https://lat.sputnikportal.rs/20230926/da-li-je-za-ucenje-potreban-mozak-sta-je-otkrila-nova-naucna-studija-1161701316.html
Da li je za učenje potreban mozak: Šta je otkrila nova naučna studija?
Da li je za učenje potreban mozak: Šta je otkrila nova naučna studija?
Sputnik Srbija
Prema novom istraživanju, izgleda da nam za pamet nije potreban mozak, odnosno da je evolucija nekim stvorenjima omogućila da se uspešno snalaze i uče bez „sive... 26.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-26T10:31+0200
2023-09-26T10:31+0200
2023-09-26T10:31+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
meduze
učenje
mozak
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1a/1161701134_0:110:640:470_1920x0_80_0_0_8d6368e4cdccc0594ddff0be329eef59.jpg
Naučnici su uspeli da izdresiraju posebnu vrstu male meduze (Tripedalia cystophora) da uočava i izbegava prepreke, što je bacilo "novo svetlo" na evolucijske korene učenja i pamćenja i dovelo u pitanje dosadašnju pretpostavku da je za napredno učenje potreban mozak.Mada ova meduza nije veća od našeg nokta, ona ima složen vizuelni sistem koji ju je obdario s čak 24 oka. S obzirom na to da živi u močvarama, koristi svoj vid kako bi se migoljila kroz mutnu vodu, zaobišla podvodno korenje mangrova i hvatala plen.Stručnjaci su tokom eksperimenta pokazali da ona može da nauči da izbegava prepreke kroz asocijativno učenje, odnosno kroz proces stvaranja mentalnih veza između senzorna stimulacija i ponašanja.Asocijativno učenje i Pavlovljev refleksNaučnici kategorizuju učenje u dve klase. Pod neasocijativnim učenjem, na primer, spada navika. Dakle, ako neku životinju nežno dodirnete nekoliko puta, ona će na kraju prestati da se izmiče. Asocijativno učenje je složeniji proces jer zahteva od životinje da poveže razne faktore u svojoj okolini.Klasičan primer je, piše Sajentifik Amerikan, eksperiment Ivana Pavlova, poznat kao Pavlovljev refleks. Naime, ako pse više puta se hranimo nakon zvuka zvona, oni će na kraju balaviti samo kad čuju zvono. Međutim, naučnici do sada nisu puno puta zabeležili asocijativno učenje kod jednostavnih životinja kao što su meduze.Kakav to nervni sistem imaju ova vodena bića ako nemaju mozak? Meduze imaju takozvani "retikularni nervni sistem", sastavljen od nervnih ćelija koje su međusobno povezane u mrežu. Kada se meduzi dodirne jedan pipak, celo telo joj se skuplja jer se stimulans preko mreže prenosi na celo telo, prenosi hrvatski portal Indeks.Zanimljiv eksperimentNaučnici su tokom eksperimenta stavili meduze u akvarijume obojene s tri različita nivoa kontrasta: crno-belim vertikalnim prugama visokog kontrasta koje imitiraju korenje drveća, sa sivo-belim vertikalnim prugama srednjeg kontrasta koje su predstavljale optičku iluziju udaljenih korena i sive kontejnere bez kontrasta.Meduze su bez problema pronašle put u akvarijumu sa crno-belim prugama, kontrast je bio dovoljno jak da nikada nisu udarile u zidove.Meduze u običnim sivim akvarijumima nisu ništa naučile - stalno su udarale o zidove. Ali meduze u akvarijumima na sivo-bele pruge su naučile da povezuju dekor sa rizikom od sudara.Na početku su plivale blizu sivih pruga i često se s njima sudarale. Međutim, nakon nekih sedam minuta su povećale svoju prosečnu udaljenost od zidova akvarijuma za nekih 50%. Impresivno, meduze su nakon svega tri do pet sudara uspešno povezale pruge s preprekom. Ovaj eksperiment je pokazao da ove životinjice mogu da uče iz iskustva putem vizuelnih i mehaničkih podsticaja.Naučnici su zatim, kako bi shvatili proces asocijativnog učenja meduza, izolovali njihove vizuelne senzorne centre – ropalije (senzorne strukture za opažanje svetlosti i gravitacije).Svaka ropalija sadrži po šest očiju i stvara signale koji upravljaju pulsirajućim pokretima meduze."Iznenađujuće je koliko brzo ove životinje uče"Naučnici su ropalijama prikazivali pokretne sive trake kako bi oponašali susret životinje s objektima. Na svetlo sive trake nije bilo reakcije, jer su ropalije tumačile da se radi o udaljenim objektima. Međutim, nakon što su naučnici ropalijama davali slabe električne simulacije kada su se počeli da približavaju trake, ropalije su počele da generišu signale za izbegavanje prepreka.Naučnici su konačno ustanovili da je za asocijativno učenje kod meduza potrebna kombinacija vizuelnih i mehaničkih podsticaja, a da ropalije služe kao centri za učenje.Istraživanje pod nazivom “Asocijativno učenje kod meduza Tripedalia cystophora“, objavljeno je u časopisu Karent Bajolodži.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, meduze, učenje, mozak
nauka i tehnologija, meduze, učenje, mozak
Da li je za učenje potreban mozak: Šta je otkrila nova naučna studija?
