Sledeća faza: Opasan prljavi posao na Kosovu Zapad mora da završi - žmureći
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Šanse da Kfor ispuni srpski zahtev da preuzme kontrolu bezbednosne situacije na severu Kosova i Metohije veoma su male ili gotovo nikakve. Razlog je jednostavan – i Kfor i Aljbin Kurti pod kontrolom su velikih sila koje sprovode projekat kosovske nezavisnosti.
Ovako naučni savetnik Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić komentariše zahtev Srbije da međunarodne mirovne snage na Kosovu i Metohiji (Kfor) preuzmu bezbednosnu kontrolu na severu južne srpske pokrajine.
Podsećamo, srpski predsednik Aleksandar Vučić na sastanku sa predstavnicima Kvinte zatražio je da Kfor preuzme brigu o svim bezbednosnim pitanjima na severu Kosova i Metohije umesto tzv. kosovske policije.
Kfor ne želi da vidi šta je problem na KiM
Kfor i dalje nominalno ima nadležnost na celoj teritoriji Kosova i Metohije za održavanje reda, navodi naš sagovornik. Međutim, Briselske sporazume Kfor tumači tako da prihvata jurisdikciju prištinske policije na celoj teritoriji Kosova i Metohije kao neupitnu, iako Priština ne poštuje Briselske sporazume, osim u slučaju kada Kfor proceni za shodno da reaguje.
Iako prištinska policija vrši teror nad srpskim stanovništvom, Kfor ne smatra za shodno da taj deo prostora izuzme iz nadležnosti prištinske policije, ističe Gajić.
„Problem je što Kfor očigledno ne želi da vidi šta je uzrok problema na severu, a to je teror koji takozvane kosovske policijske snage vrše nad srpskim stanovništvom“, konstatuje on.
Sa formalne strane posmatrano, Srbija može da uputi zahtev da Kfor preuzme kontrolu bezbednosti na severu Kosova i Metohije, taj predlog jasno obrazloži; međutim, šanse da takav zahtev bude usvojen, s obzirom na dosadašnja iskustva su veoma mala, dodaje on.
Ni Savet bezbednosti ne može da pomogne
Situaciju ne bi moglo da promeni ni održavanje sednice Saveta bezbednosti UN, koju je povodom situacije na Kosovcu i Metohiji Srbija zatražila, smatra Gajić.
„S obzirom na odnos snaga između stalnih članica Saveta bezbednosti i činjenice da SAD, Velika Britanija i Francuska čvrsto stoje na pozicijama koje su zauzele pre dosta godina, još pre agresije 1999, a koje su 2008. priznale nezavisnost Kosova i smatraju da je ta nezavisnost neupitna, ne možemo očekivati da će podržati izveštaj koji će usvojiti srpske zahteve“, kaže on.
U Savetu bezbednosti će se velike sile podeliti tako što će Rusija i Kina podržati Srbiju, dok će ostale stalne članice podržavati Kurtijev režim i tako će biti stvorena pat pozicija, dodaje Gajić.
Ipak, prema njegovom mišljenju, zahtev da Kfor preuzme kontrolu na severu šalje se zato da bi se srpskim zahtevima dala dodatna težina na sednici najvišeg političkog tela Svetske organizacije.
„Bez obzira što je ishod da Kfor neće preuzeti kontrolu na severu manje-više jasan, ali želi se da se u Savetu bezbednosti da se zahtev formalno postavi da bi to postojalo kao jasan argument bez obzira što je i tamo pat pozicija“, smatra Gajić.
Šta je stvarna uloga Kfora
Ako uloga Kfora nije da zaštiti stanovnike čija je bezbednost na Kosovu i Metohiji ugrožena, postavlja se pitanje šta je uloga ove međunarodne vojne formacije? Gajić misli da je uloga Kfora da interveniše ukoliko se Srbi pobune protiv albanskog terora kada postane nepodnošljiv.
„U tom slučaju Kfor će to smatrati za protivpravne aktivnosti i da u nekoj meri odmeni prištinske specijalce i policiju koji sprovode represivne mere. To smo već videli prilikom upada prištinskih specijalaca u opštine na severu Kosova i Metohije. To otprilike njihova misija – da u svakom smislu podržavaju jednu stranu, odnosno ono što političke elite država koje čine pretežni sastav Kfora odlučila – da Prištinu tretiraju kao samostalnu, suverenu državu, a da se na srpske zahteve i interese ne obaziru i da u manjoj ili većoj meri ignorišu to što prištinska strana u pregovaračkim procesima ne ispunjava ni jednu od obaveza koju je prihvatila“, objašnjava on.
I Kfor i Aljbin Kurti su sredstva zavisna od onih koji kontrolišu prostor Kosova i Metohije, dodaje Gajić.
„Kurti ima izvesnu samostalnost u manevrisanju i lični politički fanatizam, ali ne može se reći da radi suprotno volji mentora kosovske nezavisnosti. U tom smislu su on i Kfor na istom poslu, samo što Kurti pomalo solira, a njegov lični fanatizam daje poseban pečat toj delatnosti. Ponekad pređe granice dozvoljenog, ali mu se, pošto je „na pravoj strani“, gleda kroz prse; dobije neke načelne, blage osude ili neki vid sankcija. Ali, to je nešto što ga neće odvratiti od onoga što radi, a što podržavaju oni koji mu izreknu verbalnu osudu ili mu uvedu nekakve sankcije“, zaključuje on.
26 Septembar 2023, 11:55
