više pažnje na pozitivne efekte zdravog tla.
„Možemo bolje iskoristiti ovu biološku raznolikost i proizvesti održivije agroekosisteme. Ovaj rad naglašava taj potencijal“, rekao je Fonte.
Dodao je da bi ova studija mogla biti dobro polazište u budućim naporima za ublažavanje suše i erozije.
„Na primer, gliste mogu da poboljšaju poroznost tla, pomažući pri korisnom hvatanju i zadržavanju vode“, dodao je on.
Fonte navodi kako on i njegovi kolege ne zagovaraju prebacivanje glista na mesta gde one već ne postoje, nego se nada da će ovaj rad omogućiti bolje upravljanje biologijom tla na mestima u kojima ih već ima.
„Tlo je još uvek ogromna crna kutija koju ne razumemo u potpunosti. Verovatno postoje drugi organizmi u tlu, još važniji od glista, recimo zajednice mikroba“, kazao je on.
Istraživanje „Earthworms contribute significantly to global food production“ objavljeno je u časopisu „Nature Communications“.