Prema novom istraživanju, izgleda da nam za pamet nije potreban mozak, odnosno da je evolucija nekim stvorenjima omogućila da se uspešno snalaze i uče bez „sive mase”. Naime, naučnici su ustanovili da su meduze, uprkos tome što nemaju centralni nervni sistem, sposobne da uče iz prethodnih iskustava slično kao ljudi, miševi i druge životinje.
Naučnici su uspeli da izdresiraju posebnu vrstu male meduze (Tripedalia cystophora) da uočava i izbegava prepreke, što je bacilo "novo svetlo" na evolucijske korene učenja i pamćenja i dovelo u pitanje dosadašnju pretpostavku da je za napredno učenje potreban mozak.
Mada ova meduza nije veća od našeg nokta, ona ima složen vizuelni sistem koji ju je obdario s čak 24 oka. S obzirom na to da živi u močvarama, koristi svoj vid kako bi se migoljila kroz mutnu vodu, zaobišla podvodno korenje mangrova i hvatala plen.
Stručnjaci su tokom eksperimenta pokazali da ona može da nauči da izbegava prepreke kroz asocijativno učenje, odnosno kroz proces stvaranja mentalnih veza između senzorna stimulacija i ponašanja.
Asocijativno učenje i Pavlovljev refleks
Naučnici kategorizuju učenje u dve klase. Pod neasocijativnim učenjem, na primer, spada navika. Dakle, ako neku životinju nežno dodirnete nekoliko puta, ona će na kraju prestati da se izmiče. Asocijativno učenje je složeniji proces jer zahteva od životinje da poveže razne faktore u svojoj okolini.
Klasičan primer je,
piše Sajentifik Amerikan, eksperiment Ivana Pavlova, poznat kao Pavlovljev refleks. Naime, ako pse više puta se hranimo nakon zvuka zvona, oni će na kraju balaviti samo kad čuju zvono. Međutim, naučnici do sada nisu puno puta zabeležili asocijativno učenje kod jednostavnih životinja kao što su meduze.
Kakav to nervni sistem imaju ova vodena bića ako nemaju mozak? Meduze imaju takozvani "retikularni nervni sistem", sastavljen od nervnih ćelija koje su međusobno povezane u mrežu. Kada se meduzi dodirne jedan pipak, celo telo joj se skuplja jer se stimulans preko mreže prenosi na celo telo,
prenosi hrvatski portal Indeks.
Naučnici su tokom eksperimenta stavili meduze u akvarijume obojene s tri različita nivoa kontrasta: crno-belim vertikalnim prugama visokog kontrasta koje imitiraju korenje drveća, sa sivo-belim vertikalnim prugama srednjeg kontrasta koje su predstavljale optičku iluziju udaljenih korena i sive kontejnere bez kontrasta.
Meduze su bez problema pronašle put u akvarijumu sa crno-belim prugama, kontrast je bio dovoljno jak da nikada nisu udarile u zidove.
Meduze u običnim sivim akvarijumima nisu ništa naučile - stalno su udarale o zidove. Ali meduze u akvarijumima na sivo-bele pruge su naučile da povezuju dekor sa rizikom od sudara.
Na početku su plivale blizu sivih pruga i često se s njima sudarale. Međutim, nakon nekih sedam minuta su povećale svoju prosečnu udaljenost od zidova akvarijuma za nekih 50%. Impresivno, meduze su nakon svega tri do pet sudara uspešno povezale pruge s preprekom. Ovaj eksperiment je pokazao da ove životinjice mogu da uče iz iskustva putem vizuelnih i mehaničkih podsticaja.
Naučnici su zatim, kako bi shvatili proces asocijativnog učenja meduza, izolovali njihove vizuelne senzorne centre – ropalije (senzorne strukture za opažanje svetlosti i gravitacije).
Svaka ropalija sadrži po šest očiju i stvara signale koji upravljaju pulsirajućim pokretima meduze.
"Iznenađujuće je koliko brzo ove životinje uče"
Naučnici su ropalijama prikazivali pokretne sive trake kako bi oponašali susret životinje s objektima. Na svetlo sive trake nije bilo reakcije, jer su ropalije tumačile da se radi o udaljenim objektima. Međutim, nakon što su naučnici ropalijama davali slabe električne simulacije kada su se počeli da približavaju trake, ropalije su počele da generišu signale za izbegavanje prepreka.
Naučnici su konačno ustanovili da je za asocijativno učenje kod meduza potrebna kombinacija vizuelnih i mehaničkih podsticaja, a da ropalije služe kao centri za učenje.
"Iznenađujuće je koliko brzo ove životinje uče, radi se o približno istom tempu kao i kod razvijenijih životinja. Izgleda da je i najjednostavniji nervni sistem sposoban za napredno učenje", rekao je morski biolog Anders Garm sa Univerziteta Kopenhagen u Danskoj, prenosi Sajens Dejli.
Istraživanje pod nazivom “Asocijativno učenje kod meduza
Tripedalia cystophora“,
objavljeno je u časopisu Karent Bajolodži.
